Руска мистичарка из прве половине 19-ог века Хелена Петровна БЛАВАЦКА, родила се у граду Јекатеринославу (данас украјински град Дњипро), у ноћи између 11 и 12 августа 1831 године у породици официра Петра Алксејевича ван Хахна немачког аристократе, који беше потомак грофа Хахна од Мекленбурга. По мајчиној линији потомак је великог војводе Рурика првог званичног сувенера руског. Њена мајка која беше романописац, умире јако рано, а потиче још и од Андреја Фадејева (првог саветника на царском двору) и принцезе Хелене Долгорукове. После мајчине смрти васпитава је образована бака племкиња, захваљујући којој стиче свестрано образовање. Поседовала је огромну интуицију. Уз то је још исказивала небројено много талената: изузетна виртуозност на клавиру (имала је многобројне наступе широм Европе), искреност, далековидост - предвиђала будуће догађаје, прочитавала садржај затворених писама, саговорнику који би јој мислено постављао питања, давала задивљујуће одговоре, разговарала са душама и духовима умрлих, померала ствари и предмете, махањем руку стварала музику вишњих сфера...
И док су је други видели као велику музичку звезду, њен пут беше посве другачији... Са 17 година, те 1948/49 склапа фиктиван брак са особом старом 40 година (беше то Никифор В. Блавацки државни саветник и вицегувернер Јеревана. Одлазе у Тбилиси и то беше једини њен начин да се ослободи контроле од стране породице. Заједно путују обилазећи Турску, Грчку, Египат, Фрнцуску... Пошто није успела да се разведе, на коњу бежи од мужа и стиже у Константинопољ. И од тада почиње њен прави пут... Првих 8 година ником се није јављала, а након тога успоставља контакт са оцем.
Самостална и свестрана Блавацка сама зарађује свој хлеб и тако држи часове музике, наступа као концертни пијаниста, пише чланке, књиге... Касније док борави на Кавказу у трајању од 4 године, открива и своје нове вештине за рукодеље и производи вештачко цвеће, а осмисливши начин добијања црне боје стиче додатне приходе...
Година 1850 јесте она у којој се у њеној унутрашњости померају велике тектонске плоче, а све како би разоткрила своју духовну Атлантиду... Идуће 1851 на Првој светској изложби у Лондону среће учитеља М (Махатму Морија) из Индије, који препознаје њен духовни капацитет и предлаже јој како исти да усаврши на добробит човечанства... Да би то постигла најмање мора обитавати 3 године на Тибету - највишој школи Знања... Са само 20 година зна да је њен Пут учења - онај који јесте служење Истини... На Тибет није лако убацити се, тако да иза ње остају чак два неуспела покушаја, а чак 17 година посвећује остварењу тог сна - до коначне спознаје тајних друштава и њихових учења...
У раздобљу од 1851-58 пропутовала је широм земаља: Канада, САД, Мексико, Јужна Америка, Јава, Индија, Тибет... У периоду од 1863-66 пропутовала Кавказом и обалама Црног мора, Италијом, кнежевином Србијом, где се задивила пребогатом баштином заборављених духовних традиција и магијског практиковања обреда и обичаја... Године 1868 са учитељем М одлази на Тибет и ту добија кључ којим се откључавају двери тајанствених и мистичних учења и сазнања...
Године 1871 у Каиру покушава да оснује спиритистичко друштво, но та намера беше осуђена на пропаст...
Два пута путује у Индију и то осписује у својој књизи "Из пећина и прашума Индонезије". Неколико пута смртно се разбољевала, али својим самоспособностима самозацељења на чудесне начине оздравља...
Са 37 година (1868) започиње њена трогодишња обука на Тибету и о тим мистичним искуствима као ученица два учитеља, заветовано ћути до краја... Након тога враћа се на служење човечанству и већ 1873 обрела се у Њујорку где упознаје пуковника С. Олкота у Вермонту октобра 1874 (адвоката, новинара, духовног и високообразованог човека) и Виљема К. Џаџа. Ова тројка оснива 11 новембра 1875 Теозофско друштву у присуству 16 особа у Њујорку...
Године 1878 живи и ради у Индији, где започињу и први напади и провокације, а иза којих стоје "ревносни" хришћански мисионари које је критиковала за лицемерство и фарисејство. По оценама писаних извештаја које је издавало лондонско "Друштво за проучавање психичких појава" озлоглашена је "варалицом столећа". Дочекала је рехабилитацију након 100 година и већ 1986 исто друштво исписује да је Блавацка "осуђена погрешно"...
