субота, 11. јануар 2014.

ЧОВЕК ОД ЗЛАТНИХ ПРИНЦИПА...



Покренута данашња реч на акцију-реакцију, а камоли мисао на размишљање, аутоматски баца сенку на пале борце, пале јунаке и пале жене...
Малициозне (пакосне) бескрилне генијалне идеје, у лепом паковању, пахуљичасто и бесполно лебде око мене...
Ја сам безвучна песма паланке (провинције), коју памћење добро држи и служи, па чак и онда кад јој реч из уста бежи...
Макар није памет у човека кратка, плитка и лака...
Памет је човечја онај богаљ здравља и благородности, што до последње капи, безболно своју пахуљичасту и искричаву слободу подноси...
И о чему да бучемо данас???...
О паду цена или о паду магле???...
Не!!!... Боље да говоримо о томе како је то заиста пасти... Пасти у несвест... Пасти у заборав... Пасти у очај... Пасти у немилост... Пасти на колена... Пасти са власти... Пасти са дрвета... Пасти са коња... Пасти са Марса... Пасти са ногу... Пасти са снаге...
Но, има и још нека другачија врста падања...
Пад авиона... Пад температуре... Пад на испиту... Пад звезде... Пад златне монете...
И да ли је штакор водени, мрки или путнички, готово биће исто, као кад би на овај дан сели за округли сто да анализирамо, да ли је од свих ових падова, напад епилепсије страшнији???...
И да ли су здравије овсене или кукурузне пахуљице???...
Лепше, а и здравије у атмосфери би сигурно било, да нам ипак сада веју пахуљице крупне снежне беле...
Ни принчеви, а ни принцезе, већ људи од златних принципа, за које одавно одважно кажу: Е, то су људи од златних принципа...
Тако је то у већини свих наших филозофских садашњих златних принципа...
И споразум би могао бити принципијелан...
Зар то онда неће бити принципијелност свих наших приноса и доприноса зацело...
У главним (основним) цртама, толико од мене за сада...
Другом темом, о томе да ли су пси: ловачки, морски, службени или овчарски (пастирски), остављам за неко наредно писање...
Пси као пси, увек су искључиво или трагачи или чувари, а можда и једно и друго...
Но, ја ипак данас у казивању не бих много да прекорачим у свом златном принципијелном маниру...

Нема коментара:

Постави коментар