ЕСТЕТИКА СРЦА...

Луцидност руменог зрака

као непозната спремност у мени

или средство за спретност

налик је суптилности динамичне воље

и естетика мога срца,

а затим супротност наша

као одрицање немоћи

и порицање отупеле крајности

кад бесконачно смо злу склони,

а нестрпљивост у измаглици

узгредна је дистанца

опет у мени изазива

омашку доживљаја

и значај кобне тишине

непоновљив је 

само када сам сама

што помор начела

звучи страшно

и буди се дан изван себе

негде подлеже ли скептицизму

или простору сумње

код нових појавности

кад више од себе нема где,

а Реч која беше од почетка

доказ је нарушеног реда

што вучем циничне остатке

ту где Правда је апстракција

и лажни занос пре одушевљења,

а подлац који се колеба

неопозиво обара вредност

те вишезначне акције

армада октобарске кише

и изгубљене резерве Живота

пред садржајем супериорне кривице

остаје Ум који се

пред загонетком стропоштава

у неартикулисану Поезију

Ја беспомоћна пред мудрошћу

да одредим супротност

типичног сплета тих околности

кад упрошћене су охолости

и угошћени фрагменти смисла,

а способност да изневерим

недоречени тријумф

блискост је

пред којом смртник

крајње ситан 

самом себи изгледа...

посвећено Чеславу Милошу