Напушта Индију 1884 морално истрошена, заморена и смртно болесна... Настанила се у Енглеској где завршава своје капитално дело у два велика тома, исписано за само 2 године под називом "Тајна доктрина". После тога умире 1891, у 60-ој години живота... То дело је и данас предмет занимације и проучава се од најистакнутијих научника широм света (више у Америци, него у Русији). У том делу она је предвидела (далековидела) сва она потоња витална научна открића, од ренгена, преко електрона, до структуре атома, и до теорије релативности, итд... Блавацка која је тако једноставно одгонетнула да су тајни космички закони уствари БОГ...
"Тајна доктрина" излази 1888-е... Пре тога излази њена прва књига 1877 "Разоткривена Изида", а након мало више од деценије и значајна преостала дела: "Глас тишине" 1889 и "Кључ теозофије" исте године...
"ГЛАС ТИШИНЕ" дело настало пре 129 лета... по лепоти посебности прави раритет који називају још и Теозофском Библијом или Теозофским Јеванђељем... Дело из кога просијава узвишена етичност са низом практичних начина како исту и досегнути... и како досегнути постепено усавршавање, одгурнути се талогу лажних искушења, илузија, магли, обмана и самообмана... и како наћи Пута стазу којом се усходи лествичнички до реалности Истине, а што јесте стварност Божанска или Божја... Ово је књига "сублимне духовне јоге, најпрочишћенији израз племенитог махајана будизма" по оцени учитеља М... Предговор овог дела пише Блавацка и ту себи даје за право да се сматра само преводиоцем. Ово дело од 316 стихова превела је са једног древног будистичког списа по имену "Књига златних поука" са Телугу (најстаријег јужно индијског дијалекта)... Овај спис изванредне лепоте поука, учења, речи и исказа препун је ритмичних фраза, које опет извиру из врела најпрочишћеније мудрости стварајући космичке мелодије у хармонији свих сфера... Овде је учење школе езотеријског будизма, које су прихватили многи теозофи... Идеје које се нуде су узвишене, племените и оригиналне... а циљ је да одведу до циља потпуног просветљења... Овај спис изворно је много обимнији и садржи чак преко 90 разних мањих списа (а само 39 од њих Блавацка је знала наизуст)... Требало је проникнути у симболизам посвећених мистика и њихових ученика...
А да ли ова преузвишена етика може опстати и постати отелотворена у свету највеће себичности икада, превише заокупљеног чулним и ниским... и где су ти озбиљно истрајни људски духови и душе на путу самопотраге, где би се савети овакве врсте примили и практиковали... У избор су ушли они текстови који ће погодовати ретким мистицима, како и сама написа "малобројнима"...
И стога уз успешан читалачки напор запловимо поетиком лепог језика и изложених слика и симбола, као кроз 3 дела списа под именом: Глас тишине, Два пута и Седам портала (или Седам великих врата)... А да би све то било могуће најпре одбацујмо оне чулне опажаје који сметају, све илузије равнодушно, тамо где је "ум велики убица реалног", а од ученика се захтева да на почетку "убије убицу"... Да би душа ваљано сагледавала нужно је да види, да поседује хармонију унутрашњег бића, а телесним видом да не окрзне ама ни једну илузију... Јер "пре но што Душа може да чује, обличје (човек) мора постати глуво за урлике и за шапат, за рику слонова и за сребрни зуј злаћане мушице. Пре но што душа може да схвати и да се сећа, мора се с Тихим Говорником сјединити онако као што се облик у који се глина уобличава најпре сједињује са грнчаревим умом"...
Они који су орни да сазнају, морају узјахати на крилима Птице Живота и тако међу крилима те Велике Птице умртвити сваки сувишак који их у томе отежава... Непоходно је прћи кроз 3 Дворане иза којих ће се окончати сваки напор... Дворана Незнања (Авидја), Дворана искушеничког стажа и учења и Дворана Мудрости, након чега се долази у Долину блаженства...
А ко жели мудрост мора одбацити слаткоречиве арије илузије сваке и мора иступити из области чулних и путених задовољстава... И тек тада може бити "Небески ходач"... онај који "гази ветрове над таласима, а чији корак не дотиче воду"... Лествица са мноштвом пречага, али пре првог закорачаја у то успињање, најпре застани и у срцу и души својој изнутра ослушни: можеш ли спознати унутрашњи шапат БОГА и доћи до Њега преко 7 начина, 7 врлина, 7 гора, 7 мора... Стопити се са "ЈЕДНИМ" и бити "Једно са Брамом, Атманом", тамо где су воде кристално чисте, бистре, тамо где нема монсунског кала, и прљавих киша... Тамо где је заблистала кап росе вишње под сунчевим зрацима у латици лотоса, тамо где бисер неће упрљати блатњави избљувак глине...
