Старословенски језик потиче из индоевропске
језичке заједнице и породице језика. Старословенски језик јесте први књижевни
језик Словена и језик на који су Света Браћа превели прве књиге и језик којим
су написали прве књиге.
Глагољица је прво словенско писмо које је
настало уочи доласка Свете Браће Ћирила и Методија у Моравску, а на захтев
кнеза моравског растислава у 9 веку. Света Браћа су прво смислили и саставили
словенску азбуку од 38 слова, а потом су превели црквене
богослужбене књиге на словенски ејзик. Нaкон тога отпочели су свој апостолски труд.
Њихов историјски труд био је епохалан и од великог судбоносног значаја за
народе словенске. Посао су започели с пролећа. Уз Дунав прођоше кроз Београд на
путу ка Великој Моравској, поседујући при том ходу велики прегалачки дух, личну
културу и знање словенског језика. Пошли су на велики и деликатан посао који
обавише са успехом. Створише словенску азбуку које пре њих није ни било.
Превели су текствове јеванђељске и богослужбене књиге и тако посташе узори свим
потоњим преписивачима и трудбеницима на књизи. Значај рада Свете Браће лежи у
томе што су подарили словенским народима прво писмо, прве књиге и тиме им
омогућили да постану цивилизовани. Превели су народ из многобоштва у
монотеизам, у веру хришћанску. Допринели су да словенски народ кроз развој
културне баштине на свом језику сачува своју словенску природу и тако се избави
од неминовног поробљавања и потпуног брисања са друштвене сцене. Глагољица се
првобитно звала кириловица. Назив је добила по старословенској речи
''ГЛАГОЉАТИ'' што знaчи ГОВОРИТИ, ЧИТАТИ. Глава читаве мисије и реализатори
целог пројекта јесу Света Браћа који су са пет најистакнутијих ученика:
Климентом, Нумом, Савом, Гораздом и Ангеларијем, чинили седморицу
величанствених - ''СВЕТЕ СЕДМОЧИСЛЕНИКЕ''.
Најпознатији ученик, први словенски епископ и
велики проповедник Јеванђељ јесте Свети Климент Охридски, чије свете мошти
почивају на Охриду и коме се приписује ћирилица у 10 веку. Ћирилица је друго
словенско писмо, а њен творац Свети Климент назива је тако у част свог великог
учитеља Ћирила (Кирила). Словенско писмо ћирилица настала је од грчког писма.
То је грчко уницијално писмо допуњено словима којих у грчком алфавиту није било.
Захваљујући свему томе Охрид је постао центар писмености и просвећености.
Најстарији ћирилични споменик из 10 века је запис нађен код Преспанског језера
''САМУИЛОВА ПЛОЧА''. Најстарији српски ћирилични споменик и бесцен благо јесте
Мирослављево јеванђеље написано у 12 веку на пергаменту, богато украшено и
посвећено кнезу Мирославу брату Стефана Немање, кога написа грешни дијак
Григорије.
Услед доласка ученика Свете браће у Хрватској
је обла глагољица добила нови облик и тако је настала угласта глагољица као
прво хрватско писмо у 11 веку, настала под утицајем готике. На простору Босне
јавио се нови облик ћирилице од 10 века који су први прихватили богумили, а
звао се ''БОСАНЧИЦА'' или ''БОСАНСКО-ХРВАТСКА ЋИРИЛИЦА''. Нјамлађе словенско
писмо јавило се код Хрвата у 15 веку и то је латиница.
Старословенски језик од Светога Саве почео је
да подлеже утицају народног језика. Јављају се редакције и рецензије. Први је
био српско-словенски или црквенословенски језик који се користио у цркви и био
у употреби све до 17 века. После Прве и друге сеобе долазе учитељи из Русије са
руским књигама и тако је створена мешавина: рускословенски или црквеноруски,
који није био разумљив народу, па је грађански свет Војводине тежио
разумљивијем језику који ће бити ближи човеку из народа. Тако настаје
славеносербски језик којим први пише Орфелин, али и Доситеј. Њиме се користило
кроз 18 и 19 век.
Рукописно и краснописно писмо или иницијали,
та велика почетна слова која су средњовековни писци вешто украшавали, никли су
из претходног саговора, разговора и договора. Тиме је олакшано свим потоњим
брзописцима, краснописцима, тајнописцима да постану велики љубитељи читања и
писања. Филолошки талентоване личности, писци црквених богослужбених текстова
на пергаменту, папирусу, воштаним таблицама или камену, ти велики писарски
радници, оставили су неизбрисив траг, тисак и утисак на све нас који у спомен
њихов пишемо и дишемо ћирилицом као писмом својим. Стога не заборавимо:
Ћирилица је наше писмо.
