MOJ LIČNI VODIČ PO SICILIJI ILI ZAPISI SA SICILIJE ILI LETNJE BELEŠKE…
PRVI DAN - 2 JUL 2015 - SICILIA...
Moj prvi let na dan Svetog Jovana Šangajskog, zaštitnika putnika avionom, u 10 sati izjutra i to boingom 737 Air Serbiom u trajanju 1 sat i 40 divnih minuta preko Obrenovca, Valjeva, Sarajeva, Splita, Hvara i Napulja pod kormilom Kapetana Dragana... I odmah sam pomislila da ćemo preleteti I moj rodni kraj… A uvek sam se pitala dole iz dvorišta kad ugledam te avione gore: kuda li lete???...
U 11 sati i 45 minuta stižemo na aerodrom Katanija – drugi po veličini na ostrvu Sicilija… Onaj veći i važnji je u Palermu… Od aerodroma u Kataniji još 1 sat autobusom do hotela sa 3 zvezdice u sicilijanskom stilu "La Riva" – trosobna soba 401 (sve u znaku broja 40 ili 4 – sve moje Amige, pa i ja imamo dobrih, kažu najboljih 40 leta) na poslednjem četvrtom katu (kvatro ziro uno) - hvala Bogu imamo i lift u kome smo se par puta glavile svega na par sekundi (no to će se sve desiti kasnije I ništa strašno, bar ja ne paničim valjda se zna odavno)...
U tu divnu skromnu I jednostavno uređenu sobu smo ušli između 13 i 14 sati, mada mislim da je tamo bilo I nešto luksuznijih soba, kao I osoba, no mene nije interesovalo zavirivanje u sobe tuđe…
Odmah se raspremamo i krećemo u obilazak malog primorskog mesta… Taj naš Đardini Naksos… Probamo prvi sicilijanski sladoled u poslastičarnici na plaži – 3 ukusa (i tako svaka naredna porcija biće iz 3 ukusa, mada ako me ne razumeju dobro mogu mi podvaliti I po dva puta isti ukus, no meni nije smetalo – sladoled je sladoled, pa I kad ne valja)…
Odlazak na plažu... Kupanje prvo... Večernja šetnja ili dugi korzo gore dole obalskom stazom, kao pod obalskom stražom, u noći punog meseca koji je kao džinovska lubenica, a koji se nije dao uslikati nikako, a ni lako, ali koji je mamio poglede naše... Pijemo prvi ekspreso… I naravno moji prvi žuljevi i bolne rane krvave – što će biti sastavni deo svih mojih pređenih sicilijanskih staza... No, ja sam vešto lepila hanzaplast na hanzaplast, onaj plagijat, sa stravičnim naslovom, stisla zube i tako “neosetno” dalje koračala…
A nađosmo i to pivo Peroni… no posle smo otkrile i novo pivo Moreti I zaključismo da je bolje... Ja sam zaključila… mada nekada pišem u množini… a I pivo je pivo… samo da previše ne gorči…
A kad ugledah tolike gromade kamenja i stena bi mi odmah lakše... Sve po meri mojoj... Od Amige dobijam suncobran plavi od 15 evra kao rođendanski poklon i naravno on je donet u varoš bajnu i sada krasi avliju našu, a imam ga kome I pokloniti kad krene na more... Meni ne treba više… I tako DAN PRVI mnogo lepo prođe, a mi i ne sanjamo šta sve još ima lepo da nas negde snađe...
DRUGI DAN - 3 JUL 2015 - SICILIA...
Doručak na terasi divnog hotela "La Riva" sa 3 zvezdice i još divniji pogled na plažu i Đardini Naksos sa krova četvrtog sprata... Ja volim pogled koji može da se pruži sa visine u te plave daljine…
Nakon toga imali smo sastanak sa vodičem i tako smo već odlučili na koje izlete idemo organizovano, na koje moramo sami itd... Tu su i neka prva razočaranja… Neki izleti su otkazani… Meni se učinilo da tu malo više dangubim svoje dragoceno vreme, I htela sam što pre da odem na plažu… došla sam da se ipak malo okupam I okrepim, pa i sunčam…
Posle toga plaža preko puta hotela za mene i najlepša, možda nekome I ispod časti, gde ja provodim prvi deo odvažno sama uz rešavanje ukrštenih reči… čak sve 3 ukrštenice sam izrešavala do pred istek boravka… i naravno čitam Floberovu “Madam Bovari” kad god mi se za to ukaže prilika... Vreme provedeno na plaži od 10 h I 30 minuta do 15 sati i 30 minuta – i pod suncobranom prži…
U sobi provodim vreme do 17 sati i naravno opet povratak na plažu preko puta hotela gde je meni bilo najlepše, tu u jednom ukrajku, posle 17 sati… Rekoše nam da su neki pre nas dobili alergiju od Sunca, pa rekoh sebi strogo mazanje, pod suncobran i u vreme najvećih vrućina sklaljanje… Nisam došla tu da sedim u sobi lečeći opekotine, zato ne dam ničemu da mi pokvari moje istraživanje Sicilije… Žuljeve ne računam, jer sa njima umem da hodam… Izlazak uveče na korzo i tu je moj sat još bio na ruci, a nakon toga je ukraden i ja to neću nikad moći prežaliti... Takav sam čovek da sve svoje gubitke nikad ne prežalim I nikad dovoljno ne ožalim… Taj sat star 14 leta, moja najdraža uspomena – kupljena od moje prve plate, a eto nestao pred završetak moje radne karijere… ima nekog znamenja u svemu tome… I da li da od poslednje plate kupim sat novi – mislim da ipak neću… ili mi sat više i ne treba… Bilo mi je teško bez sata sve ove dane… Bio je to mali izgrebani sat koji nema nikakvu vrednost, niti će lopov za to moći dobiti novac ako mu je to bilo potrebno… Tamo su šetali ljudi sa mnogo skupljim satovima, ali im niko to ne ukrade sa ruke… Na meni ništa nije bilo skupo, iako je tako smutljivcima izgledalo… No, život ne bi bio život ako nam nepresatno ne bi zadavao udarce I nanosio bol… Ovaj sat se nikad nije otkopčao niti je postojala šansa da se otkači sam od sebe I najbolnije je što su skoro svi to tvrdili da je meni sat sam spao sa ruke, da sam ga izgubila… Kako su svi pametni, a kako sam ja prokleto glupa… E da je tako moja patnja bi bila neosetno lakša… Ali nije… A najstrašnije jeste to da ja nisam osetila ništa kad mi je sat ukraden sa ruke… Znam još jednu priču sličnu o neosetnom nestanku sata sa ruke… No taj sat bi glanc nov I vredan… A moj je kao što rekoh apsolutno bezvredan… I tako nešto je moralo svaki dan da pokuša da me poremeti, ali nisam se dala iako nije bilo lako… Došlo mi je par puta da zakukam, ali zakukah u sebi da niko ne čuje I ne vidi… Biće toga još… More toga… Čitavo more… Samo ne bih ovo divno more više nazvala mrtvim…
A sada da pišem ono zbog čega sam tu… Sicilija… najveće ostrvo velikog Sredozemlja… Jedinstvenost lepote… netaknuta priroda… I doista svi ti bajkoviti pejzaži, kao iz onih naših krajeva koje ja još od malena pamtim I volim, u srcu nosim… I sve me vraća dobrih 30 leta u nazad… a možda I više… bajkoviti pejzaži oko vulkana Etna… sva ta magija I misterija zaustavljenog vremena u sicilijanskim selima… gradovi koji fasciniraju svojom arhitekturom… spomenici vredni pažnje… čisto more… bogata I raznovrsna gastronomska ponuda… veseli I ljubazni domaćini Sicilijanci koji su tu da vam odmor učine “nezaboravnim”…
Taormina sicilijanski Monako kako ga još zovu… Korzo Umberto, glavna ulica dužine oko 2,5 kilometara… Kapije porta Mesina I porta Katanija… zona riblje kosti… vidikovac… botanička bašta… Amfiteatar – pogled na Etnu I tu je vreme muzičkih festivala I svih kulturnih dešavanja… 20 jula tu na binu moći će se čuti I veliki Bregović (a 18 jula nastupa na Drinskoj regati – još jedan fenomen)…
Povratna karta od Đardini Naksosa sa stanice San Đovani kod crvke čije je krov u obliku prevrnutog korneta ili fišeka… do Taormine ta povratna karta staje 3 evra I vozite se oko 20 minuta… Poslednji autobus otuda imate oko ponoći, no najbolje se vratiti onim prezadnjim, jer u autobus se prima putnika samo onoliko koliko ima I slobodnog mesta… tamo niko ne stoji u autobusu… pravilo je pravilo… ako ostanete bez autobusa kažu taksi uzima 20 evra… Kad dođete na stanicu u Taorminu možete otići I do Kastel Mola u stari deo grada I utvrđenje, a povratna karta takođe 3 evra… I probati I kupiti u baru Turizi čuveno vino di mandorla vino od badema… Pa ako vam prijateljica mudra ponudi komadić nekog divnog kolača od badema – slobodno probajte bar mrvicu…
