1. НИЈЕ НА ПРОДАЈУ – Леси је овчарски пас, који живи у Енглеској, у покрајини Јокшир, у породици Сама Караклоа, који је имао сина јединца по имену Џое, а тај дечак је обожавао свог пса и ништа му није прирасло срцу као тај пас...
2. ЈА
НИКАДА НЕЋУ ХТЕТИ ДРУГОГ ПСА – говорио је дечак веома често, готово свакодневно, па ипак једног дана Леси продају богатом и размаженом војводи, мимо дечакове воље, јер су запали у велико
сиромаштво...
3. ЗЛОВОЉНИ СТАРЦ – јесте управо војвода, који има унуку по имену Присцила
и чувара паса по имену Хајнес, а Леси код њих у богато украшеном кавезу затворена тугује, цвили
и одбија храну...
4. ЛЕСИ
СЕ ВРАЋА КУЋИ - и први пут бежи са војводиног имања
и чека дечака испред школе, као и увек у исто време, а дечак пресрећан доводи
пса кући, мада убрзо по пса долази Хајнес и одводи је...
5. НЕ
ВРАЋАЈ СЕ КУЋИ НИКАДА ВИШЕ – тешка срца морао је да изговори дечак, када је Леси по други пут побегла и овога пута пса враћа дечак
заједно за оцем војводи и тамо дечак говори ове најтеже речи, тврдећи да је не
воли и да им се више никад не враћа и не бежи узалудно...
6. СКРОВИШТЕ
У МОЧВАРИ – потражиће дечак, када по трећи пут Леси успе да побегне и да се изнова врати и тада дечак не одлази прво кући, као раније што је чинио, већ бежи са псом и скрива се у мочвари, где га проналази љутити отац и који по повратку кући хтеде да истуче каишом сина, али се као свака добра мајка томе успротивила...
7. ОСТАЛО
ЈЕ САМО ЈОШ ПОШТЕЊЕ – отац објашњава дечаку, као и мајка, да је пас продат, да су
новац добијен за њега потрошили и да он више не може припасти њима... Отац чак
нема ни да купи дуван, јер је остао без посла у руднику... Ипак, треба бити поштен, исправан и
чинити добре ствари, ма какве недаће удариле - јесте поучење и васпитање које дечак добија... И то је тренутак онај преломни, када му отац открива да ће Леси бити одведена далеко у Шкотску...
8. ЗАРОБЉЕНИК
БРДА – Војвода одводи Леси на крај Шкотске, на своје имање на далеком и крајњем северу и ту је
спрема за једну изложбу, где ће показати сав сјај и раскош свог богатог војводства...
9. ОПЕТ
СЛОБОДНА – Ипак Леси бежи из немогућег у непредвидиво вођена њухом истанчаног инстинкта само на југ и у томе јој помаже војводина унука, која није хтела да
затвори капију, док је Леси хитро истрчавала са добро утврђеног имања и тако ју је пустила да побегне
намерно, назревши лепоту једне слободе и прираслости за срце дечака...
10. ДУГ
ПУТ ПОЧИЊЕ – када се Леси враћа на југ дечаку, а што јој говори њен инстинкт, но пре
тога има да прође много невоља и авантура... Пут пред њом је дугачак преко 400 миља и на том дугачком путу среће многе људе и од њих бежи, јер су недобронамерни и тако лута пустим и напуштеним местима, а тек мало се уплаши када одјекне прва грмљавина...
11. БОРБА
ЗА ОПСТАНАК – непрестана, а већ после 4 дана бекства, осећа прву озбиљну глад и на реци пије воду... Среће ласицу
и од ње отима кунића (зеца) и тако долази до првог залогаја...
12. ШТА
ЈЕ СЛИКАР ВИДЕО – или кога је то видео и је ли то један од призора или пејзажа да се њиме овековече нова платна... Леси стиже до великог језера, које не може да преплива и ту је њу приметио
један сликар и његов друг, са којим се довезао чамцем на обалу језерску, како би осликавао по лепоти невероватне пејзаже... Леси бежи и од њих, јер јој инстинкт говори да људима верује све мање...
13. КАДА
ПАС БОЛУЈЕ – Леси добија прве озбиљније болове у шапама, које су натекле,
а у десну предњу чак је забоден и оштар трн... Боли је сав тај накупљени гној унутар шапе...
