ЕПИЗОДА 9 - ''ДВА ЛУКАВСТВА''...

Лоше мисли и све што се тако назвати може, ових дана, када нас тлачи ''сибирска сурова зима'', пријатељски свима кажем - да све што је лоше брзо мењају и замене за оно што је добро, како би дошло до промене, на боље... Неки људи се разболе, оду у болницу, па се уплашимо да ће да нас напусте и оду... 

Опет кажем, пријатељима, да помисле како ти неки, добри и драги нам људи, још неће да оду... Кажем им да пожеле и помисле, како ће још да трају... Кажем им да се помоле за њих... А када дође време да заиста оду, тада морамо знати да ће они и даље да постоје и даље да трају, у нашем памћењу и сећању...

Враћам се књизи... Морам је прочитати до краја... Лако и брзо бих ја њу прочитала... Мучи ме што сам почела да је препричавам... То ме успорава... Шта бих паметније па и радила?...

Дошли смо у Sheridan ''ни град ни мјесто већ само пролазно мјесто становања жељезничких радника''... Winnetou и Yankee стижу код инжењера Charoya... Инжењер је већ дознао шта намеравају да ураде трампи... На то га упозорио Old Firehand... Winnetou му говори: ''Видео сам те јутрос... Пројахао си у магли крај нас... ти си као олуја пројахао''...

Очекује се долазак око 200 наоружаних трампа... ''Ваша храброст је хвалевриједна, сире, али лукавство ће нам боље послужити од силе... трампи не смију ни слутити да сте упозорени. Они не смију знати да смо ми овдје, такођер и наши коњи треба да нестану... Ниједан човјек осим вас, црнца и лијечника'', не сме имати то сазнање...

Winnetou је другачије мислио, па рече: ''Сваки ратник може да се бори на два начина, може, нападати, и бранити се. Ако Winnetou не зна како да се брани, он радије напада. То је брже, сигурније а и храбрије... Ти људи нису никакви ратници с којима би требало часно ратовати, они су обични пси које је лако колцима изударати. Зашто да чекам да ме пас угризе кад га прије тога једним ударцем могу убити или га у каквој ступици угушити''...

Winnetou је ''дао мисао'', да се трампи намаме ''у влак''... Сада је белој браћи стављено у задатак да ту мисао ''разраде''... Поглавица Апача рече да ће рафтери и ловци на челу са Тетка  Drollom посматрати и мотрити на трампе испод Eagle-taila... Биће ту и Црни Том, Humply-Bill, Gunstick-Uncle, све сами ''храбри и лукави бијели'' ратници...

Сада поглавица одлази да их све упозна са новим детаљима, како би били и даље у стању нове приправности... 

Код инжењера стижу трампи... Показаше му писмо са препоруком господина Nortona... Писар је примљен... Увече саопштава другом трампу да ће влак превозити сутра чак милион долара... План је да се воз нападне... 

Овај други трамп треба све ово да дојави Cornelu... Воз долази сутра ''у 3 сата ноћу''... Договорише се писар и друг му трамп, да се више не састају, већ да на одређеном месту оставе поруку, у виду једног писамца или цедуљице... Old Firehand је све то добро чуо и одмах саопштио инжењеру...

Код инжењера долази Humply-Bill... Убрзо се обрео у соби пред Old Firehandоm... Humply-Bill их извештава о свему шта су трампи ново смислили... Рекао је да ће све бити исто, осим једног детаља - место напада... Одлучено је да воз буде нападнут на отвореном... Почеле су нове припреме... Humply-Bill одлази...

Dugby трамп доноси цедуљу... Old Firehand га разоружава и веже за столицу... Долази писар по цедуљу, коју му узима Old Firehand... На питање писара: ''Каквим правом ви то чините?'', Old Firehand одговара: ''Прије свега правом јачега и поштенијег човјека, а потом што је master Charoy, који обнаша и полицијске части у том мјесту, мени дао своје овласти, да у тој прилици умјесто њега радим... Шути, лопове... Поштен човјек не убија!''...

Old Firehand обојици трампа, жустро сручи све намере и злодела трампа у лице... Писар је свезан, иако је покушао побећи... Одводе их свезане у собу где је лежао ''рањени Hartley''... Препознао их је одмах... Трампи су све порицали, али су на крају ''спознали... да је свако порицање смијешно''... У њиховим џеповима проналазе новце и враћају их Hartleyu...

Припрема се све што је потребно, да би план био што боље изведен... Шаљу се телеграми... Договорено је где ће се воз зауставити, како би примио Old Firehandа... ''Из Fort Wallacea'' стиже ''брзојав'' да је упућена ''чета војника, који ће бити на одређеном мјесту о поноћи''...

ЕПИЗОДА 8 - ''ДРАМА У ПРЕРИЈИ''...

Кроз прерију корача један уморан човек... Пешице... Без коња... Преко леђа, виси му пушка... Хода напорно... Жели мало одмора... Нада се да ће ''срести људе''... У сусрет му долази други човек, чудно обучен, а ''главу му је покривао неки шешир из сламе са широким ободом''... 

Била је то слика и прилика ''правог Yankeeja... од оног соја чија сналажљивост је већ постала пословична''... Први беше гладан, а овај други га нахрани, рекавши му: ''Једите, пријатељу! Нису то, додуше, деликатесе, али утажит ће вам зацијело глад''... Овај први већ 3 дана хода мртав гладан...

Опет други рече: ''Ја сам вама сасвим непознат, али кад се човјек нађе у невољи добро је неком се повјерити. Кажите ми што вас тишти''... 

Први му одговара: ''Зовем се Haller. Родитељи су ми Нијемци... Такођер ни мени нису цвале руже. Свашта сам подузео и радио, док нисам постао прије двије године писар на жељезници... Посвађао сам се са неким човјеком и дошло је до двобоја... с пушкама... ја сам мирољубив човјек и никакав убојица... Хици одјекнуше... Ја нисам био погођен, али моја кугла прошла је кроз срце мојем противнику... морао сам побјећи''...

Yankee (овај други), рече да му верује, па додаје: ''Ни ја нисам велики ловац и стријелац. То није никаква срамота, јер човјек не живи само од праха и олова... Ја сам наиме магистер, доктор Jefferson Hartley, физикус и ветеринар''... Затим му нуди запослење у вредности 16 долара, ако постане његов ''famulus''...

Yankee још рече да је себи ту титулу сам доделио, а да је пре тога био: кројач, бријач, учитељ плеса... Био је оснивач школе доброг понашања за младе даме... Свирао је хармонику, као путујући музикант... Променио је до сада од 10 до 20 разноразних занимања и звања... 