Treba znati da vozaču autobusa kažete povratna karta – biljeta ritorno… Rasporede autobusa, kao I vozova treba potražiti na recepciji hotela u kojima ste I odseli… U Kataniju u obilazak nismo išli, jer do tamo autobus ide oko 1 sat I povartna karta je 7 evra, da znaju oni kojima to nekad zatreba…
Ovde sve radi dvokratno… tako ne dirajte Sicilijance između 13 I 14 sati jer je to neprikosnoveno sveto vreme ručka… O Kataniji nam rekoše da je vredno videti glavni trg Pjaca Duomo, centar… tu je još katedrala, glavna ulica Etna od 3 kilometra dužine, amfiteatar… I zovu čitav grad crni biser Jonskog mora I pod zašttom je Uneska… mada je ovde skoro svaki kamen pod zaštitom Uneska ili je u proceduri da se uskoro na toj listi I nađe… pravljeno je sve od vulkanskog kamena… Poslednji autobus iz ovog grada imate u 20 sati… Ja ovaj grad pamtim samo po tom aerodromu I ništa više, a sigurno je lepo I to videti…
Etna simbol Sicilije 3340 metara, najaktivniji I najposećeniji vulkan Evrope sa oko 400 ugašenih kratera I nekoliko aktivnih kratera, a od juna 2013 na listi Uneska, a do 1900 metara stiže se autobusom, a dalje je neopisiva avantura – safari I to onaj pravi… no taj odlazak na 3000 metara košta će vas pored plaćenih 35 evra još dodatnih 62 evra znači sve ukupno 97 evra… svake godine ta cena raste za nekih 10 evra, pa vi vidite I ako se već nađete ovde, obavezno ispenjite se na vrh - vredi…
Postoji više varijanti kako možete prići Etni, a zanimljivo je kako to nude neke druge lokalne agencije ili park Alkantara… Može I obilazak helikopterom… Samo se raspitajte malo bolje… Od Đardini Naksosa Etna je udaljena svega 60 kilometara… to je prostor prirodnih fenomena… u podnožju Etne do 1000 metara nadmorske visine sela žive od meda I rakije… zona nacionalnog parka od 1000 do 1500 metara… Krater Silvestri na 1900 metara… pauza od 2,5 sata… Žičarom I autobusom pravljenog za uspone I džombe na 3000 metara… jakne I cipele se mogu iznajmiti sve po 3 evra… Da se ne zaboravi satnica mora biti tačna I dođite koji minut pre na izlet, ali nemojte se šokirati kao organizator napravi zbrku pa kasnite na najteži izlet onaj celodnevni više od 1 sata…
Znači izlet na Etnu u subotu 4 jula, poludnevni, od 8.50 do 15.30 za 35 evra, a ko želi gore na 3000 metara neka ponese još 62 evra…
Izlet u sicilijanska sela više jeste zabavnog karaktera… ponedeljak 6 jul poludnevni za 30 evra od 9.10 do 14 stai… priča se o filmu Kum, mafiji… upoznavanje iskonskog sicilijanskog karaktera, gde ustvari vidite koliko su slični nama ili mi njima… katedrale, vidikovac, etnogarfsk muzej I bar Viteli u Svoki gde treba popiti ekspreso ili granitu I gde je Al Paćino snimao svoje fimske scene… katedrala Svete Lucije… Prvo selo Forca d Agro tu gde su sicilijanski kraljevi sagradili svoj prvi dvor I letnju rezidenciju na 400 metara nadmorske visine… u selima I u unutrašnjosti podalje od lepo našminkane I moderne obale oseti se iskonska duša I srce Sicilije one tradicionalne…
Sirakuza beli biser jonskog mora, antički grad, do koga imamo oko 1,5 sat vožnje autobusom… najmanje ostrvo Ortiđa I ostaci antičkih gradova, Musolinijev graditeljski pečat vidan svuda po ostrvu I tek ovde, Karavađovo patno iz 17 veka… obilazak brodom I još dodatnih 10 evra, da bi tek nazreli na vidiku kuće “bogataša” no kako vidim to je ljudima najprimamljivije za videti… no ja volim krstarenje, pa mi nije zasmetalo što oko moram baciti I tamo… u Sirakuzi je beli mermer u baroknom stilu… a tamo na tom bogataškom ostrvu ništa spektakularno… neka pustoš I rugoba – moj utisak… čak se i jedan bazen urušio… Verovatno nemaju majstora da im popravi…
Sirakuza u utorak 7 jula poludnevni izlet od 7.50 do 17 sati za 45 evra… Ortiđa najamnje ostrvo u sklopu Sicilije, rodno mesto Arhimeda, ali I Svete Lucije, omiljeni grad velikog slikara Caravaggia… barokna Sirakuza, ostaci Apolonovog hrama, Arhimedov trg, fonatana Diana, katedrala izgrađena na temelju grčakog hrama posvećena boginji Atini… fonata Aretuze, papirus…
Palermo preko Mesine I klackanje divnim autoputem oko 3 sata vožnje, jer zbog onog propalog autoputa koji je u prekidu mi moramo ići nešto duže… obala Tirenskog mora… tu je najveća mešavina ili miks različitosti… ko propusti Palermo kao da je propustio da oseti otkucaj srca Sicilije… I tuga I beda I raskoš I sjaj sve na jednom mestu… ono najlepše jeste Monreale I mozaici… Palerno I Monreale subota 11 jul celodnevni 55 evra od 6.40 do 20 sati… na obali Tirenskog mora u najlepšem zalivu Zlatna školjka… prestonica sicilijanskog kraljevstva… spomenici arapsko normanske arhitekture, kraljevska palata, korzo Umberto, trgovi Kvatro kanti I Pretorija, Fontana srama, teatar Massimo, katedrala Palerma… Monreale katedrala čuvena po živopsinim vizantijsko normanskim mozaicima u kojima su se krštavali, venčavali I sahranjivali članovi kraljevske porodice… Eh, sve te puste trebe…
Mora se voditi I računa o mestima polaska za izlete jer nije sve isto… za Etnu I Sirakuzu idemo sa stanice San Đovani u pravcu Katanije, a za sve ostale izlete sa stanice San Đovani u pravcu Taormine ispred Lido Angelo…
Prodavnice opet kažu nam rade dvokratno… od 13 do 16 pauza za ručak… subotom od 14 do ponedeljka do 8 sati ne radi većina prodavnica… u Taormini sve radi od 9 do 22 sata… Posetiti treba I ostrvo Izola Belu… Hoćemo li sve stići I postići, ipak svako ima svoj budžet… Moj budžet je izneo ravo 600 evra… Da li sam ikada imala više para u rukama… Nisam… Da mi ne pocrkaju dušmani zbog ovoga???…
Tamo gde boravite morate platiti I komunalnu ili boravišnu taksu na recepciji hotela pa tako po 1,5 evro po danu u hotelu sa 3 zvezdice kakav je bio ovaj u kome smo mi… znači ukupno 16,5 evra…to je najbolje kao mi paltiti odmah na početku, a ne kako su neki zakomplikovali plaćanjem u trenutku kada nas autobus čeka ispred hotela da nas preveze do aerodroma… vole neki “pametnjakovići” uz svo dužno uvažavanje da to urade zadnji dan I još da se bune ako ima traže I 2 evra, a oni više nemaju metalnih apoena ili evra u džepu, pa misle svi što im ne bi to progledali kroz prste… e pa šta da je toga dana nas 20 tako uradilo… zar to ne bi bio manjak od dobrih 40 evra… hotelska I usluga I pravila su korektna, pa što takvi ne bi bili I gosti… no to je druga priča o mentalitetima srpskim ili biće da su svi ti putnici već ispekli zanat putničke drskosti… I zato takvi svuda stignu…
Alkantara klanac od nas samo udaljen 15 kilometara I do tamo ide autobus rekoše nam 3 puta dnevno (što se pokazalo kao netačno), reka Nati I divan park… ipak ćemo I to videti, a da tada još nismo pouzdano znali… Tamo se kao ništa nije pouzdano znalo, a I ono što se dogovaralo nekako se menjalo iznenadno I sa nekim velikim pravom… I to je neoprostivo - propustiti I ne videti I ne doživeti kanjon… jeste imamo kanjon Tare I Neretve, ali nemamo kanjon vulkanskog porekla…
Ovo je ono što nas od prilike čeka ili ne čeka… videćemo…
TREĆI DAN - 4 JUL 2015 - SICILIA...