Среће дечаке који пецају на обали реке и тада се баца у реку и немоћно допушта да је струје речне носе, а дечаци је нештедимице гађају камењем... Она зна да треба да бежи и од њих... Ударила је о једну стену и
тако повредила слабину... Нашла је пусто грање и ту се сакрила на неко време... Изјутра почиње да
храмље на једну ногу, па је морала да се усами... Тресе је грозница и већ 6 дана лежи непомично... После тога, трн је испао из шапе, јер је она облизујући свој бол, очистила рану... И
даље храмље и после 7 дана налази прву воду и пије халапљиво и изгладнело... Креће даље на југ, а тек увече се зауставља у ново скровиште, које су користили ловци за чеку... Гладна покушава да
улови зеца...
14. ЈЕР
УБИТИ ЗВЕР – сваку треба... Два човека са пушкама чекају псе звери, скитнице које се прикрадају
и кољу ноћу овце и наносе округу штету... Наилази Леси на њихов нишан и један од њих погађа је из
пушке, а убрзо за њом пуштају два своја вешта пса... Леси се у шуми бори са њима и побеђује их...
Један од те двојице рече оном другом да је убије без много двоумљења, па ипак он одустаје – сетио се
како је било за време Првог светског рата у рову марта 1918-е... Ту му срце омекша...
15. ЗАРОБЉЕНИК
ДОЛИНА – Леси наилази на град и ту је једна млада жена са детенцетом лепо
нахранила, а друга жена у писму своме мужу пише како градом лута бесан пас
луталица... Тако њена појавност код једних изазива лепоту, а код других грозоту... Леси прелази преко моста куда иду и људи... Ту је опазише два човека (шинтери) и по изласку из аута ухватише је преваром у мрежу... Повели су је у кафилерију
(азил за кучиће)... Били су јако груби према псу и девојка са улице, случајни пролазник по имену Етилда бранила је
пса, а пошто одведоше Леси она долази на идеју да је усвоји...
16. ДОНЕЛ,
НИКАДА НЕ ВЕРУЈ ПСУ – рече један од њих... Тако довозе Леси у двориште кафилерије, па ипак она се
ослободи и поче да бежи... Јурили су је безуспешно... Бука на све стране одзвањала је... Тако Леси утрчава у
салу суднице, где је некакво суђење у току и тако прекида рад уваженог суда... Сви се смеју мислећи да је
то један од сведока, а када покушају да је ухвате и да јој се приближе, она искаче кроз повисок прозор... Убрзо је лежала непомична напољу... Да није мртва... Шинтери су мислили да
јесте мртва и као да их је то успокојило... А када су стрчали доле, Леси је побегла – прескочила је висок зид... Немогуће... Шинтери сада треба да испишу извештај о том догађају, но пошто је срамота да им побегне пас, они су
хтели да слажу, много тога да прећуте и да кажу како је то уствари био неки обичан џукац, а не тако
расан и вредан овчар... Долази девојка Етилда и жели да усвоји пса са улице (не знајући да се она зове Леси)... Они
јој притиснути свим тим, говоре коначну истину и после тога ипак пишу веродостојан (искрен)
извештај... Веома лепо...
17. ЛЕСИ
ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦУ – Леси се креће увек према југу и тако прелази границу између
Шкотске и Енглеске и тако препливава реку Твид, иако као пас и не зна да је та
река граница... Њу географија није много занимала, па тако ни мучила... Исто тако није знала да је препешачила читаву Шкотску... Прикрадала
се фармама, али су је терали пси чувари... Налазе је јако исцрпљену и готово
беживотну једне кишне ноћи старац Данијел Феден и његова жена, који су изгубили
сина у рату... Уносе пса у кућу и наливају топлим млеком... Леси не може да гута...
После 7 дана жена жели да задржи пса, а њен муж се распитивао да није неко изгубио
пса и пошто нису нашли правог власника задржали су је...
18. НАЈДРАГОЦЕНИЈИ
ПОКЛОН – СЛОБОДА – Већ за 3 недеље живота код старца и његове жене, Леси је
повратила здравље и елан... Па ипак увек у 16 сати она се сети да треба да чека дечака и тада креће да лупка шапом по вратима у жељи да истрчи и побегне и одатле... Туговала је и
одбијала храну... Дали су јој ново име (назвали су је Сама)... Три дана гладује и тако они
схватају да она пати за својом првобитном слободом... Отварају јој врата и она срећна одлази... Старица
тужна остаје да плаче, а муж јој обећава купити једно мало штене... Но пошто она не жели
другог пса, пристаје да јој купи мало маче за утеху...
