Марта 30-ог 2013-е у 8 сати и 15 минута кретох 24-и пут под острошке стене... Прва пауза и застајкивање беше на Златарској чесми... Дан беше диван и осунчан... У Бродареву по већ испробаној навици пијемо прву јутарњу кафу... Око 14 сати обресмо се у Морачи, где и ручасмо... Крећемо... Крај тунела у кањону Мораче опет радови на путу... Стојимо у колони око 40 минута... Кренусмо негде око 15 сати и 15 минута...
Кроз Подгорицу већ се време мења... Одатле нас пут острошких стена прати киша... Око 17 сати стижемо тамо - тамо где (још мало па две деценије) ја једва чекам да похрлим и дођем... Поклонисмо се свецу... Ту баш кад дођосмо ми на ред - очитана би и молитва... Све онако како треба и како се пожелети може и мора... Након свега тога почиње та киша - која није престајала целе ноћи да пада... По први пут силазим у коначиште за госте и тонем у најлепши сан... Ту нас је затекло и померање часовника за 1 сат унапред....
Марта 31-ог уранило се рано по пропису, да би се стигло на Литургију у Горњи манастир, а која почиње у 6 сати... Киша пада не престаје... Услед кише склоних се у просторију за прислуживање свећа воштаних и све време трајања Литургије проведох ту... Било је хладно и требало се заштити од ветра, кише и хладноће... За време литургије севну муња и загрме јако... Шибао је неки ветар јако... Киша је повећавала свој интензитет удара... Киснули су људи... Озвучења није било... Но, ми смо ћутали и стајали ту где јесмо - на Литургији...
Кад беше време кретосмо јуришом на кишу све због причешћа и причестисмо се... Умало да закасним, па приђох међу последњима... Осмех ми се врати на лице... Добро све испаде... Затим стајемо у ред, на кишу и чекамо да се поклонимо светитељу и нашем милом свецу... Полагано дође и тај тренутак... Добисмо и нафору... Опростисмо се и кретосмо... Доручковали смо у топлој трпезарији нашег коначишта... Пописмо и кафу... О, ту се вазда зборило... Неки гласни људи, љутите теме (екуменизам итд...)... Но, ја се правих да ништа не разумем, а још мање чујем... Бејах на таквом месту где ме ништа преко мере не дотиче...
Кретосмо опет пут Даниловграда новим бољим путем... Опет у кањону Мораче застој код тунела... Чекасмо неких 30 минута... Око 11 сати и 15 минута би пуштен пролаз... Опет свраћамо у Морачу... Кроз кањон Мораче нека чудна и невероватно јака киша отежавала је саобраћај и видљивост... Падао је и град једним делом пута... Чудни беху ти неки кишовити облаци... Оста ми жеља пуста - хтедох купити суве смокве, но продаваца не беше крај пута...
Тек у Бјелом Пољу озари нас Сунце... Ту тек прогреја... Киша је престала... Стижемо у Куманицу... Опет киша... Управо се завршавало троструко крштење... Полазимо даље... Сунце Златаром... На Боровој глави пијемо кафу у једној кафани... Златибором плаво небо и сунчеви зарци... Око 17 сати стижемо у нашу варош бајну, осунчану...
