ТРИ ОГЛОДАНА КАМЕНА...

Језик мрви оглодано камење
без урлика и уједа
на шпорету дими се лонац
не примећујем ту неман времена
док око гвозденог астала
круг окрене сказаљка.

Са свода приметно се
дошуњала вечерња тама
и као кроз кристалну
лепезу, тако у недоглед
преноћи у најлепшем бескрају.

Између нестајања осетићеш
тек у рану зору
ход смрзлог лишћа
по длану и
разнећеш бујну косу
у новом светлом дану.

Сенка обавијена око
кривог ножног табана
вући ће за собом пољубац
загњурен у сазвежђу
две змије шарке.

Остати с` поклопцем на длану
док изнутра водена пара
изгара, а око ње се
величанствен осмех разоткрива.

Прича капнула са чела
кап је своју прогутала и
без застоја у строју
своју сенку у џепове зашива,
а хладном ветру
тишину намиче на капак.

Дан беше склоњен и кратак
тако смешно радостан
са три оглодана камена
испод сламнатог шешира
тог ведрог штита и
властитог кинеског зида.