Početak izleta... Prvo pa - Etna... Prvo pa nije muško nego žensko… Etna vam je kao preosetljiva žena, jel da???… krećemo ispred crkve krova tipa "fišek" ili sa stanice San Đovani... za 35 evra... organizovano od strane naših vodiča i lokalnih agencija... a doplata još 62 evra za žičaru i penjanje na 3000 metara - za one koji to žele... Naravno ja sam sebi priuštila poludnevni izlet u vrednosti od 97 evra, jer je propao izlet na Lipare, a I rekoše da tamo smrdi na sumpor – no meni se tamo išlo da vidim lavu, ali kažu I to neki nisu videli... Neka Lipari počivaju u miru, meni smard ne škodi… Svikla sam na to… Mada za moje bubuljjice koje je I dama iz Čačka primetila izlečile bi se od sumpora… Nekada sam koristila baš taj sapun od sumpora… žute boje…
Na putu ka Etni svraćamo u poslednje naseljeno mesto u podnožju Etne tzv. južnim prilazom... Mesto se zove Zaferana Etne... obilazak katedrale u kojoj su pripreme za venčanje, koje nismo videli... Susret sa Etnom koja je toga dana bila dosta hladna, maglovita i sa pojačanim vetrom - ipak neopisiv doživljaj... Nakon vožnje u žičari podno koje su jezive strmine od oko 15-ak minuta, preuzima nas autobus koji nas džombastim putevima tipa safari avanture vozi još 20-ak minuta... No taj polazak u žičari prvo pa stadosmo… da li je neko hteo da nas uplaši, pa nije uspeo… ostadoh hladnokrvna kao I uvek… a možda su zaista bili jaki udari vetra pa se moralo stati… ne znam… no sve se lepo završilo… malo terninga ne može da škodi jel tako???... a sve je ovde bio trening… da, da ako želite negde putovti, shvatite ovaj surovi život kao veliki trening…
A gore nas dočekuje vodič koji nas vodi unaokolo kratera i ugašenih i aktivnih... Stajemo na 5 mesta i dobijamo dodatne informacije i objašnjenja... Ovi koji ostaju dole na 2000 metara imaju oko dva sata da probaju med sa Etne na kamionima, da pazare likere i suvenire i da završe u nekoj birtiji i da obiđu male tzv. bejbi kratere...Posle 16 sati povratak u naš hotel I obalu... kraći boravajk na plaži i kupanje... uveče izlazak... I ja sam po povartku sa Etne, kao i pre polaska cugnula par likera od pistaća i rakiju "Vatra Etne" od 50 % alkohola i tako sam se zgrejala... Nisam htela da bacim pare za jaknu koja se dodatno plaća oko 3 evra, a mogu se unajmiti i patike... Ja sam svoje patike ponela I po Etni samo prošetala… Po silasku sa Etne kupila sam liker od pistaća i rakiju "Vatra Etne"... Sad se u frižideru hlade, pa kad napravim sicilijansko veče ima da se i pije... Kasnije sam kupila rosso vino mandorla od badema u baru Turizi i limunćino u jednoj prodavnici... Ovo je i prvi put da nešto više i gastronomski uživam u prekrasnom ostrvu... Na svim mojim ostrvima pre ovoga nisam mogla da spoznam istinske lepote života… Bila sam slepa kod dva zdrava oka… Staru žičaru je uništila lava i tragovi su vidni... Mi smo išli ovom novo izgrađenom, koja može, ne daj Bože, postati opet nekad uništena i stara... jer ne kaže se džabe: Etna daje i uzima...
Etna… 1 sat I 15 minuta vožnje… 35 evra – poludnevni izlet… Obim 175 kilometar u podnožju Etne… južni prilaz, najzanimljiviji… autoputem prema Kataniji… 1980 metara finalna tačka do koje se stiže prevozom… 3100 metara vrh – gde vas preuzimaju vodiči nacionalnog parka za dodatnih 62 evra… do 2700 metara vozi žičara, a do 3100 metara terenski autobus… Karter na vrhu… Šetnja po krateru… 2 do 2,5 sati… zadržavanje na Etni oko 3 sata… Etna – simbol Sicilije…
Prirodni rezervat ptica: vrapci, galebovi I još koja ptica I to je fenomen ovde na ostrvu – šta se sve proglasi nacionalnim parkom… Naziv Nacionalni park samo 4 to doista I zaslužuju na Siciliji, no političari tamo proglase šta je koja zona, jer žele tako da sačuvaju neki prostor od bespravne gradnje… Ovde je sve izgrađeno bespravo I bez građevinskih dozvola – skoro sve… I to je pokazalo se sasvim odlično, zar ne???…
Penjanje na Etnu lokalnim putem posle autoputa… Boja zemlje siva, tamna… siva od vulkanske prašine… to je vrsta mineralnog đubriva… ovde ko zasadi 1 kamen, nađe 2 iduće godine… Zona južnog voća… uspeva ananas, banana, pomorandže do 500 metara n.v. posle toga su plantaže drugog voća: lešnik, kesten, trešnja, orah, badem, pistaći… od 500 do 1500 metara trešnja uspeva I na 1700 metara, kasnije dospevaju I ima ih početkom avgusta… Mi smo posle na pijaci u Palermu videli trešnje, a neki su I kupili… mi nismo, jer je tamo svo voće I povrće neoprano, a mi smo navikli da sve prvo operemo pa onda probamo – tako da sam ja to izbegavala jesti povrće I voće, pa čak I u našem restoranu… Iako trešnje volim najviše na svetu, nekako tamo mi nisu bile gušt… Trešnje imam I u avaliji kad se vratim, a kod nas im sad I nije sezona… ovde sam zbog onoga što postoji samo ovde I više nigde… Ona neponovljivost I originalnost… A da li sam to odgonetnula, ko zna???... Zona listopadnih šuma, zona zimzelenih šuma – ređe, manjeg rasta… višlje, patuljaste jele na 2000 metara…
Santa Venerina ime jednog potočića koji protiče kroz ovo mesto… žive od poljoprivrede, voće, grožđe… prave vino, začine… ljudi na Etni žive do 850 metara n.v. I tu se zaustavlja gradnja…
Mesto Zaferina Etne na 750 metara… poslednje mesto na južnom prilazu… erupcije Etne su danas prvi vrhu… bezbedno je do 850 metara… tu je sve pod konac u ovoj Zaferini I lepo je uređeno mesto… čisto I zovu ga Švajcarska na Siciliji… sve je sagrađeno od kamena lave koga ima ovde u izobilju I nije skup… mesto čisto… cvetni aranžmani… lijanderi… crkva na gardskom trgu – nema katedralu… Simbol mesta - vulkan u medaljonu I lava… Ovde se fotografišemo, razgledamo, šetamo u pauzi od 15 minuta… mada srešće se I plaža puna pikavaca ili prljave ulice I siroti kvartovi Palerma, ali kome to doista danas smeta… Obratite pažnju I naše ulice mogu biti prljave…
Dalje više nema naselja… Cilj Etna… 1992 otvorio se krater na maloj nadmorskoj visini pa je Zaferina evakuisana… tada su primenili jedan novitet: okrenuli su tok lave mimo mesta, tako što su spasili mesto bacanjem bombi, no uništili su I žrtvovali polja I vinograde… Zaferina ima 40% proizvodnje meda I imaju veliki broj košnica…
Vulkani se dele na mirne I eruptivne, no Etna iako najaktivniji vulkan, spada u mirne, jer eksplozije njene nisu preterane… Oko 1800 stepeni je lava u trenutku erupcije… požara nema… gasovi guraju lavu u formu vodoskoka… onda se lava prelije I počne da curi… teče… vulkanska prašina formira oblik kratera - korneta… I zar nije sve u znaku korneta ovde…
15 kilometara na sat je brzina lave… Ne mogu da znaju mesto I jačinu erupcije, iako imaju sva moderna merenja I aparate… Pravilo kaže što je veći razmak između dve erupcije, onda je jačina sledeće erupcije veća… Puše se krateri… izlazi dim iz aktivnog kratera... izlaze gasovi I sve dok je tako neće doći do velike erupcije, a kada nema dima brinu se, jer to je znak da je sledeća erupcija kao ona 2001 katastrofalna I velika… Poslednji spektakl prirode bi 9 meseci erupcija… vatromet prirode uz detonacije… svi su tada šetali sa kišobranima… vulkanska prašina je padala svuda I sagorevala I odeću na koju padne… materijalna šteta velika… 2002 se erupcija smriila… aerodrom u Kataniji treći po frekfenciji letova u Italiji, bio je zatvoren… ta prašina fatalno deluje na motore aviona I dolazi do rušenja…