Упознавао је живот и људе... Стекао је велика животна искуства ''да паметан човјек не може бити глуп. Људи хоће да буду преварени... човјек им управо чини највећу услугу кад их превари и они су му због тога захвални ако им прода рог за свијећу. Поготову је потребно ласкати њиховим грешкама и због тога сам ја одлучио, да постанем лијечник''... 

Показује му мали ормарић са медикаментима, своју малу путујућу апотеку... Каже да те лекове сам справља... Ти лекови су ''ништа друго до нешто боје помјешане с водом... Сви ти изрази морају лијепо звучати''... Биле су то водице, не шкодљиве...

Шта је главно у овом послу?... ''Главна ствар, да не дочекамо њихово дјеловање, треба одмах покупити хонорар и петама дати вјетар... Индијанаца се не требам бојати јер сам човјек од медицине, а то код њих значи свето лице''...

''Вјера, то вам је све! Моји пацијенти вјерују у дјеловање мојих љекарија и већ од тога оздраве'', хвалио се Yankee... A Haller се све брани и одбија понуду, пошто му је тешко да се претвара и лаже људе... 

Надрилекар и његов помоћник ипак стижу на једну фарму... Сви им се обрадоваше... Ту је и Cornel, који је сам задовољан, јер га  ''Hartley није препознао''... Газда фарме рече да у стаји има болесну краву... Лекар је утврдио следеће: ''Најела се бунике''... И госпођа газадрица и фармер добијају бочице са водом за своје бољке... Узеше лек и за ћерку... 

Три странца, међу којима беше Cornel, одбијају лекарске услуге... Један од њих оштро му одговара: ''Ако бих и био болестан, помогао бих себи на шведски начин... Гимнастиком... дадем да ми одсвирају на хармоници какви брзи плес и тако дуго плешем док ме не облије зној. Тако средство је добро испитано''...

Надрилекар и његов помоћник одлазе... Ходају... Одједном чују кас... Три човека са фарме стижу пред њих... Један међу њима је Cornel, који тражи новце од надрилекара... Почело је претресање... Cornelа није било лако препознати, јер је опет био ''црнокос''... 

Нашли су новце и одузели им све... Од једне испаљене кугле Yankeeju је начињена рана на надлактици... Помоћник боље прође, пошто показа писмо у којем је писало где и коме да се јави за постављење на место писара на железници...

Cornel и дружина одјахаше... Поделише између себе плен... Мењају план и желе да се докопају писма, и тако једног трампа поставе за писара на железници... Пре тога морају убити правог писара и докопати се његовог писма... 

Писар и надрилекар су ишли својим путем... Пошли су према шуми... Yankee је спазио да им се опет приближавају трампи... ''Један другом зажељеше најбоље жеље и растадоше се''... 

Писар настави према прерији... Сустижу га трампи... Убијају га... Yankee је све то добро сакривен, посматрао и видео, вирећи из једног грма... 

Yankee затим опажа долазак једног коњаника... Био је то оштроумни Индијанац, који проналази писарев леш, а убрзо и сакривеног Yankeeја... 

Индијанац му рече: ''Само велики Manitou зна све. Моје око не може да продре у твоју нутрину. Кад би то могао, требао би се можда преда мном стидјети. Али ја хоћу да шутим. Нека ти твој бог буде судац''...

Овај Индијанац беше Winnetou - поглавица Апача и његова ''рука диже се увијек против лоших људи, а штити онога којему је савјест чиста''... Откривају да је писмо разлог што је несрећни писар пострадао и да су се само због тога трампи повратили да га убију... 

Зна се да трампи сада журе у Sheridan... Индијанац и Yankee, сада крећу тамо... Пре поласка на пут, Winnetou му превија ране...

Освануло је јутро... Били су на улазу у   Sheridan... Поред њих пројури један коњаник ''најбржим трком'' и ''као фантом пролети''... Нису успели да виде - ко је то... Била је магла... 

Winnetou повика: ''Бијелац! Овако као што овај човјек јаше може да јаше мало који. Овако јашу Old Shatterhand и Old Firehand. Први није овдје јер ћу се с њиме састати на Сребрном језеру, али Old Firehand би морао бити сада у Kansasu. Да ли је он то био?... Он и Old Shatterhand најбољи су, најхрабрији и најискуснији бијелци које Winnetou позна. Winnetou им је пријатељ''...

Ко је то, доиста, био, остаје да се види у нередној деветој епизоди...

КАКВИ СУ ТО ДАНИ...

Какви су то дани?... Знам, рећи ће неко: ''Језиво хладни, смрзнути, страшни''... Шта све човек, не уврти, сам себи у главу... Било би лепо да човек покуша, да ипак нешто позитивно добро, утуви сам себи у главу... То је најбржи и најделотворнији лек, да пре свих, сам себи помогне... 

Какви су то дани?... Можда, баш типични за ово доба године, за ово доба дана и ноћи... Бити далеко од свих непријатних сцена и застрашујућих вести, са великог братског канала... Неки чудан хладан талас, захватио душе људске, а на површину полако израња, права слика и право стање...

Какви су то дани?... То су још увек они дани, када неком заобилазницом или пречицом, покушавамо који милиметар и прашњави километар, да украдемо од других, па тако скратимо и препречимо све невоље, све бесне, побеснеле муке... Можемо и да поставимо барикаде, чеке или сачекуше... 

Наша нада и наш циљ каже, да ћемо само и једино тако пре стићи у земљу ничију у земљу недођију... На крају кад све буде касно или одвећ касно, како то бива, схватићемо такођер, да смо и криви и дужни, ко зна коме и ко зна чему, увек и само увек за све били криви, да смо се заиста родили и догодили у мноштву тренутака погрешних, поганих, грешних и кривих...

Какви су ово дани?... Ја и даље одбијам да видим... Одбијам да сазнам... Одбијам да било шта више плаћам... А сад идем мало до једне земље лепе, да вирнем шта се тамо догађа... Одох у Тунгузију... 

Треба се чувати и бити смотренији него иначе... Дакле, треба бити обазрив у свему и према свему... То никако не значи да се треба панично плашити, узмицати, бежати или страховати... Постоје добре космичке енергетске струје, које нас вазда чувају, штите и бране, у том прекрасном космосу...

ЕПИЗОДА 7 - ''БИТКА ЗА BUTLEROVU ФАРМУ''...