19. НА
ПУТУ СА РАУЛИЈЕМ – Раули Палмер је лончар, чији брат Марк израђује земљано
посуђе (бави се грнчаријом), а Раули путује по земљи и исто посуђе продаје... Иде колима која вуче коњ
Беси, а прати га на путу и малени пас Тутси... На путу, он среће Леси и мами је парчетом свеже џигерице, које она неће да окуси... Добро издресиран пас зна све замке тровања и хватања... Кад је стао
да одмори, ставио је џигерицу у једну посуду и Леси је пришла и појела то... Она тада креће даље за њим и прати га у стопу и тако стижу у град... Тутси изводи акробације, скаче кроз
обруч и то увесељава децу и тако Раули зарађује по који новчић за њу... Исту дресуру
хтео је да примени и на Леси, али је она стајала непомично и на крају приђе и
покупи предмете разбацане... Настављају
пут ка другом новом месту...
20. ЈЕДНО
ХРАБРО СРЦЕ И ЈЕДНО ЗБОГОМ – Два разбојника прикрадала су се иза леђа да опљачкају Раулија, док се он одмарао... Пси су лајали... Леси скочи да га брани, па пошто је један
зликовац удари она побеже ка шуми... Тутси угризе разбојника, али он је потом безочно убија... Тукли су Раулија, а Леси се врати из шуме јурећи да га обрани и тако
је изуједала зликовце без пардона... Побегли су... Раули је сахранио свог верног пса... Опрашта се и од
Леси и враћа се кући брату, а после 7 дана пао је и први снег... Леси је прелазила
мочварну висораван... Ишла је по снегу са великом тешкоћом и муком... Била је исцрпљена, изнемогла, промрзла, гладна, уморна... Снег веје, а она не може да иде даље кроз високе снежне сметове... Хладноћа је превелика чак и за њену урођену издржљивост... Клонула је и легла тако исцрпљена...
21. НА
КРАЈУ ПУТА- Дечак је и даље очекивао да опет угледа Леси испред школе потајно,
иако је изгубио сваку реалну наду у њен повратак... Али кад заиста угледа Леси остао је
у чуду... Срушила се тик испред капије сва измучена... Дечак је узима у наручје и
носи кући идући кроз град, а људи посматрају призор вредан сваког дивљења... Један снажан човек Јан Купер прилази и
нуди му помоћ (он је донео Леси кући место дечака) и шаље дечака да о томе јави родитељима и
да их припреми за ту чудесну вест... У кући су пса заливали млеком... Опет није
могла да гута и имала је упалу плућа овога пута... Мајка је извадила неколико скривених и
уштеђених новчића да би се купила јаја и ракија... Мајка је читаве ноћи остала уз
Леси да је негује, а изјутра је отац спремао доручак (да замени уморну мајку)... Леси је лежала... Родитељи се опет свађају, јер знају да Леси мора бити враћена...
Решили су да је задрже само док се не опорави и не оздрави... Отац рече дечаку:
„Покушај да будеш човек и буди задовољан“... Док је дечак ишао према школи из
аутомобила га позива војвода... Био је са унуком и најавио је посету његовим
родитељима... Дечак то саопштава мајци и моли је да му помогне да сакрију Леси...
Мајка то одбија, али обећава да ће причати и са оцем и о томе... Војвода долази и дечак
га дрско тера и виче да ту нема његовог пса... Излази и мајка пред војводу и она
лаже и каже да пса нема... Појављује се и дечаков отац са Леси коју је као вешти
одгајивач доста изменио и наружио, тако да она више није имала сву ону некадашњу лепоту...
Војвода рече да то није његов пас и понуди дечаковом оцу посао
одгајивача паса (можда је војвода био свестан свега и можда је коначно омекшало његово срце)... Пристао је дечаков отац и тако су добили уз плату и стан на војводином имању...
Војвода рече само да не доводе и тог ружног пса, али дечак рече да ће тај пас
ускоро бити пролепшан...
22. ОПЕТ
КАО И НЕКАДА - Леси је повратила свој некадашњи лепи изглед... Дечак се спријатељио са војводином унуком за време распуста и доводи је
у кућу и показује јој неколико штенади које је окотила Леси... Били су стари свега 3
недење... У породицу се вратио мир, радост, срећа, хармонија... Родитељи се више
нису свађали... Леси су од сада почели звати новим именом: Леси чуваркућа... А најбоља жена пуна доброте и несебичног пожртвовања, била је и остала дечакова
мајка...
Крај
Нема коментара:
Постави коментар