Etna je aktivna od tada… na 3100 metara u blizini aktivnih kratera, dva su samo od ukupno 4 aktivna iz 2002 godine – izađe I po malo lave…
1800 stepeni lava, a na 700 stepeni pada temperatura posle nekog vremena… gornji sloj se ohladi ispod gornjeg sloja… sve što je rapava površina bila je ovde lava… kruni se, kad se po njoj hoda… sunđeraste površine… glatke strane su stene… to je građevinski materijal… U erupciji su opasne stene… toplota je ključ zbog čega se vegetacija obnovi… regeneriše se… obnovi se… listopadne šume same se regenerisale… Vulkanska prašina tamno siva… prirodno mineralno đubrivo koje hrani zemlju… posle 150 godina minimum 200 godina od erupcije obnavlja se vegetacija, ako su udari vetra jaki tu se ne prima seme… “Etna daje, Etna I uzima” – izreka… 2002 odneta su I 2 ljudska života, dva nemačka kampera zašli su gde nije bilo dozvoljeno I gubi im se svaki trag od tada…
Na 2000 metara razni krateri… krateri od 100 godina Silvestri dobio ime po naučniku koji je prebrojao 672 kratera na Etni… u velikim erupcijama nastaje više kratera… na zakopčavanje… postavljeni u pravoj liniji krateri… krateri Silvesti – šetnja na 2000 metara za one koji ne odu na vrh Etne… Ja opisujem I ono po čemu nisam hodala, ali što sam pažljivo čula… Valjda sam dobro čula… Mada nisam sve zapisal što sam čula, a nisam sve ni ispričala… I neću… Umem da čuvam I tajnu, to neko valjda zna… Katanija je grad vulkanskog porekla…
Trinakrija ili tronožica simbol Sicilije… Grci obeležili ovo ostrvo… nakit od lave… jestivi suveniri – med, med od cveta limuna, pomorandže, mandarine, kaktusa, poljski cvetovi, cvet jasmina… na bazi meda proizvode se I kreme - kozmetika… Vatra sa Etne rakija lozovača sa šumskim jagodama sa Etne crvene boje, jačine od 50%, a kažu ima I 60 do 70% alkohola… odlična za zagrevanje – Fuoko de Etna I ja kupih ovu od 50% alkohola I baš mi se dopala na eks onaj srk I zato je kupim… Meni koja rakiju nikad nsiam okusila, ovo piće bi tamo najlepše… I vino od mandorle od badema - u vino od grožđa stavi se badem ima ukus rastopljenog marcipana I slatko je…
Mesečev pejzaž… nestaje vegetacija na 2000 metara…
Uzgaja se durum pšenica na ostrvu…
Bejbi krateri mali I ravni… žičara 6 ljudi prima u kabinu… ide non stop… 8 do 12 vrsti meda se proba na kamionima, a ja nisam stigla probati ni jedan, jer meni je cilj bio I ostao Etna od prapočetka… Med od mente jak I savršen za loše vreme I grebanje grla - eto to nisam stigla da kupim I žalim za tim, no mene više neće mučiti grlo zato što ću sedeti kući zaštićena od svih virusa I prehlada, kao I napora velikoga…
Odmor… 3 pića – besplatna degustacija… to su vam 3 mala srka… Bejbi krater neću obići idem na vrh… Delimično ima oblaka I vrlo vetrovito – ne dam da se pokolebam zbog vremena koje baš nije naklonjeno danas meni I mom doživljaju kada sam očekivala sve sjajno I osunčano – bistro I one divne boje da fotografišem…
odozgo ću videti oblak ispod naših nogu, a gore vrh I aktivni krater koji se puši na 400 metara udaljenosti od vrha Etne… Ko želi jaknu ili cipele ili patike sve može uzajmiti po ceni od 3 evra… to sam već pisala, ali ponekad se ponavljam, neka ne čudi… beleške su bile po svuda razasute I posle sam ih kao pčela skupila pod jednu košnicu… Zborno mesto u 14 sati I 20 minuta polazak…
Krećem gore na vrh… 2900 metara, 4 aktivna kratera, uvek aktivna – gasovi, dim iz kratera… poslednja erupcija 15 maja ove godine I trajala je 3 dana… pre 4 godine bilo 6 malih erupcija… krater poslednje velike erupcije oktobra 2002 I trajanje 3 meseca… krater iz 2002 jaka eksplozija… novi krater izgrađen 2002, 3 meseca eksplozije… svaki deo lave leteo je daleko odavde… cela Sicilija bila crna od vulkanskog peska… na severu Afrike u Libiji, Tunisu, Alžiru I do 10 centimetara u Kataniji praha… hladna lava zauvek zaustavila eksploziju… 3 kratera su sada bez aktivnosti… lava je bogata metalima… tokom erupcije lava crvene boje usled metalne oksidacije…
vidimo I ostatke ovogodišnjeg snega u uvali jednoj I taj sneg je crn… Drugi aktivan krater 2002 izgrađen erupcijom… iza je lava tekla… sve je uništila… lava u pokretu… brzina lave 15 kilometara na sat… teče sporo… ovaj drugi krater je topliji od prvog pored koga smo stali da nas vodič upozna sa njegovim nastankom… Ukupno se zaustavljamo na 5 tačaka… valjda sam dobro brojala… najviša tačka kratera 400 niže... Etna je 3340 metara… severoistočni krater… svaka 3 minuta ovde je neka eksplozija… da nema oblaka videli bi odvade I Jonsku obalu… No, meni ovo vreme I malo udara vetra nije pokvarilo moj doživljaj Etne, koja vredi da se bar jednom u Životu sretne…
Povratak autobusom do žičare… po izlasku iz kabine drmnem 4 pića one bespaltne srkove… Ovde morate trčati na besplatno deljene skrove ili kašičice… No, ja I tamo ne umem da se snađem… Nekako mi sve to bezveze… Ili nešto kupim ili ne kupim, a te degustacije smaraju zar ne???...
Krećemo I u autobusu saznajemo delikatese sicilijanskog gurmanluka… Tema hrana, ta pusta hrana, a meni je sve ovde samo Etna I lava… I kažu probaj ovo, probaj ono… A nešto baš I nemam apetit, a I kad imam I poručim u restoranu debelo omašim I uzmem nešto na slici lepo, a u tanjiru meni strano I daleko… Kiselo… uksuno I lepo, ali trbuh nam nije srodan… mi smo ipak mentalitet raznorodan… Biće da nema ništa bez naših ćevapa… mada ni ćevapi nisu dobri – sve je to ponajlošije mleveno meso… Hrana je nebitan factor bar u mom Životu, pa I u putopisu…
Šta sam o Etni zabeležila kući još pre dolaska ovamo… najviši vulkan u Evropi od 3350 metara, mada srećem I podatak od 3340 metara… jedini živi vulkan evropski sa oko 400 ugašenih kratera I nekolicinom aktivnih…najviši planinski vrh Italije južno od Alpa… znamo I za Vezuv, no Etna je 3 puta viša od Vezuva… najaktivniji vulkan na svetu… u neprekidnj je fazi erupcija… I smatra se vrlo “opasnim” vulkanom, ne znam što, da neko nije preterao ovo napisavši… Ja sam čitala I slušala dosta tuđe građe, koju sam ugradila tek sporadično tamo gde je I trebalo, I sve sam sumnjala u tačnost onoga što čujem ili pročitam… no sve vreme se borim da se nekako izborim da ispričam priču na svoj autentičan način… Da li sam uspela ne znam… I sad više nije važno… Ova priča neće ugledati svetlost dana…
Etna je vulkanska planina… sveta I mistična… srce Sicilije… starost stena ovde je 500 hiljada godina… tip: starovulkan… poslednja erupcija bila 8 aprila 2010… odlazak na visinu do 1900 metara I šetnja oko starijih ugašenih kratera… I moguć odlazak na 2900 metara do krater koji je bio aktivan do 2001…
I Hajneove stihove mogla sam da propustim kroz šake, gore na vrh Etne same: “Ja čupam najvišu jelu, I umačem je u žarko grotlo Etne, I takim, ognjem napojenim, džinovskim perom ja pišem na mračnom svodu neba: “Agneza, ja te ljubim!””…