Летњи плес није, али осунчан и топао дан на фарми јесте... Очекује се долазак Индијанаца... Спремни су ''за евентуални напад трампа''... Пристиже коњица Индијанаца на челу са поглавицом звани Добро сунце... Било их је око 200... Old Firehand размешта чете на своја места... ''Унутар зидина фарме било је сада 50 Индијанаца, 20 рафтера и 4 западњака''...

Спазили су ''три лика - три прилике'', који пешице прилазе фарми... Пустише их унутра... Тражили су смештај код капије... ''Одједном је у даљини изронио снажни вал јахача који се брзим кораком приближавао фарми''... Old Firehand затиче дошљаке, како шуњају око пушкарнице, па им рече: ''Вратите се својој банди и реците им да ћемо свакога тко прекорачи ријеку поздравити куглом! Сад смо готови и пакујте се!''...

''Петорица пуштених трампа'' одлази... Old Firehand даје знак и огласи се 5 ''хитаца''... А око 20 до 30 коња остало је без трампа... Трампи сада покушавају продор на фарму са северне стране... Кад се трампи приближише на 80 корака идући ка вратима, Old Firehand издаје наређења за паљбу... Преостали живи  трампи, почели су бежати... Човечни рафтери им дозволише да покупе своје страдале... 

Трампи се са рањеницима повукоше у оближњу шуму... Оно преосталих способних трампа одјаха на запад... Рафтери и други бранитељи фарме, посматарју и обедују... Трампи су пошли у напад на стада... Оставили су рањенике у шуму... Тамо их чекају Индијанци и пастири...  Old Firehand наређује брзи покрет, мора се притећи у помоћ... Трампи окрећу напад на југ, а тамо је Добро сунце... Old Firehand све време прати кретање трампа кроз стакло свог ''далекозора''...

Трампи су изненађени призором... Велики број Индијанаца брани стадо... Приметише да су слабо наоружани, па касом јурнуше у нови напад... Добро сунце поступа ''као нападнути бизон, који никад не окреће непријатељу свој бок, већ је увијек спрам непријатеља окренут роговима''... Трампи и њихови коњи, падају к`о покошено снопље... Настаје пометња међу трампима... 

Трампи беже, остављајући своје рањене на прашњавој земљи... Рафтери и остало друштво крећу натраг на фарму, јер опет постоји бојазан да ће оно преосталих трампа, ударити на фарму... Остали су само Индијанци... 

Стижу рафтери на фарму... Све је мирно... Очекује се напад трампа и то онај ноћни, подмуклији... Old Firehand гледа кроз далекозор и ћути... Видео је трампе који опет долазе...  Видео је још нешто... Butlera, његовог брата и братовљеву ћерку... Треба кренути што пред њих, јер ће постати лака мета за осветољубиве трампе... 

Тако је и било... Трампи их брзо опколише... Old Firehand реши да ово прећуте и сакрију од газдарице и свих осталих жена у кући...  Old Firehand рече: ''Пустите ви само мене, сире, још никад у животу нисам учинио нешто због чега бих се морао стидјети. Кад вам кажем, да оне три особем које су сада напољу ухваћене, нису ни у каквој опасности, можете ми то вјеровати на ријеч!''...

Трампи су таоце одвели у шуму и ту се улогорили... Смислити добар план за њихово ослобађање... Питање је - како?... Прилазе два трампа фарми машући белим заставама... Old Firehand и Тетка Droll крећу на преговоре са трампима... 

Old Firehand узвраћа иронично па каже: ''Тако, дакле!... Откада се преријски зечеви усуђују долазити grizzlyju, да му постављају увјете'' или сте ''кукавни преријски вуци који су задовољни стрвином''... ''Ви сте разбојници, крадљивци и убојице који сте сами себе ставили ван закона и који сте у стању пуцати на сваког поштеног човјека''... ''Реците само још једну једину ријеч која ми се не буде свидјела, смрвит ћу вас! Знате ли ви тко сам?''...

Трампи долазе до речи и преносе поруку, која гласи да ће таоци бити поубијани, тј. обешени... То се може избећи, уколико се удовољи захтевима уцељивачких трампа... Траже да им се преда фарма... Old Firehand их тера уз захтев да ће само са вођом Cornelom да преговара... 

Сео је на један камен и чекао злочестог трампа... Cornel пристиже на разговор очи у очи са Old Firehandom... Поносно и пркосно падају речи, са обе стране... Питање је ко ће бити мудрији и већи... Подмукла игра нерава... 

Cornel тражи заробљене коње трампа, нешто стоке да се прехране и 20 хиљада долара, у замену за 3 таоца... Old Firehand упери револвер у дрског Cornela и отера га... Затим се Old Firehand враћа се на фарму и препричава цео догађај... 

Сунце полако залази... Очекују и те ноћи можда још један напад од стране трампа... Нису сигурни... Треба бити спреман и одговорити на изненадни напад... Треба бити обазрив и опрезан... 

Напетост неког чудног ишчекивања... После неког времена, примећено је да су се трампи некуда повукли... Камо?... ''Зацијело мисле ти разбојници да мудро раде. Али упали су у клопку коју сада треба управо затворити''... Индијанци су о свему обавештени... План је да заробљенике ослободе, пре напада... ''За тај подвиг није баш потребна велика лукавост''... ''Хм, та мисао је одлична''... Беше то план старе лукаве лије, зване Тетка Droll... 

''Управо како све је смишљено бит ће славно дјело учињено''... Полако и добро смишљену тактику треба спровести  у дело и на тај начин победити трампе... Тетка Droll ослобађа таоце... Elleni Butler је склоњена у чамац... 

Тетка Droll ''даје знак ''кликтај јастреба'' за почетак ''плеса''... Беше то ''кратки уморни кликтај којим грабежљиве птице кликћу ако их нешто пробуди у сну''... Old Firehand виче: ''Напријед! Пали!''... Севнуо је ''страшни ратни зов који је пролазио кроз кости''...

''Била је то права дивља сцена са Запада... као зечеви изнад којих се устремише очи орла, сакупили су се пуни страха и без икаква отпора'', ти трампи... Cornel је викао да треба бежати... Трампи и  Cornel беже и утичу... Cornel је ''пузао као змија од грма до грма, а при том се држао у потпуној тами тако да га нитко није могао видјети''...

На фарми победничко весеље... Фармер је заклао вола... Ваздух мирише на печење... Индијанци су добили ''ратни плен - оружје палих трампа и све остало''... Плесало се до зоре и разговарало... Освануло је јутро, без граје, скроз утишано... Индијанци ''се замоташе у своје покриваче, да проспавају један дио јутра''...

