посвећено Надежди Мандељштам
Опречне верзије смрти
или преображај сигурне пропасти
празне флаше на сталажи у остави
као непрекидно ишчекивање глади
и кидање које се понавља
у непоновљивости Живота
кроз окончање смисла
у лакомислености одбацујеш оно појавно
случајност или благостање
самомучан је призор лутања
заувек прекинут разговор
залуђеност вредна сваког труда
мумлати узвишено и лаковерно
то је застарели занос
и неприкладан нанос
памтим личност, као и сличност
завојнице масовне туге
прелазак из одсуства у присуство
процес бајковите самилости
искварених ствари
као незнање и непрекидност
боја унутрашњег смисла сива
бачени у огањ ценкамо се
у размишљању до самоистребљења
наивни кораци укопани
у раскиду искрености
одлучност нераскидиве глувоће
на дну решетке налазиште
и је ли то талог часова узнемирености оне
док сенке предано једноставне
поседују обазриви осећај исправности
зар је бесадржајна свака одмазда неслободе
везани ланцима за стрпљење тегобе
а ти досегни ступањ стварности
улепшај реминисценције
прикупљених схватања
и знај бићу
играчка сваког твог маневра...
Нема коментара:
Постави коментар