Gastronomija… Sirotinjski specijaliteti prave se bez puno para… ručak glavni obrok… sastoji se iz 3 do 4 jela… predjela 3 različita, glavno jelo… Probajte I sendič u prodavnici – ja jesam… Ovčiji I kozji isr – mešavina Provola u obliku male kese, izdužene, od 200 gr… mortadelu punjenu pistaćima… domaći hleb pečen na drvima, od kukuruznog brašna… namazati pestu od pistaća, mortadela, sir I eto sendvič…Stvarno ja sam nešto slično pronašla u prodavnici, no još uz to uparim I malu rusku salatu… nije bilo za vrućinu, ali eto – nostalgija… Kobasice, salama sa začinskim travama, punjene paradaizom… bademi I pistaći… Mislim da su im porcije ogromne I da je sasvim ¼ od svega rečenog čoveku dovoljna, a da ga ne optereti…
Karpaćo od ribe ili morskih plodova, sabljrka I tuna… dagnje, vongole, repovi škampa…
Parmiđana musaka di melaneze sa plavim patlidžanom… Kaponata bećar paprikaš… Sardia beko fiko – možda ja nisam dobro čula šta nam govore, ali nekako zvuči slično…
Prvo jelo pasta, rižoto, salata, to je za njih ono što je za nas supa… pasta kolesarde sa sardelama specijalitet iz Palerma… pasta dagnje I vongole oko Sirakuze specijaltet… Taormina pasta pistachio I gambereti… Pasta Norma dobila ime po operi Belinija rodom iz Katanije, vegetarijanska je I nju sam probala iako vegetarijanac nisam… Pasta ala vekija Taormina 3 vrste paradaiza – stara Taormina… rižoto ... morski plodovi…
Glavno jelo, konjsko meso stiže iz Katanije, kobasice… Ribe sabljarka na 365 načina… sabljarka na žaru… ala mesineze sprema se u rerni na paradaizu… involtini di sarma – sarmice od sabljarki… Tartaf biftek od tunjevine…
Obevezni desert nešto slatko I lepo… sladoled ili kanoli rolnice od keks testa koje se pune sa kremom različitih vrsta… ja sam probala punjene sladoledom… U brijošču sladoled , sladoled u lepinji nisam probala bilo mi je bezveze unapred jesti sladoled u hlebu… msilim da bi mi se smučilo… Kažu najbolji sladoled “ice go go” mala poslastičarnica odličan sladoled tu I Lido di Naksos – tu smo već bile onaj prvi dan 2 jula… Sladoled od rikota sira… Casata sicilijana torta, biskvitno testo… Probala sam casato sladoled I odličan je… “Ba ba” – su kolači kao naše tulumbe I urmašice - testo u obliku pečurke u šerbetu… Puding od lubenice đelo di angurija… pihtijasta masa, lagan… nisam ga našla, a bio mi je na pameti… volim puding… a kod nas tog ukusa još nema…
Pića… vino crno, mada ovde je rosso ili crveno, sicilijansko jaka, 13,5 do 16 % alkohola… vino od 10 do 11, 12 evra… u prodavnici I za 7 evra… jestivi suveniri – sosovi, med sa Etne, sušeni paradaiz, mleveni pistaći… vino di mandorla od badema u baru turizi Kastel Mola iznad Taormine tvrđava iz 11 veka… predivan pogled – kažu idite tamo imate neko iznenađenje… Limunćelo… “Limun je žut, limun je kiseo, seti se ponekad ko ti je ovo pisao ili pričao”…
Posle 16 sati stigli u hotel… plaža kratko… dva puta se okupala samo… A onda izlazak… nađemo onu rečenu nam poslastičarnicu… žuta čašica 2,5 evra srednja mera u koju staju 3 ukusa po tvom izboru… I od tada svako veče “ubijamo” se tim sladoledom… Neka ne čudi: svi smo razočarani, mada bilo je I onih “očaranih” reklo bi se, zar ne???... U baru pijem voćno pivo od limuna… Može li biti nešto jačeg utiska I od same Etne… Videćemo…
ČETVRTI DAN - 5 JUL 2015 - SICILIA...
Prvi samostalni izlet malim lokalnim brodićem do ostrva Isola Bella na koji se može otići za 20 evra po osobi... u 10 sat izjutra polazak, a povratak otuda oko 17 sati I 30 minuta… Usput se razgledaju pećine, plava pećina, sa vidnim pojavama korala, kao i čuvena plava pećina, no nije ono što sam videla gledajući seriju “Kapri” nekad davno... Nešto vičniji tu mogu uz iznajmiti opremu i roniti... Za to me pokatkad veže tužna priča, pa kako da zaronim ne daj bože pa da se ugušim ili da mi nestane kiseonika u boci… U filmovima se svašta čovek nagleda, zato više ni filmove neću da gledam… kao uostalom I u životu…
U jednoj uvalici brodić staje... tu je slobodno vreme za kupanje... potom se spušta u more neki voćni koktel ili drugo osvežavajuće piće... a na brodiću vas može sačekati iseckano južno voće... Može se uzeti i varijanta koju smo i mi... otišli prvim jutarnjim brodom oko 10 sati i ostali ceo dan na toj plaži da se iskupamo... tu sam i raskrvarila koleno o jednu podvodnu steno, mada mi je to bilo šokantno I čudno... Da li je ovde sve čudo I fenomen ne znam…
u podne skoknuli žičarom da Taormine 6 evra povratna karta... razgledali grad... Sladoled u baru “Cappriccio” na Corso Umberto – moja 3 ukusa Don Vito, menta, kasata… I tu kažem najveći I najbolji izbor sladoleda… Srednja čašica 3,5 evra… popila sam ekspreso ako stojim uz šank onda je 1 evro, no ukoliko se sedne I za sladoled I za kafu cena je nešto veća… pa tu morate reći kako hoćete – sesti ili za poneti…
opet se vratili na plažu i tek predveče oko pola šest vratio se po dogovoru brodić po nas... ja nisam sumnjala, a ni razmišljala ni preterano mislila da li će taj brodić doći… valjda svako svoj posao zna da radi, pa ako smo se tako dogovorili ne vidim razlog da se dogovor ne ispoštuje… mada I da su nas zaboravili na tom ostrvcu – bilo bi nam možda I lepše… mogli smo se kupati sa sirenama ili meduzama ko zna…
pri tom krstarenju videli smo vile bogataša i one nedodirljive luksuzne hotele sa zvezdica 5... Sa jedne terase neko je mahao, ali nije nama, mada su naši mahanjem uzvratili… ja ne volim da ljudima mahnem ili mašem pa taman da I meni mašu… auuu to mi je tek bezveze…
Tada smo u Taormini posetili Amfiteatar i scenu svih kulturnih dešavanja, i toga dana ulaz je bio slobodan inače staje 8 evra... Srećom prve nedelje u mesecu svi ulazi po Italiji u muzeje su bespaltni… Lepo… Ovde je svaki evro dragocen, jer koliko god da se ponese izazovi su takvi da se sve lako slisti… Tako morate dobro proračunati na šta je najvrednije potrošiti novac… Ja dajem za neprolaznu vrednost trajnu: knjige, za izložbe, za kulturu, za izlete, za obilaske, za ono što mi dušu I oko hrani I što me nikad I ničim ne uplaši… Ostaci ovog grčkog amfiteatra nisu grčki, jer su Rimljani izgradili novi na mestu starog u 2 veku pre Hrista I to je drugi po veličini amfiteatar na Siciliji…
Taormina – gradić u pokrajini Mesina… tokom 20 veka grad postaje stecište umetnčkih duša, intelektualaca I pisaca… Eh I onaj D. H. Lorens živeo je upravo ovde od 1920 do 1922 gde je napisao ogroman broj poema, eseja, prča, pa I turističku knjigu “More I Sardinija”… I naravno u Taormini se za one kojima to znači više od 50 godina održava I filmski festival… Sad se treba vratiti najkontraverznijem piscu 20 stoleća… Dejvid Herbert Lorens britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejista, slikar, dramatičar, putopisac prevodilac I kritičar, koji se rodi na koncu 19 veka… a zašto ga pamtimo… zato što je napisao roman 1928 godine “Ljubavnik lejdi Četerli”… Filmove I serije gledali smo, a roman ćemo najverovatnije pročitati… Toliko drame, a I romantike…
Taormina I šetnja glavnom ulicom nije izostala, pa ni grčki amfiteatar, ni žičara ni vidikovac… A šta su tu bile palata Di Stefano, crkva Svete Katarine I Sv Nikole, kao I gradska opština, ja sad tačno ne znam, no to su ona zdanja pokraj kojih sam promicala – umorna I sama…
Po povratku u Đardini Naksos otišli smo u restoran na pastu... Probala sam pastu "Norma"... U Taormini smo moja Amiga i ja kupile vino belo penušavo "proseko ili prošeko" i tu u restoranu su ga lepo upakovali u led i tako smo sljuštile tu bocu, a onda otišle dalje samo malo više nasmejane...