Рафтери су другачије делали... Рафтери нису имали погинулих на својој страни, већ само рањених... Old Firehand одлази све до Osage-nooka, у потрази за трампима, пратећи трагове... Место беше празно... Трампи су се удружили и упутили на север... ''Нису ни слутили да Old Firehand знаде план који су сада хтјели извести''... 

ЕПИЗОДА 6 - ''НОЋНО ЈАХАЊЕ''...

Кроз шуму иду - Humply Bill, Uncle и лорд... Придружују им се и Индијанци... Упутише се сви скупа, ка Butlerovoj фарми, јер '' Butler је пријатељ и заштитник Osaga''...

''Небо је тако тамно као врећа пуна чађе, а земљу уопће не видимо под собом. Упркос томе јашемо пуним касом као да је пун дан и као да се налазимо на равној цести''... 

У разговору се дотичу личности Old Firehanda тог ''славног бијелца'' чија ''глава више вриједи од оружја тисућу трампа''...

Пут који прелазе, јашући на коњима, беше без тешкоћа, без камења, без јама, без препрека... Пред њима су била само равна и широк поља... ''Ваљало је савладати само таму''... Ишло се ''брзим касом''...

Bill сумњичаво упита - да нису залутали... Водич Индијанац урођеним инстинктом сналазио се савршено... Киша је лила, а јак ветра дувао је у њихова леђа, што је ''коњима олакшавало трчање''... 

Одједном коњ поглавице Добро сунце успори лаганим кораком, па зафркта... То беше знак да у близини има људи... Зауставише се сви... Добро сунце је чулом њуха (мириса) испитивало зрак... Осетио је дим, што долази са једног брежуљка... Кренуше у извидницу... Кад тамо, нешто их у мраку зграби, шчепа, обори и савлада... Ти ''нападачи'' били су - Old Firehand i Tетка Droll... 

''Сви врази'' - препознаше се пријатељи стари... Једино је без свести лежао поглавица Добро сунце... Old Firehand рече оном другом извиђачу, да позове остатак екипе... Поглавица се буди из несвести уз речи: ''Весео сам. Бити побеђен од Old Firehandа није срамота''...

Започиње прича о трампима и њиховим будућим испланираним злим намерама...  Old Firehand чита свима са једног папира, који је пронашао у џепу једног од петорице убијених трампа... Тамо пише: ''Они су прави бич сусједних територија у којима поготово сточари много пате од њихових разбојства. Те измучене сусједне земље журно траже, да се у ту слободу уведе ред и свему томе учини крај''... Сви бише зачуђени прочитаним извештајем и звераше около, к`о у неверици некој чудној...

Даље Old Firehand прича како је по траговима све дознао, шта и како се одиграло, а затим им каже да ће Cornel променити план и раније од палнираног предузети напад на фарму... Old Firehand  даље говори како остаје ту где је и да неће поћи са њима на фарму: ''С мојим рафтерима остат ћу овдје и тиме трампе имати у шаху, да неће моћи брзо напредовати и досегнут ће фарму истом онда кад им припремите добар дочек''...

Поглавица му рече да Butler  није на фарми: ''У посјету су му дошли брат и његова кћерка и сви су одјахали у Fort Dodge да накупују одјеће за бијелу кћерку''... Old Firehand  рече - ако је тако, онда морају што пре на фарму... 

Добро Сунце узима коње и одлази да скупи ратнике у помоћ... Најближи су му били Индијанци из племена Cheyenima  и Arapahoima... То су племена са којима су Osage ''сада у пријатељству'' и ''ратну (су) сјекиру закоплаи у земљу''... Сви су веома неопходни у борби за одбрану Butlerove фарме... Поглавица Добро сунце одлази послушно без речи... Сви остали крећу према фарми... Дадоше се у ''жесток кас''...

''Али пустимо разговоре, кад овако јашемо, треба да будемо понешто и сабрани''... Ишли су кроз таму, као кроз ''нерасвијетљени тунел''... Киша је још увек падала ''тако слабо, да те прекаљене мужеве то уопће није сметало''... Прешли су и реку... 

На другој обали зачуше ''оштро звоњење удаљеног звонца''... Већ су били на улазу у фарму... Зачуо се и лавеж великих паса... Послуга им отвара врата и капије... Послужена им је вечера ''око два дугачка стола'' и ''сви започеше сласно јести и пити''... Господарица куће, најљубазније поздравља госте... Old Firehand рече да је ово ноћ одмора и велике припреме...

Лорд изазива Тетку Drollа на мали двобој... Треба одмерити снагу јачине и железне издржљивости у натезању мишића, па се још опкладити - ко је јачи... У том натезању, изгубио је лорд, па на крају само рече: ''Прекрасна оклада! Није ли тако? Красни људи, ти западњаци! Само, човјек мора с њима правилно поступати''...

Долази Old Firehand и све их опомиње благо, да крену на спавање ''јер ће морати сви рано да устану''. Тај су позив послушали, јер сутра је дан ''битке за Butlerovu фарму''...

О томе у седмој епизоди...

''ИНДИЈАНСКА МАЈСТОРИЈА''...

Каква је то велика покретачка снага, када се невероватна прича ствара?... Најлепша је дивљина, ма то је истина цела... Још кад би цвеће, постало дрвеће, каква би то тек било сновиђење... Епизода број 5 може да крене...

Реагујем одмах на прву лопту, пардон, на наслов и кажем - биће много добро... Тако ми наслов каже, а звучи добро... Нисам се преварила... За сада, најбоља и најупечатљивија епизода...

Радња смештена у Rolling прерију... Сунце сија по смарагдним брежуљцима... Небом круже два јастреба... Чује се топот коњских копита, на коме јаше коњаник, обувен у индијанске мокасине... Беше то човек нормалне грађе, са шеширом на глави, снажан... Имао је држање добро увежбаног јахача... 

Коњ беше обичне расе ''ни предобар, а ни лош''. Преко њега беше шарени покривач, по изгледу, рекло би се, ''веома скуп''... Коњ је каскао... ''Човјек са шеширом из плута и глупим лицем није имао циља. Имао је само много времена''...

Одједном коњаника, неко зауставља, оштрим заповедничким гласом: ''Стоп... или пуцам!... Има овдје доста сумњивог олоша па је поштен човјек присиљен сваки сусрет узети понешто озбиљно. Вратити се можете у име божје, ако вам се свиђа. Хоћете ли напријед као што сви знаци говоре, морате ми рећи истину. Дакле, напријед! Одакле долазите?''...