Постићи ту "мистичну моћ (Кундалини - Змију) која од ученика ствара Бога, Лану, тај мистични и склупчани огањ, та вечна ватра, спиралног дејства, која треба да дела у телу аскете-подвижника; та електрична, ватрена, окултна, фоатична моћ - велика првобитна сила што лежи у позадини све органске и неогранске материје... Стога будимо лотоси који отварају своја срца како би се напојили тог јутрањег Сунца, у земљи тишине и небића, лишени пожуде, тамо где се "Око Духа" никад не затвара...
Прво оперимо ноге у води одрицања, искоренимо своје илузорне жеље, преваре и обмане, па тако ослабимо до немоћи порок сваки, угушимо грехове, заглушимо похоте... Ако то успеш онда закорачи на пречагу прву Лествице... и крени утишаним мислима даље... Уништи свако сећање на оно што се прошлим зове, не окрећи се учениче, не окрећи се сине, не окрећи се Лоте... иди даље, јер ако се осврнеш изгубићеш се... Јер, "ако не чујеш, не можеш видети. Ако не видиш, не можеш чути"... То је мистичан звук тишине... а ту сте као два сијамска близанца ти и твој ум, а и звезда која над вама сја и указује вам на Пут (Тао) и циљ... Ту сте Свето Троје... Ви сте "светлост у звуку и звук у светлости"... "Мајстор САМАДХИЈА - стања беспрекорне визије"...
А шта ти је донела способност изучавања Истине до данас, сем правилно да опажаш постојеће стање и ствари... "Постао си светлост, постао си звук, свој си Господар и свој Бог. Ти си ти лично, предмет си своје потраге: ГЛАС целовити који одзвања кроз вечности, неподложан промени, неподложан греху, седам си звукова у једном - ГЛАС ТИШИНЕ"...
И даље трагај и тражи... Пут... и на том трагању и ходању научи да одвојиш "знање Главе" од "Мудрости душе", "Учење ока" од "Учења Срца"... Ако си у незнању личићеш на затворену теглу са упарложеним и устајалим задахом и ваздухом... Твоја душа је саздана попут птица да лете, да певају, да се мичу... Ако ти душа занеми, ако умре песма тих птица, ако си непомичан умиреш од исцрпљености залуд... "Дијамантској души" што је назив највишег Буде (Господара свих тајни) привлаче и ширине и дубине и висине... И не мари ако си тек започео, ти само "споји смој ум и своје срце"... И корачај даље...
И опет удаљи се од незнања и бежи од илузије... Зарони у дубине свога унутрашњег бића све док не пронађеш тамо "Вечног Човека" који је Буда - Просветљени... И пази да те похвале не обману... "Учење ока" јесте за масе, а "Учење срца" јесте за малобројне и одабране... Много званих, а мало изабраних... Маса ће кликтати да све зна, а скромни ће рећи: "Тако смо негде чули"... Знање масе је лажно и оно је плева, а знање скромних је Истина и оно је брашно и Хлеб Живота...
"Ветар потреса гране дрвета, стабло остаје непомично"... И ако је тело активно, ум треба да буде сталожен и миран, а душа да се провиди као најчистије горско језеро... Наоружај се стрпљењем, "јер онај ко безумно воли заувек истрајава"... Упражњавати "6 славних врлина" и знати да "светом управља неумољива Правда"... Стрпљиво срце мора имати много добре воље и прихватити своју судбину, завртети точак Живота, ум закључати од бола и ужитка... Па, ипак "ако не можеш да будеш Сунце, тад буди скромна планета"...
Приђите гладни и жедни "Хлеба Мудрости" и стекните "вид планинског орла" и "слух плашљиве срне"... Понизни ће само стећи мудрости дар, а још понизнији и мудрошћу ће овладати-загосподарити... Погледјате како океан у себе прима све те реке и потоке, сва та узбуркана мора, а остаје миран и неузбуркан - сталожен, непомичан. Океан све то осећа као ништа...
Јесмо ли погасили жеље, умртвили и само мисао за жељом... И хоћемо ли кренути ка врховима које није згазила ни оскрнавила "ниједна грешна нога"...