Uveče izlazimo na korzo i na sladoled i one divne pistaće sladoled kugle zvane "tartuf"... To veče smo kupili i probali i onaj jedan cigarilos sa ukusom vanile kada sam htela crći od mučnine (3 cigarice za 1 evro u kutiji – Moods sweet) - tako da taj luksuz sebi više nisam ni nametala, a svašta sam tu pomislila koliko mi je bilo zlo... Kad nisam kačila “droge” u mlađe dane, nisam ni blesava da mi je neko nameće u stare mirne dane…
Srećom da smo otišli sami preko lokalne agencije, na Izola Belu, jer je na sastanku rečeno da ni ovog izleta biti neće, a i uštedeli smo 5 evra i videli još više... A što je najdivnije preko dana na plažama nema buke od preglasne muzike, i verovatno zato ovde hrli čitav svet da se okrepi... Jer naučeni smo da kad se odmaramo da treba da se odmaramo od skoro svega, naročito od onoga što volimo... Ipak lepo je bilo čuti šum talasa, osetiti miris i ukus gorko slane vode morske, a što su mi uvek suzile oči od morske vode ne znam, pa I jednom kad sam sedela na asurici isto… pa i ono poslednje jutro doživeti cvrkut ptica i pesmu njihovu umilnu... I tako gde god pođem - dođem, pustim da doživim svako svoje buduće slovo sa hartije...
A kako da zaboravim da kažem kako me je na jednoj krivini u Taormini okrznuo auto, tj. moju torbu koja me je i spasila... Moju torbu koja nije iz Skandinavije… Oni koji su to videli uzviknuli su samo: Mama Mia...
PETI DAN - 6 JUL 2015 - SICILIA...
Možda najzanimljivije (mada ovde je sve zanimljivo) s obzirom na priču koju priča za sebe i o sebi... Izlet u dva tradicionalna sicilijanska sela u unutrašjosti ostrva... tu ipak skrivena u brdima šušti duša sicilijanska... izlet 30 evra... Prvo selo Forza d Agro, a drugo Savoka... oba sela pričaju kumovsku priču... šetnje i razgledanje ova dva sela, a u Savoki i poseta etnografskom muzeju, gde u stvari kroz sve te nekad upotrebne predmete i način života itekako prepoznamo i naše ugašeno srpsko selo, naše Sirogojno, Tršić… priče iz života naših baka... sav taj trud i duh, svu tu snagu, svu tu upornost, ali i duboku ljudsku patnju... i naravno najlepše u Savoki jeste bar "Viteli" i granita koju smo pili, čak po dve... osvežava nema šta... poseta i obilazak crkve Svete Lucije i tako Sveta Lucija prati nas sve vreme obilaska I Njoj veliko Hvala...
Svaki naš kadar, jeste ustvari i onaj već prepznatljivi filmski kadar... dekor koji kao da ni vreme ne može više da potroši... Po povratku u Đardini Naksos ručak u restoranu (lazanje), odlazak u prodavnicu - kupila sam Limunćino… na plažu, pa na kupanje... E to je taj dan kada smo na plaži pili šampanjac...
Uveče izlazimo na korzo, na sladoled, koktel... To veče se na par sekundi glavimo u onom liftu našeg hotela... pritiskom na alarm, brzo su nas odglavili... a posle smo dugo vrištali od smeha... i još će nam se ta glavljenja dešavati u istom stilu...
Danas je granitu lako napraviti, a kažu onda su na magarcima donosili led sa Etne da bi napravili čašu granite... tu smo probali granitu od limuna, a posle od badema (bar ja)... i po mom ukusu limun je ubedljivo jači... No kasnije otkrijem u Alkantari i sa ukusom narandže da valja, a probali smo još neke različite ukuse... no svako je u potrazi za ukusom svojim, kao i za onim što mu prija, što mu godi i što voli... i što je pravi hit - tamo se fića još vozika... i tako svuda je važno obraćati pažnju na detalje i sitnice, jer onda je utisak onaj iskonski i pravi...
Izlet u sicilijanska sela, nazvan u priči “mafijaški”… Sve sam mahom beležila po pričanju koga sam se pažljivo naslušala u autobusu, a I u autobusu sedeći sama imala sam idealne uslove za pisanje - zapisivanje… ono van autobusa sam pamtila, mada bili su I trenutci kada sam se u potrazi za nekim foto kadrovima udaljavala, pa nisam dosta toga ni čula… No ja sam već “stari” vuk što se tiče ovakvih putovanja I beležaka, tako da je do građe bar danas lako doći… malo me I zamaralo da slušam kao da sam u školi… A I vodiče one što su pričali loš engleski nisam baš sve mogla razumeti, no ovaj nedostatak se neće osetiti kroz putopis moj mali… Greške možda neke jesam napravila, možda u godinama u nazivima, izgovorima, ali to neće pokvariti duh I suštinu ovog putopisa…
Taormina u 19 veku prvo turističko mesto nastalo na Siciliji I Englezi su to otkrili… kada se još niko nije kupao u ovom moru, a počelo se kupati tek na početku 20 veka, engleski doktori su tvrdili da kupanje u moru jeste odličan lek protiv depresije, pa tako ovo postaje najpopularnija turistička zona I Englezi ovamo beže od Londonske kiše I sivila… teška reč, ali ignorišem je ćutke I polako…
I letovalište Letojani je slično Đardini Naksosu…
Forca de Agro je prvo sicilijansko selo na 400 (365) metara n.v. I tipično sicilijansko selo, u okrugu Mesina pravljeno za vreme Normana… Na Siciliji danas živi 5 miliona ljudi, a 1/3 ljudi živi po selima I ima oko 250 sela… sela su na vrhovima brda… po popisu iz 2011 ovde je živeo 516 stanovnika… ovde su snimali taj film Kum 1972 iz 3 dela… naravno ja ni po ovom pitanju nisam u toku… nekako sam se izmakla pa živim kao senka ili biljka van svakih dosadnih tokova, jer neki tokovi me plaše I straše…
Normani su 1115 osnovali prvu kraljevinu… Sicilija je brežuljkasta… 60 % su planine I obronci… Ruđero je napravio dogovor sa papom I proterali su Mavare, koji su ovde došli u 7 veku… ostali su 350 godina Mavari na Siciliji, doneli su poljoprivredne kulture I jasmin, I Mavari su unapredili poljoprivredu… Papa je proterao 1115 uz pomoć Normana Mavare… podigli su prvo utvrđenje u Forca de Agro… preselili su se u Palermo tu su podigli katedralu I prvi kraljevski dvor na temelju džamije… 250 godina vladalo je sicilijansko kraljevstvo… dolaze Francuzi da to sruše… Anžujci ubijaju članove kraljevske porodice… proterali su ih… dolaze Španci I ostaju 500 godina I tada se podižu prve palate španskih plemića… a kada dođu Francuzi već nastaju I začinju se prvi klanovi mafijaški I tako nastaje mafija… U 14 veku nastaju prvi klanovi I bila je to zaštita – vendeta – porodica… štitimo siromašne od francuskih plemića, koji su imali vlastelinstvo nad zemljom… Sicilijanci su bili nadničari na rođenoj zemlji I dobijali su 10 do 20 % što je bilo teško za prehranu porodice… Mafija stvorena na Siciliji I reč mafiozo znači familija, zaštita... u 16 veku plemići su Španci I bili su blaži… u 19 veku Napoleonovi ratovi… plemići prodaju zemlju… zemlju kupuju bivši predratnici… ustinjenje poseda… od 1600 imanja nastaje 4 hiljade imanja… postaju prve gazde I šefovi I dobijaju titulu Don, Kum… menja se okosnica mafije I klizi ka kriminalu… postoji 265 klanova na čelu sa Donom… sela Forca de Agro na 400 metara n.v…. film Kum… ovo selo ima oko hiljadu stanovnika, a tu tek živi oko 100 ljudi…
Pauza u selu… šetnja… spuštamo se do rive Santa Tereza, pa uzbrdo u drugo selo Savoka na 220 metara n.v. I bar Viteli gde se odigrala prosidba Apolonije… Tu pijemo prvu granitu mleveni led sa dodatkom limuna… a prave se I ukusi sa čokoladom, pistaćima, bademom, jagodom, narandžom,… Osvežavajuće piće… U Savoki posećujemo etnografski muzej iz dva nivoa gde su predmeti iz sicilijanskog seoskog domaćinstva iz 18 I 19 veka, a na drugom nivou su aparati I tehnika korišćena za vreme snimanja filma… Na izlasku iz muzeja vidimo I čujemo da I na Sciliji svako selo ima svoju vračaru koja u vodu mesto ugljevlja baca nekoliko kapi maslinovog ulja… nju nisam htela uslikati, mada manje zastaršuje nego srpske ili bosanske vračare…