Коњаник рече да је Шкот, лорд... Долази из дворца Castlepool... Јаше у Kalkuttu, место у Источној Индији... Пред њега излазе две људске прилике... Лорд хоће да се са њима опклади око нечега у 100 долара... Један од њих му каже: ''Ја, наравно, не знам што да мислим о вама и што да с вама радим. Мени се чини, да у вашој глави није све у реду''... Тада лорд енергично и интелигентно, рече им: ''К себи руке или пуцам... Досад, сте ви мене питали, а сада одговарајте! Хоћу да знам кога имам пред собом! Како се зовете и шта сте''...

Тако сазнајемо да су то ловци на даброве, а њихова имена су - Humply-Bill и Gunstrick-Unclea... Лорд им описује свога коња, па каже: ''То је прави курдски пастух''... Узима повећи комад ''синоћ печеног срнећег бута'', да мало презалогаји... Пошто му се допадоше, упита их лорд: ''Хоћете ли у Frisco?''... 

Затим тражи од њих да покажу колико су вешти у гађању из пушке... Humply-Bill са успехом, из прве, гађа и погађа јастреба у лету, који пада на земљу... Gunstrick-Unclea рецитује: ''Лети оро у висини гледа људе у низини пун је чежња спрам долине скинут ћу га из висине... Отпловила птица зраком нестала је скрита мраком тко је хоће оборити морат ће се намучити''... Овај човек беше глумац и песник, што ''веома мало говори, али чим отвори уста говори језиком анђела, то јест у римама''... Није пуцати мого... Тада лорд зграби пушку и погоди за трен јастреба... Песник рецитује: ''Јастреба је погодио хитац добро намјерио и своју славу овјерио''...

Лорд им даље нуди за сваки доживљену пустоловину по 50 долара... Насмејани Humply-Bill одговара: ''... много је ту пустоловина, лако их је доживјети, али тешко преживјети. Ми се не бојимо тога, али за странца је боље да бјежи од пустоловина, умјесто да их тражи''... Лорд каже да ће дати и по 100 долара, ако га упознају са 3 чувена преријска ловца - Winnetouom, Old Firehandom и Old Shatterhandom... Договор је пао... Новац ће бити исплаћен у Friscu код лордовог банкара...

Неко се приближавао... Био је то Индијанац Menaka šeha... Рекоше лорду да спреми 50 долара, јер ово ће бити права пустоловина... Беше то поглавица  Osagа (Добро сунце или Велико сунце, у преводу)... Беше то добар, ''одважан и искусан ратник, а... није непријатељ бијелцима, иако Osagi припадају племену Siouxa''... 

Индијанац дође без оружја... ''На сваком образу било је истетовирано сунце''... Песник запева: ''Земљу хоћу ја поздравити изнад твоје главе руке савит. Поглавицо наше благо сједни гдје је теби драго узми журно комад срне једи док ти зуб утрне... Свезан ал још увијек он је тријезан побјегао он је њима дотрчао нама свима''... 

Индијанац се нешто доцније, руковао и са Енглезом, па му рече: ''Пријатељ сам сваког доброг и поштеног бијелца; пљачкаши, убојице и оскврнитељи лешева нека окушају мој tomahawk... Ноге Доброг сунца брже су и истрајније од ногу јелена''... 

Даље, сазнајемо да га гоне трампи, ти лоши људи, који су напали у шуми Osage-nook (Кут злочина) њега и његове ратнике, док су изводили мртвачки плес око гробова раније изгинулих ратника... Напали су их мучки за време обреда... Било је преко стотину трампа... Тада је убијено 8 Индијанаца, а Добро сунце и још 4 Индијанца су заробљени... Трампи су решили да их спале... Добро сунце успева једини да побегне, јер ''ноге Доброг сунца једнако су брзе као и оне у коња... Трампи су непријатељи сваком поштеном човјеку''...

Песник рецитује: ''Онамо ја радо јашем да помогнем пријатељима нашим. За тај потхват немам страха борит ћу се до последњег даха''... Тако су решили да сви заједно, скупа крену и ослободе 4 заробљена Индијанца... Направише прво стратегију плана борбе и одбране, јер трампи дођоше... Било их је петорица... Успешно су их потаманили, као зечеве... ''Био је то можда тврд одговор, али Дивљи запад има своју нарочиту њежност... човек је присиљен да има обзира само са самим собом и да избјегава све што би угрозило његову сигурност''...

Крећу према логору трампа, да ослободе Osagа Индијанце... Тихо су ходали кроза шуму... Чују се гласови трампа... Добро сунце одлази у камп, а потом се враћа и све прича, шта је чуо... Каже да тамо говор држи неки човек без ушију... Том приликом је рекао: ''...да је богатство пљачка сиромашних, дакле, богатима ваља узети све што имају. Држави, као најбогатијој треба одузети све касе... да су сви трампи браћа и да ће се брзо обогатити'', ако буду слушали и следили њега... Добро сунце је пронашло заробљене Индијанце, а једном од њих је шапнуо да ће их убрзо ослободити...

У логору трампа горела је ватра на 8 места... Cornel је говорио гласно, као ће опљачкати железницу и Butlerovu фарму... Osage су ослобођене без иједног шума и гласа... ''Доживјет ћете ви још доста романа код нас. Али, зацјело је читати лакше но доживљавати''...

Трампи се развикаше... Настаје метеж... Паника... Cornel решава да треба да дође до измене плана и одлучује да крену што пре... ''Ту се говорник понешто преварио. Облаци су се побринули да сви трагови буду избрисани, јер се за неколико сати спустила обилна киша, која је избрисала све трагове''... 

ЋУФТЕТА НА МОЈ НАЧИН...

Шта данас за ручак, а да мало претекне и за сутра, да се бар један дан, мало одморим од неког ''пршкања''... Још синоћ сам извадила из замрзивача, чисто самлевено јунеће месо... Одмах сам знала... Сутра кувам ћуфтета... 

Узмем млевено јунеће месо, у њега убацим следеће састојке: једно цело јаје, мало соли, мало бибера, и 4 до 5 чена ситно исецканог белог лука... Замесим масу и додам 2 до 3 кашичице презре (сувих хлебних мрвица)... Са презлом не треба претерати... Довољно је само мало, а колико процените сами... Од те добро сједињене масе, направим кугле... Уваљам их у брашно... То је то, али није све...

