уторак, 10. фебруар 2015.

СВЕТИ ОТОК...


Плакали су праведни у победи
Ридали су страдални у мудрости
Приковани су чисти у слободи
Помиловани су живи у љубави
Опевани су понижени у вери
Уздигнути су храбри у светлости
Распети су немоћни у дивљењу
Оживели су смирени у слави
Обрадовани су кротки у спасењу
Гледали су чуда у правди
Очишћени су снажни у сузама
Храњени су умови у покајању
Исповедали су благодарност у делима
Говорили су милосрдни у послушању
Ћутали су оковани у похвалама
Отровани су робови у човекољубљу
Збуњени су закони у тишини
Растопљене су сенке у празнини
Изненађени су мртви у одушевљењу
Прегажени су савладани у красоти
Непомични су ожаљени у пријатељству
Мучени су оживљени у вечности
Шибани су непомућено у знању
Пљувани су проницљиви у горчини
Уздрхтали су заборављени у доброти
Благословени су натприродно у песми
Незлобиви су витези у нади
Брижни су осамљени у животу
Предани су сужњи у Космосу
Преци су напаћени у опроштају
Народи су згаришта у пепелу
Племенити су нејаки у свету
Обесправљени су покошени у безакоњу
Губави су издахнули у свршетку
Бојкотовани су кривци у зачетку
Шугави су идентитет у проклетству
Дробили су камен у надахнућу
Бандити су непоправљиви у идеалу
Пребијани су благовесници у ставу
Убијану су доследни у трпљењу
Прослављени су бесмртношћу у човеку
Уснули су пробуђени у времену
Записани су списак у запажању
Историја су израза у величанству
Свети су прах у бакљама
Светионик су поштовања у учењу
Душа су безгранична у обнављању
...

посвећено ГОЛООТОЧАНИМА

недеља, 8. фебруар 2015.

РЕЧЕТОЧАЦ...


За љубитеље мртвих тишина...  Испишем, напишем, запишем, допишем и опишем РЕЧ... Сваку РЕЧ узлаза или РЕЧ за пењање каменим степеницама тог узвишеног храма мудрости, за певање када се РЕЧ роди као радост робу стварања или отварања надахнућа... Из разума уздиже се пренаглашена сила РЕЧИ... И РЕЧИ извија и саставља Поета испитивањем унутрашње красоте, у блеску једноставности, у раскоши велелепности, у јасноћи и чистоти, где РЕЧИ не морају више бити пуне сладости, а ни исечак времена улепшан вештачком лепотом путем тајнописног исказивања... Поруга јесте РЕЧ са прекором љуто изречена...  И тако Поета јесте најближи рођак доброг ритора, кога законитости ритма више обавезују и приземљују, а који допушта себи покаткад нешто више слободе при уметничком приказивању... Тако Поета и ретор вазда пријатељи и на махове слични, кроз сво то описивање или приказивање, кроз приповедање или најнепосредније изражавање РЕЧИ... Лепота говора њихових слова и бистрина ума, јесу оне узвишене капљице мудрости из пребогатог врела РЕЧИ... КрасноРЕЧИвост разумска... Јасни су и смисао и ритам и свака стилска фигура, па чак и кад нису увезани пред величанственим природним зраком вечно успаваног Сунца, а и Срца... И Песник тек напослетку саставља своју хрисовуљу и онда је брзином светла рукопише... То је повеља запечаћена златним капљицама суза, крви и зноја... И напише ли прву строфу, опази да није њоме више задовољан, па пише неку трећу варијанту... Извор стварања који је опустошен свео и замро... И са временским дугогодишњим паузама нема више места за ону надолазећу мисао којом се све завршава... Уморан Песник без песме једино ћути за неке вечне спомене и на све веће временске размаке, нити пише, а нити дише икад више... 

понедељак, 2. фебруар 2015.

ВЕТАР...


Прочишћени од ветра
схватамо и
откривамо смисао у
неплодној зони тишине где
пешчане олује
тог вртложног кретања
унутар поетског словара
врше силу притиска
и судари
неизбрисивих
крилатих слова
шаљу пљускове
те непрекидне кише
и опет ће да
жалости и тугује
безгранична
и бесконачна
красноречивост дана
све док је
правац ветра - константан
док циркулише
док носи тај
врло фини материјал
језгровитих
сребрних окова
изложени узалудности
док доминирајући ветар
засипа кретање
прељубник
облацима буре
разорно зајеца
и подиже зрна песка
како би још једном
извајао те
предивне пустињске фигуре
и прибегава префињености
ротацијом својих
олујних ветрова
док јоргован плави пупи
вртлози торнада
тајфуна или оркана
пролазе и то је
разблаживање
хладних сувих
и влажних ветрова
поветарац
напада рељеф
и помера се
линијом
шах-мат
слично оном тренутку
кад рука такне
у нечије право...