šetnja do crkve Svete Lucije gde se odigrala scena venčanja Majkla I Apolonije… Ja se ne sećam, davno sam gledala filmove te I ne tako mnogo, da bi tek sad interesantno bilo videti sva tri dela, ali nemam gde da ih nađem… Tako da meni priča šta je bilo na kom kamenu, baš nešto I nije čula probudila… no, duša drevnog I tradicionalnog I sav taj šmek I ta borba I taj znoj I ta krv I ta patnja - e to mi je već bliže… 1860 Vitoro Emanuele… hiljadu crvenokošuljaša… Garibaldi… Riziđamento pokret… 1861 nastaje kraljevina Sicilija… plodno tlo… tokom zime hrani pola Italije… centar u Rimu od 1871 Rim postaje glavni grad… ulaže se više u sever Italije, nego u jug… Zar I kod nas nije slično – što južnije, to tužnije… Sicilijanci dobili malo u ulaganju novca, no jedino su dobili veći stepen autonomije… bune gušene… Koza Nostra spasila narod iz krize koja je vladala 5 do 6 godina… I to je izvanredan primer organizovanja društva u vreme ekonomske krize I taj sistem organizovanja ili udruge se verovali ili ne I danas izučava na ekonomskim fakultetima širom Italije kao savršen društveni primer … sami su rešili svoj problem… otuda naziv NAŠA STVAR… Don Vito 1880 - otvaranje fabrika, građevina… okupljanje najsposobnijih donova I šalje ih u Ameriku da tamo pokupuju firme I 10 godina je trajala priprema terena za iseljenje… zlato Garibaldijevo izvađeno iz slamarice da se kupe američke firme… uspeli za 10 godina da se dobro organizuju… napravili su jedan sistem – radno sposobni otišli u Ameriku, a na Siciliji ostajao bi jedan član porodice najstariji da se zemlja ne bi otuđila… odlazili na ugovor od 10 do 20 godina… Don obezbedi kartu, stan, hranu, radno mesto, platu I 20 % od zarade i 10 do 20 godina daje se Donu… ugovor se ne potpisuje – RUKOVANJE JE ZAKON… ako se ne ispoštuje dogovor ugovor – sledi odmazda… čast I autoritet, obraz veoma su bitni Kozi Nostri… moralna obaveza prema onome ko im je pomogao da odu, ako to zaborave na tu uslugu “lepo se provedu”… od 1900 1 milion I 600 hiljada ljudi odavde se iselilo sa Sicilije… lavirint malih nevidljivih veza… bogaćenje mafije za vreme prohibicije… Čikago… glavni grad mafije… Al Kapone – kocka, alkohol, droga… nedodirljiv… 1931 Laki Lućijano ga nasledio… skandalozni periodi… rađa se Las Vegas – nastao kapitalom sicilijanske mafije I tada nastaje sicilijanska aristokratija… Koza Nostra tone u kriminal… poslovi sa drogom I mlađi donovi to više vole, dok se stari donovi protive I povlače na Siciliju… dobro pripremljen biznis plan… treba čekati… nesuglasice trajale 10-tak godina… sve bitne odluke donete na Siciliji u Palermu… oformili u Napulju kamoru koja postoji I danas I to je istureno odeljenje Koza Nostre koja se bavi plasmanom narkotika… a Nadrageta vrši otmice, ucene – oni su u Ređi, u Kalabriji… Koza Nostra se bavi nevidljivim poslovima… Sicilija da ostane čista od droge… ulaze mizerne količine droge… sve luke su ovde u rukama mafije… 89 % u beloj sferi novac iz Koza Nostre… 90 % hotela u rukama Koza Nostre na Siciliji…. I klub fudbalski Katanija... traje nevidljivi rat države I mafije… 2 % nelegalnih poslova – belo roblje, prostitucija… 1980 država zadala udarac mafiji… Korleone I 450 mafijaša iza rešetaka…
Selo Savoka pijemo dve granite… ljuta vrućina… osveženje… no bar vazduh prija… granita je ovde 3 evra… limun je bolji, nego badem koji sam uzela kao drugi ukus granite… Sve odiše tradicijom… tu su isto snimane scene onog čuvenog filma u režiji Kopole o čuvenoj mafijaškoj porodici Korleone… na ulazu u katedralu Sv Lucije scena venčanja Majkla Korleonea sa prvom ženom Apolonijom… u baru Viteli Al Paćino snimio legendarnu scenu prosidbe… No meni je sve to tako daleko I strano…
Glavni klan na Siciliji danas je porodica Lopikolo iz Kantanisete… bave se poslovima bele sfere… nemaju ubistva na teretu… Leopikolo… žene ne mogu da postanu članovi klana… sve šef razmišlja za vas…
Roberto Sevijano italijanski pisac bestselera “Kamora” pisao o mafiji, ucenjena mu je glava izdao je I novu knjigu “000” – zero zero zero, na srpski još nije prevedena… ima na engleskom… E ovu bih knjigu mogla rado pročitati ako je prevedu na srpski… U sve sfere treba biti donekle upućen… ne previše… tek malo, kao onaj mali deo ponuđenog kolačića…
Vraćamo se sa reklo bi se sa najjačeg izleta… na ručku – lazanje od 3,5 evra… u prodavnici kupujem Limunćino da ponesem kući… Pijemo onaj divni šampanjac na plaži… danas smo u tom mafijaškom stilu… donovskom… Idemo na korzo… na sladoled od 2,5 evra I koktel od 4 evra… A tu u povratku malo se zaglavismo u liftu… priču već znate… Sve se ovde ponavlja i donavlja i obnavlja… jednom rečju – oporavlja… I nikad nije dosadno… No, sad kad se osvrnem vidim da ništa nisam smatrala malo pre fenomenološki… a sad kažem da se možda baš tako I nije trebalo događati… ne znam… da li sa distance gledano, pa mi liči na neku montažu… ne znam… nije važno…
ŠESTI DAN - 7 JUL 2015 - SICILIA...
Pre Sirakuze o Srakuzi šta opazih... znamenitosti, antičke – starogrčke i straorimske... barokni grad četvrti po veličini na Siciliji... ostrvo Ortiđa... katedrala nikla na temelju grčkog hrama posvećenog boginji Atini iz 5 veka pre Hrista... Arteuzina fontana vezuje se za grčku nimfu... ostaci Apolonovog hrama... arheološki park... ostaci grčkog antičkog pozorišta i rimskog amfiteatra... rimski amfiteatar... Hironov oltar gde su žrtvovani volovi u čast Zevsa... pećina Dionizijevo uvo...
Sirakuza naslednik starogrčkog grada i sedište velike Grče mesto gede je živeo Arhimed... grad su osnovali stari Grci 733 godine pre Hrista... Nazvan „slana luka“... hrićanske katakombe... lepe građevine... gradska katedrala iz 13 veka građena na temeljima starogrčkog hrama boginje Atene iz 5 veka pre Hrisa... crkva Sv Lucije van zidina iz 16 veka – bivša viznatijska crkva sa katakombama ispod – što nam tamo ne rekoše za katakombe ne znam, a da sam čitala svoje beleške onda bih možda i upitala za to...
crkva Sv Pavla iz 18 veka... crkva Sv Hristofora iz 14 veka... Manijakesov zamak iz 13 veka... arheološki muzej... palate mahom iz 18 veka... po Ciceronu Sirakuza je najlepši grad Antičke Grčke... Ja verujem mišljenu antičkih filozofa i sličnog sam dojma ili utiska...
Sad sami prosudite šta sam od napisanog videla i proživela – doživela... Ja sam malo „razočarana“ sve mi je pisalo u mojoj beležnici, a ja nisam imala kad da pročitam, a možda nisam ni htela, nego sam pustila da sve ide svojim prirodnim tokom... Mada ovoga puta sam svoje mogućnosti upotrebila dosta dobro... solidno... i da nisam, ne žalim... nije vredno bilo kakvog sažaljenja ili žaljenja...
Poludnevni izlet do Sirakuze za 45 evra... obilazak ostrva Ortiđa i krstarenje brodom uz dodatnih 10 evra i prilaz obali ostrva na kome su kuće svetskog džet seta, počev od Monike Beluči pa dalje... i tamo ništa spektakularno, čak se u jednoj od vila i bazen urušio... i u Sirakuzi videti platno Karavađovo iz 17 veka - pogreb Svete Lucije, a u drugoj crkvi pokloniti se moštima Svete Lucije... Ručna kost, a ostatak moštiju nalazi se u Veneciji... i naravno Sirakuza kao rodno mesto velikog Arhimeda... tu smo probali i novi ukus granite kao i čokoladu od ljute papričice...