Сада, у суду (шерпи, лонцу), у коме ћу кувати ћуфтета, припремим следеће ставри... У чисту шерпу насецкам 2 главице црног лука... Додам мало уља и налијем воде... Мало посолим... Онда следи последње додавање, али обавезно треба да је на бази парадаиза... Ја сам данас додала само кечеп... А може се додати: ајвар, млевени парадаиз или нешто слично... Када почне на благој ватри да ври ова маса, полако спуштам кугле од меса... Потом се све крчка, око сат времена, на тихој и лаганој ватри... Пошто је у питању електрични шпорет, то је негде на 1,5...

Када буде све готово, као прилог и додатак уз све ово, обарим макароне... Све лепо сервирам... То је то... Ручак готов... Што је најлепше, није одузео много времена...

После пријатног ручка, скуваћу доста чаја од плодова шипурка, које је моја бака Цана, вредно скупила о јесени... Сада могу да кажем и шта ме је растужило... Нисам хтела раније, да не кварим ручак... 

Кад сам све позавршавала по кући и коначно хтела сести да пискарам, бацим поглед кроз прозор... Невесео призор, али мислила сам да сањам... Истрчим напоље... Кад тамо, имам шта и да видим... 

Приђем Џонију и питам га шта то ради... А ја видим шта он ради и не верујем очима својим... У снегу лежи смрзнути врабац, мали птић... А Џони га зграбио у своју њушку и грицка ли грицка... Трчи са њим, час тамо, час вамо... Носи га иза кућице, па се врати, али га не испушта... Била сам у благом шоку... Отишла сам... То не могу више да гледам... 

Питам се да ли је тај мали врабац заиста пао смрзнут у тај снег, па га је Џони тако лако поклоњеног добио на залогај?... Зар је могуће да је мирољубиви Џони, који је читаво јато врабаца знао почастити својим оброком, а да не залаје, сада одједном скочио и зграбио малу промрзлу птицу...

СПАСОНОСНА АНЕСТЕЗИЈА...

Епизода број 4, под називом ''Измакао освети''... Крај ватре, како и доликује, распреда се прича о томе, како су 3 човека и 1 дечак, поразили 20 људи (од којих је сада 9 мртво, а 6 заробљено)... Главни јунак и даса у тој акцији би Old Firehand, који део победничког колача, приписује црвеној браћи Индијанцима Tonkawa... 

Blenter открива свима да је заробљени Cornel, баш тај човек који му је убио жену и два сина, а за којим осветнички трага... Решише стога да му одрежу (одсеку) уши... Cornel, молећиво говори: ''Што вам на ум пада, господо! Је ли то кршћански? Што сам вам учинио, да том црвеном поганину дозвољавате да изнаказује моју главу''... Претресли су затим Cornel-ове џепове... Тамо нађоше све покрадене новце... Поглавица му иапк одреза оба уха и баци их у реку... 

Tonkawе рекоше да одлазе: ''Tonkawi свеједно је ли ноћ или дан. Његове очи добре али његово вријеме кратко... Он пријатељ бијелих људи, он велики пријатељ и брат Old Firehand. Велики дух увијек дати много праха и много меса бијелцу и свима који пријатељи са Tonkawа. Howgh!''... Мали и Велики медвед одлазе...

Почело је суђење Cornel-овим пајташима, а на крају баладе, и њему самоме... Дечак Fred препознаје Cornela, тврдећи да је он тај убица... Падају и прве сумње - шта ако Cornel није тај кога траже?... Забуна око боје косе... Убица је црне косе, а пред њима је човек црвене косе... 

Један преживели трамп, ослобађа Cornelu руке и даје му нож, да ослободи још једино завезане ноге... Old Firehand, каже му: ''Само се ти смиј, нећеш се дуго ругати... друге можеш варати, мене нећеш''... Нађен је убрзо необорив доказ, па су сви били сигурни да је Cornel префарбао косу, из црне у црвену боју... Дечак Fred говори да ако је то тај човек, треба да има ожиљак на нози, јер га је убо ножен у ногу у тренутку када је Cornel, газио дечака ногама... Дечак прилази у намери да му заврне ногавицу и свима покаже кључни доказ... Cornel га бесно и жестоко удари и ошину, па побеже у шуму...

Сви стоје неми ''као иглом убодени''... Бег је покушао и онај трамп што се претварао да је мртав... Спречен је у томе и опет бива везан... Враћа се Тетка Droll, који је безуспешно јурио Cornel-а по шуми, у нади да ће га ухватити... Ништа није било од свега тога... Начињене су погрешке многе... Cornel-а треба пронаћи и ухватити, а то неће бити лако... 

Решили су да крену према колиби старог Blentera... Cornel се, како су и предвиђали, упутио према тој брвнари... Тамо среће и остале одбегле трампе (њих тројицу)... Почели су да претурају и тумарају по просторијама... Узели су шта им се свидело... Потом су запалили колибу, подметањем пожара... Напуштају место злочина... Крећу у правцу реке, решени да пронађу чамце... Нашли су 3 чамца ''саграђена на индијански начин, а сваки је могао да прими управо четворицу''... Крећу низводно...

Рафтери стижу и затичу колибу у пламену... Сели су око ватре на даљи договор... Old Firehand им открива тајну Сребрног језера... Предлаже им да пођу горе на то језеро, скупа са њим... Blenter и Droll одустају уз изговор да желе да ухвате Cornela... Мудри и насмејани Old Firehand каже даље: ''Обојица поседујете жељу, која ће вам се најсигурније, испунити управо онда ако будете са мном''...

Доводе заробљеника момка од 20 година по имену Rolley, који је дошао међу трампе само ради брата, кога је изгубио... Кренуо је да им прича шта се то Cornel накањује да уради... Дечко кроз плач проговара: ''Немојте ми опростити само привидно, већ уистину, јер нађосте ме у тако лошем друштву''... 

Примају га у дружину... Од њега сазнају да се Cornel упутио на велики ''meeting trampa у Osage-nook''... Одатле намерава ићи на Eagle-tail да опљачка железницу, а затим намерава ићи на Сребрно језеро...

Сви се изненадише кад чуше за Сребрно језеро, јер сазнадоше да тамо лежи покопано велико благо из праиндијанских времена... Cornel за тим тако опсесивно трага... Дечак Fred се присећа да је Cornel украо од његовог оца мапу са назнакама како доћи до блага... Сви променише мишљење и стaвише се Old Firehandu на располагање, на услугу...

