НА ДАНАШЊИ ДАН...

На данашњи дан..13-ог дана... месеца септембра... тачно пре 16 лета добила сам прву 10-ку!... На данашњи дан... пре 7 лета... устала сам рано... у 4 сата и 30 минута... Отворила... умила очи снене... под најлепшим... најсветијим местом... под тврдом стеном острошком... Беше то једна од најлепших Литургија Светих... Беше то непоновљиви осећај радости услед Светог Причешћа... Те вечери написала сам... на лицу места... песму под називом ''ВЕЧЕ ПОД ОСТРОГОМ''... која је кроз две године изашла у мом првенцу ''ОВА ЈЕДНА МАЛА ИСКРА''...

Најлепше вече под острошким стенама високим,

вече у коме живим свој најлепши сан, под

звезданим сводом Острога.

Вече великог смираја и најдивнијег

божанственог појања, птица и црвчака.

Највећа милина која обузима ме, у души све трепери,

све сија и тера ме на бдење.

Зашто спавати када је около милина и

дивота божанствена и красна?

Зар очима не дозволити да упијају велику

светлост Острога која се шири наоколо?

Зар уснама не дозволити да се моле и са

природом Твојом Творче да певају и кличу?

Зар не осетити струјање ваздуха које

чисти и душу мије?

Зар се не сусрести са ветром тихим и

по мало хладним који нас својом

свежином умива и ка небу узводи?

Најлепше вече под Острогом јер се напојих

Христом Богом, душу нахраних целивом

светог ћивота, срце утеши моје Господ.

О, Свети оче Василије, радости наша,

славо и милости, дочекао си нас

грешне и покајане, помилуј десницом

својом и спаси све нас Христом Богом.

Услиши ове молитве и сва мољења

наша која су нам на здравље и спасење.

Моли Христа Бога за све наше које

донесмо у срцима својим и пред твој свети ћивот

изливамо, као велику жртву љубави

и слободе у Исусу Христу.   

 На данашњи дан... текуће године.. 2011-е... постала сам блогер...