"Пут је један, учениче, али на крају је ипак двострук... Блаженство и одложено блаженство... Прво води ка циљу, друго ка саможртвовању... Пут први је ОСЛОБОЂЕЊЕ... Али пут други је - ОДРИЦАЊЕ, и... назван је "Пут Бола"... Чистог ума можеш ли проћи кроз 7 великих портала (врата)... као кроз 7 стубова мудрости и успети се на Врх узвишене Мудрости... на кров знања и познања...
Знаш ли да свака врата поседују златни кључ који их откључава... Да би откључао свих 7 треба да поседујеш ове кључеве: самилост и љубав бесмртну (дана); склад у речима и делима (шила); слатко стрпљење (кшанти); равнодушност према болу и задовољству, победу над илузијом, опажање саме Истине (вирага); непоколебљиву енергију која се бори да кроз кал овоземаљског живота искрчи пут до врховне Истине (вирја); вечна истина и непрекидна контемплација (дјана) где си адепт (светац) и најзад праџна - од човека постајеш Бог...
Пут је заморан... много је учитеља, а Учитељ може и мора бити само ЈЕДАН... Он је УНИВЕРЗАЛНА ДУША... АТМАН... Он је онај зрак који свако од нас носи у себи, а наше је да се са Њим поистоветимо и да се у Њега утопимо... ВЕЛИКА ДУША СВЕТА...
Није лако бити кандидат за стицање светлости... на Путу је много замки... ту су час сумње... час немири... чак клецава колена... страхови... подрхтавање тла... несигурност корака... Али на том путу ништа не уништава и не убија као страхови... Страхови паралишу сваку вољу и обустављају и заустављају сваку акцију... И баш страха чувај се учениче-искушениче... "Каменчићи Карме рањавају ти стопала на том стеновитом путу"... но твој корак нека буде чврст, стамен, стабилан, осигуран... Душу туширај екстратом стрпљења... Не заклапај очи... И знај "што више напредујеш, на више замки ти наилази нога"...
У твом срцу нека пламти и нека букти огањ смелости, јер "што си храбрији, више добијаш"... Од страхова светлост ће да убледи, а ако светла нема - нема шта да те узводи напред... Биће менталних промена у теби самом... који треба да си "светли олтар душе" чији су зидови чисто бели... Сагледај кладенац сопственог срца... примећујеш ли макар и најмање мисаоно присуство жаљења, жудњи, жеља, хтења... Ако постанеш једно са Природом и ако си са њом онда си непобедив... Назначен си да будеш "душа и мисао природе"... и знај "вечно не зна за промену"... А твоја душа може бити рањена и повређена "само преко твог грешног тела"...
А када дођеш пред Капију равнотеже, радуј се, буди смео, владај се добро... Јеси ли овладао својом душом, ти који си трагалац за Истином бесмртном и ти који си кренуо да постигнеш циљ у достигнућу и постигнућу овом... Да ли је твоја душа узрела попут сазрелих плодова манга... јеси ли се нахранио СВЕМИШЉУ прогнавши сваку мисао из дубина душе своје... Јесли ли без земаљских примеса постигао "чврстину ума" и "бели олтар душе"...
"Чувај се промене! јер промена је твој велики непријатељ... Она избацује из строја и баца назад - у мочвару сумње"... Имаш још непријатеља: амбицију, гнев, мржњу, па чак и сенку жеље... У теби невидљиво клијају свете клице (искре), са сваким новим искушењем та стабла ојачају, савитљива су као трска, која се неће сломити, а када дође час процветаћеш... идући ка Великим Вратима... као Господар смирења... који достиже "Велику Награду"... Ти си као текућа слатка вода, која несме да се упарложи и постане прљава стајаћа бара...
Ако си стекао светлост, сада је мораш ширити у 3 смера свога постојања: земљском, астралном и духовном... "Сјати свима - сем себи самом; давати светлост свима, а ни од кога узимати"... и бити као "чист снег у планинској котлини"... Уморни ходочасниче што руке окрвави трњем и пете повреди о камење оштро, смирено и сталожено заплови низ реку која води Нирвани (Великој Награди)... Пут Буда Савршенства јесте вечна самилост апсолутна, светлост вечне Правде, закон бића и закон љубави...
Има ли блаженства кад знаш да све што живи да и пати... и можеш ли равнодушно ослушкивати плач других... Пред Дверима Знања венчаваш се са болом... А то је просветљење... "Сједињење неба и земље; песма љубави, распламсала ватра; вода тече; земља слатко мирише; ветар хуји"... 4 елемента... У вртлогу златног светла ти си Победник који се купа... а са тобом се читава приорда радује и весели... И коначно: мир свим бићима и благослов свему што живи...
Нема коментара:
Постави коментар