Blenter на крају рече: ''Обавијени смо читавим мноштвом тајни, да бих се управо чудио како ћемо их разјаснити''... Изјутра у рану зору, сви кренуше, ношени следећим мислима: ''Живот, који нас чека, бит ће пун пустоловина! Будимо добри пријатељи, господо!''...

Да није оволико интересантно, престала бих да читам и препричавам... Тако поздрав до сутра, када наставак нови, опет следи... Свим пријатељима и љубитељима оваквог штива, ће да годи...

САВИНДАН...

Савиндан... Освануо леп и сунчан дан... Снег нападао ових дана, преко прага... Висе снежне беле завесе и са грана... Крећем, по устаљеном обичају, у уобичајено време... Љубим сваку белу снежну Савинданску стопу...

Сунце лепо, округло, греје... Изгрејала изнад брда покрупнија жута лопта сва од сјаја... Због тог призора, вредело је прекинути оно мало сна, што ми се некако пред освит саме зоре зацари... Није лоше кад човек само мало од сна откине... Узме таман колико му треба, то још једно мало парче, за нове радне снажне подухвате, експерименте, или већ шта?... 

Каква је била ово необично Савинданско бдење... Била је то необично чудесна и мирна ноћ, коју је једино нарушио лавеж паса... Један од њих беше и мој Џони... Тако мирна ноћ, да је просто било невероватно колико је мирна... А кад је ноћ мирна, по неком неписаном правилу, наредни дан, а можда и јутро, могу бити препуни неочекиваних изненађења... Нисам тако размишљала, али сад ми нешто дође у главу... Увек кажем, само нека је здравља... 

Иако на око мирна, готово мртва ноћна тишина и тмина, давила је и штипала, неком неописивом тежином... Била је то она од оних ноћи, када неке чудне кише крену да своје капи точе и точе... Напољу није било ни кише ни снежних пахуљица, али у тој ноћи нешто је текло кроз помрчину... Мислила сам да ће ујутро сав снег бити отопљен и растопљен, од те необичне кише, што склизну низ олуке, у цик зоре... Биће да је то само био, још један чудан сан...

Залеђене леденице висе испод стреха и пресијавају се на сунцу Савинданском... Небом пролећу птице... Нема их много... Оком свог мисленог апарата, шкљоцам и снимам,    тим омаленим трептајем ока... 

Џони се откинуо и ко зна куда скита... Знам ту је негде у близини... Упашће у туђе двориште и знам да ће по свом лошем обичају, украсти и довући неку стару крпу или папучу, патику... Шта све није довлачио у нашу авлију... Шта ако га неки срдити комшија, згоди цепаницом по глави... Ваљда неће... Бар се тако надам...

Успела сам утећи бар један сат, од свега... Опет сам се вратила колотечини... Имам сада залог потребни, па могу да се косим и носим са остатком свега онога што ми се припреми и спрема... Снег помало попушта и као да је одвећ одјуговило... Ваљда ће и залеђене памети људске мало попустити, отопити... Снег се пресијава и исијава на све стране... Леп дан... Имам заказано и код зубара...

Питам се, само се понекад питам - ако нам тако нешто чине и мисле (кад нам чине и мисле... и како нам чине и мисле...) пријатељи, шта ли нам тек чине и мисле непријатељи?... Ако нас тако љубе и воле пријатељи, како ли нас тек љубе и воле непријатељи?... Ако ли нам тако помажу пријатељи, како ли нам тек помажу непријатељи?... Ако је такво лице пријатељства, какво ли је тек лице непријатељства?... Ако ли су то све речи и само речи пријатељске, какве ли су тек речи и само речи непријатељске?... Ако је то песма и мелодија пријатељска, каква ли је тек песма и мелодија непријатељска?... Ако ли такву маску има пријатељство, какву ли тек маску има непријатељство?... 

Више ништа не разликујем, не препознајем... Слабо разазнајем... Зашто бих?... Такво је време, такви су људи, да напросто, не знам, кога да ословим са - пријатељу?... Кога за пријатеља да прихватим и сматрам?... Посматрам, осматрам... Непријатељ јесте страшна реч... Не бојим се страшних речи... Зато не волим непријатеље да бројим... Није добро о томе чак ни да словим... Непријатељи - да ли постоје?... Немогуће!... Опет сањам...

Постоје ли ловци на туђу несрећу и боли... Размишљам, колико је све ситно, бедно, јадно, лицемерно... Пепео и прашина...

Ову су ипак размишљања од синоћ или рано од јутрос... Сада бих рекла другачије... Ову су само моје мрве, испод лампе искапане, у ноћној тмини, исписане... Сада сунце греје баш потаман... Чују се и свраке... Полако се разилази оно мало магле... Небо ће да постане уплављено, онако нежно плаво, како већ на Савиндан и заслужује... Сијаће Сунце, необично лепо и јако...   

Џонија још увек нема... Не бринем се... Доћи ће, изненадно, у трку, да подели свој јутарњи оброк, са џивџанима, што још од јутрос облећу око његове кућице... Ено их 5 комада, кљуцају нешто у том снегу...     

''НА ЦРНОЈ МЕДВЈЕЂОЈ РИЈЕЦИ''...

Епизода број 3, под насловом ''Ноћне битке''... Тамну ноћ обасјава светлост месечевог сјаја... Око ватре и великог пламена, седи 20 људи, испред једне брвнаре... У котлу се крчка месо... Пије се медовина... Живо и гласно се разговара... Реч је о људима - рафтерима... Ко су они?...

Рафтери су нешто по стилу живота између фармера и дрвосеча... Воле да живе дивљим начином живота, као и Индијанци... Живе слободно и нису везани ни за једно место... Често се селе, па тако скитају... Можемо рећи да су скитачи и скитнице... Незаконито обарају стабла, не питајући никад у чијем је власништву шума...

Рафтер ''...руши, реже и обрађује стабла, изабире понајбоље дрвеће, спаја их у сплави и настоји да их било гдје што боље прода''... Рафтери важе за не баш радо виђене госте... ''Рафтер узима... само најбоља дебла... воде врло тврд и напоран живот, ипак њихова зарада није малена... Рафтер заради... лијепу пару''... Живе крај воде... Гласно причају, док Индијанци тихо шапућу... Разговоре воде уз велики пламен ватре, док Индијанци седе уз мали пламен ватре... Све то рафтере, карактерише као веома неопрезне...

Рафтери окупљени око ватре, препричавају своје догађаје и доживљаје... Један од наратора, открива, коме дугује што је данас жив и међу живима... Полако се распреда прича... Каже један од њих, да неке приче треба чувати у себи и о њима не говорити... Свако се отворио на свој начин и испричао исповест своју... Чују се страшне животне приче и признања... Освета и мржња у некима од њих, као да још узаврело одзвања и кључа... 

Blenter прича, како су му рафтери, а не Индијанци побили породицу... Било их је 6... Прича болна, тешка... Испод сваког људског нивоа и достојанства, учињена злодела страшна... Убијају му жену и синове, на очи рођене... На крају ударају њега, који каже: ''Душа ми се налазила у стању кад тјелесне боли уопће не долазе у обзир''... Неко је тада испалио један хитац у ваздух и спасао га мучења... Био је то човек, Индијанац, по имену Winnetou... Рафтери су се кукавички разбежали, а   Winnetou се показао милостивим Самарићанином... Прича даље о освети рафтерима... Осветио се само петорици, а за једним још трага... Признаје да је због тога постао рафтер, само да им се приближи и да га у лицу некога од њих разоткрије и препозна...

Разговор окупљене двадесеторице око ватре, прекида долазак Великог и Малог медведа... Запаљена је лула мира... Индијанци их упозоравају да су у близини Трампи... Откривају им њихова злодела почињена на пароброду... Трампи су у суседном кампу, на само пола сата од њих... Отркивају уходу послату од стране Трампа и ликвидирају га... Blenter и Велики медвед, полазе према кампу Трампа... Прислушкују њихово гласно ћеретање уз ватру... Циљ им је опљачкати новце Црног Тома... 

Враћа се поражени Cornel и саопштава Трампима да је изгубио уходу Bruns-а... Cornel прекида причу у трену када опази уходу рафтера... Blenter бива ухваћен, оборен на земљу и нападнут од стране Трампа... Трампи га испитују и желе да освете Bruns-а... 

Викао је беспомоћно завезан, у помоћ... Стиже спасоносна одважна четворка Old Firehand, Tетка Droll, дечак Fred и Црни Том... Сада је Cornel оборен на земљу снажним и силовитим ударцима... Трампи су у брзом и муњевитом нападу, изненађено потучени... Преостали живи, побегли су у шуму... Рафтери и Мали медвед, јурнуше да виде шта се тачно дешава доле, одакле су допирали повици и пуцњи...

Наставак приче ускоро следи...

ЈОШ ЈЕДАН ЗУБ ОТВОРЕН...

Зашто бих чекала крај тек настале године, па да сумирам резултате... Зар није боље, још док је сећање тако упечатљиво живо, свеже и јако, направити месечни кратки резиме... Полако силази и месец јануар... Ко би се надао оваквом расплету догађаја... Снег нас опет изненадио усред зиме, па нисмо ажурни да га уклонимо са улица и тротара... Тек је први пут, бар у мојој вароши, нападао, могло би се рећи - као никад пре... 

Снег нападао фино, рекла би дечица мала... Биће санкања и грудвања... Има снежног покривача, па преко 30 центиметара у мојој авлији... За само последњих 20 дана, ма шта ме све није погодило... Почело је све око Бадњег дана, када је регистрована прва зубобоља... Све је то трајало и трајало, болело, али се, хвала Богу, завршило, пре 6 дана... Испаде, да се и није завршило...

За свега 20 дана, данас ми допаде седма посета зубару... Да не рачунам, петак 13 јануар, када сам после прогутане таблете ''бруфен'', добила алергију, додуше само у пределу очију... Погодила сам и на ''Хитну'' и добила ињекцију ''урбазон''... Мислила сам да је ту крај... Али, краја као да нема...

Лепо се растасмо зубарка и ја.. Она ми пожеле и рече: ''Да се видимо на неком другом месту''... Кад ето, ја јутрос рано, опет морам код зубара... Ако постоје људи на које у животу трчи све, па и зубобоља тако учестала, онда сам засигурно то ја... Прво је болела доња шестица лево, а јутрос је откривено да боли горња седмица десно... 

Мучили ме зуби, мучили ме синуси... Боли, болело... Сада трпим зубобољу, јер тако мора... Лек не смем да пијем, јер шта ћу ако ме опет стрефи алергија... Напољу снег... Фантастичне слике, могла бих да уснимим, али опет шипак... Десило ми се у овом месецу још нешто уклето невероватно... Моја мала велика радост, мој драгоцени фотоапарат, изгледа да се покварио, смрзао, па ме и он издао... 

Чим изађем, а излазим и покушавам, али видим да не вреди, па се питам па шта више покушавам?... Покушавам да начиним напољу снимке, али на дисплеју се покажу само беле флеке, као магла... Једино могу да фотографишем унутар куће, мада и те слике постају полако мутне и бледе... 

Знам сваки апарат одради своје... Па зар је морало баш сад... То је био мој једини сврсисходан апарат и алат... Не рачунам више болове у синусима, то већ некако решим и изборим се са тиме... Зубобоља и квар апарата, е то ме мрви и мрцвари, али не сме да ме слама... Нема много љутње... Шта је, ту је... Наћи ћу већ неко, проклето решење... Зуб ће да се лечи бар још 15 дана... Опет треба времена и стрпљења... Још једно вађење живца итд... Данас сам одбила анестезију, али сутра ћу обавезно да је примим... Нека бар мало, само мање боли...

Знам да су и данас многи људи, осванули завејани у снегу... Моја бака је завејана... Није то једина мука... Угинуло јој једно јагње...   

Није све тако бело и болно овог месеца јануара... Дан се па скоро тек родио... Уследиле су и баш лепе вести... Рекла бих невероватно лепе, али ипак очекиване вести.. Знала сам да ће нешто лепо, неким много добрим људима, морати и требати да се деси, кад тад... Чула сам невероватно лепу и радосну вест... Постоје људи мени драги, којима се десила срећа и ја се много веселим због тога... Заслужили су коначно... Од свег срца, све најбоље и најлепше им желим... Нека их  само добро, прати кроз живот...

Џони одушевљен првим великим снегом... Скочи у снег, а ја помислим, да је бела поларна лисица... Игра се са снегом... Ја га посматрам и то ме увесељава... Око његове чиније, коју је изгрицкао и скроз поломио (време је за нову чинију видим) и овог јутра запажам једног малог џивџана и једну свраку... Није само то... Изгрицкао је и кофицу за воду, тако да сада из ње пишти вода, па се просипа... Добиће Џони и нову кофицу за воду...

Још једна лепа вест... Опорављају се, позлеђена места и ране... Људи опет постају, као нови... Само нека смо сви живи и здрави...