Po povratku u Naksos - zna se: plaža kod hotela Sporting Baja gde smo se prošvercovale inače tu se plaća i ulaz 3 evra plus ležaljka 10 evra, kupanje... pre toga ručak u restoranu... a na plaži masaža stopala kod Lu Lu za 5 evra u 5 minuta... I dalje me muče natečene i umorne noge, ali i konstantno pod žuljevima i plihovima krećem se, hodam... biće da ovo veče jedino nisam otišla na korzo, auu što mi je to bilo smorno ali ajde da ne štrčim mada uvek štrčim, jer trčim...
U Sirakuzi se uzgaja papirus... ovde sve liči i ima šmek na Maltu, iako ja Maltu još nisam videla... čak je i muzika na brodu imala malteški prizvuk... No, rekoše nam da do Mate avionom ima svega pola sata… Ovde se može čovek na čas osetiti kao tužni sirak bez igde ikoga... tako ostanem bez sve 4 svoje baterije, no srećom Amiga mi pozajmi svoje dve rezervne baterije...
E taj divni Arhimedov zakon o potisku, može li se još negde primeniti osim u fizici... Jesmo li zaboravili šta je stari Arhimed rekao: "Sila potiska kojom tečnost fluid dejstvuje na telo uvis protiv njegove težine, jednaka je težini tečnosti koju telo istisne"...
Ovaj poludnevni izlet u Sirakuzu od 45 evra jeste kulturno istorijskog karaktera… od Taormine do Sirakze 100 kilometara… ostrvo Ortiđa – šetnja, razgledanje oko 1,5 sat… ostaci Apolonovog hrama… Fontana… katedrala I mošti Svete Lucije zaštitnice grada… Arteuzina Fontana… slobodno vreme… oko 14 sati krstarenje brodom oko Sirakuze za 10 evra… vile poznatih, pa I Monike Beluči… gledamo u priobalje pustoši neke… u 15 sati I 15 minuta povratak iz Sirakuze… stižemo oko 17 sati…
Tema: priča o osnivanju prvih gradova na Siciliji… antička Grčka… Mit I legenda… Mitologija… u Sirakuzi je dominantan barok… Sicilija je podeljena na 8 regija… reka Alkantara 11 stepeni voda I mnogo hladna pomenuše nam I to, a nismo ni znali da ćemo I u to zagaziti… Tuf je vulkanski prah prirodno đubrivo… čuvena sicilijanska crvena pomorandža… kaktus fiko di Indija… Sikeli nomadski narod koji je živeo od 8 do 10 vekova pre Hrista… živeli su u unutrašnjosti ostrva I oni su dali ime Siciliji – Sikelia… prvi Grci dolaze sa Krita 753 godine I prave kolonije ovde… dolaze u Đardini Naksos I to je prva grčka naseobina na ovom ostrvu… ovde ima arheološki park I muzej I ulaz je 3 evra, ali to nisam posetila, iako sam razmišljala I htela… Druga kolonija je Minotaurovo brdo ili Taormina… to je druga grčka kolonija… kritski bik I njegovi rogovi… pa I Pikaso I njegovo obožavanje španske koride… Ole…
Amfiteatar jedan od najvećih, druga letnja pozornica… ovde se Odisej susreo sa sirenama… Grčke kolonije su Mesina, Katanija, Sirakuza, Agriđento, Akragas, dolina hramova, 7, o hram Konkordija je najočuvaniji… Ipak velike lepote nisu nam bile dostupne za videti kao ta čuvena dolina hramova, turske stepenice, bele stene, I rodno mesto Pirandela, kao ni Liparska ostrva… Okrznuli smo tek kap blaga sa naše strane trougla… Ovde je sve trougao, pa I Sicilija je trougao na špicu italijanske čizme koji treba da se šutne…
Sirakuza najjača kolonija… Fontane Rose drugi po veličini aerodrom u Kataniji, posle Palerma na koji smo sleteli I sa koga ćemo I uzleteti… Patuljasti slon donosi sreću – Katanija… U Katniju nisam otišla, pa valjda zato ni tu sreću nisam našla… No nikad se nisam naslušala toliko pištavih sirena iz ambulantnih kola I to je onaj peršun tihe jeze… Na Siciliji postoje naftni izvor, a u Sirakuzi I petrohemija…
Da se vratimo na Odiseja, nekako je nama ovakvima bliži… Odisej se nasukao na ostrvo Lipari… Eol bog vetra… Odisej od Eola dobio dar vetra u leđa I provukao se kroz Mesinski tesnac… faljaoni stene u moru… u tim stenama živeli su kiklopi… oni su bili čuvari Jonske obale… e setih se da sam otplivala malo dalje baš do te jedne stene pa se još za nju I uhvatim… prolazile su mi misli o morskim psima, no ja kažem ako je suđeno da baš mene od tolik osveta sad sterfi morski pas, e neka me strefi I tako sam te svoje strahove nekako pobeđivala na licu mesta…
Hefest kovač I bog vulkana, bog vatre živeo je u unutrašnjosti Etne… kiklopi su bili njegovi pomagači… Polihem kiklop uhvatio Odisejev brod… zaljubljen u nimfu Galateju… ona se zaljubila u pastira Aćea I tako je nastalo 5 aća mesta…
Posle Grka dolaze, a ko drugi do veliki Rimljani 212 godine (Rusi ovde još nisu došli, a doći će)… osvajali su grčke kolonije, a Sirakuzu su teško osvojili…. Zadao im je tu odbrambeni zid mnogo muka… odolevao je 6 godina napadima Rimljana… Rimljani izuzetno dobre arhitekte, ušli su u unutrašnjost ostrva… Palermo osnovali najveć igrad I podigli amfiteatar… Via Sirakuza najstariji antički put… Siciliju koristili kao svoju žitnicu… oni sa margine bežali su I sklanjali se ovde… kakvo fascinatno otkriće u tom momentu za mene… Živeli MI marginalci…
No, može li se čovek doista sakriti ili su mu stalno za petama???... I tu su podizali vile I palate…
Pauza… pijem na pumpi ekspreso… I tako svuda gde vas istovare šta da radite da šetate I blejite, bolje da nešto gricnete ili pijete… pored mnoštva lepote, potkrade se I dosada, kada se pitate: ma što mi je ovo na ovakav meni uvek težak način I trebalo… ili je krivo onih 12 dana pred polazak I ta količina preživljenih strahota, koja se nije dala ovde neutralisati, već naprotiv kao da je još dodatno uzdrmala sve… onda seljak valjda shvati da za njega I nije žvaka…
Bel vedere ili lep pogled… Sirakuza… zaliv Ortiđa… trouglasti oblik zidina rađenih u 3 nivoa, 3 reda… prvi red visok 10 metara širok 5, pa 2 do 3 reda prazan prostor… drugi nivo 7 I 3 metara… prazno… treći 5 metara I 1,5… nisam sve u brzini mogla zapamtiti I zabeležiti… jer to je prava lavina od podataka I informacija… zidne su pravili robovi… Dionisije Stariji ili Veliki zarobio je 4 hiljade robova koji su pravili te zidine… njegova titula beše tiranus ili apsolutni vladar… I danas imam robova sličnih onim Crncima koji po ceo dan nosaju drvene daske okačene o vratu nudeći po plaži da prodaju tek nešto I svaki put kad krenu da me pitaju da li bi se okrenula da nešto kupim, ja zarijem glavu u pesak I dugo bolno ćutim… a ima I onih sakatih koji pred vratima prodavnica prose… Ovde nisu baš milostivi prema sirotinji… A ima I onih koji priđu stolu da ponude neku meni se čini ne baš lepu ružu, kao u Skadarliji… No, o tome bi tek pijani Jakšić mogao da peva…
Reka Đana protiče kroz ostrvo Ortiđa… tu su bazeni u kojima se gaje školjke… Nea Polis zona, arheološka zona I tu se nalazi Arhimedov grob na lokalitetu tom… Arhimed je dosta nevolja naneo Rimljanima… osmsilio je katapult I napravio minsko polje… Papirus biljka koja raste u Sirakuzi neka ne čudi, iako se zna da uspeva samo u Africi… evo tih prirodnih fenomena – na koraku svakom… Da se vratimo katapultu… Arhimed je osmislio veliko sočivo I došlo je do prelamanja sunčevih zraka na rimska bela jedra usmereni su I zapalili su sve na 400 metara daljine…. Rimljani nikada nisu uspeli da osvoje Sirakuzu, a kad su posle 6 godina stanovnici ostali bez hrane I gladni 212 godine po Hristu – predali su se… kako je Arhimed nastardao – jednim štapom je crtao krugove (slično kao što će docnije I Hristos pisati po prašini) a jedan rimski naodobudan vojnik mu je zgazio njegove krugove, no Arhimed mu je na to drsko odgovorio I rekao mu: “Ne diraj mi moje krugove”, nakon čega ga je ovaj Rimljanin I ubio…
Vizantija ovde je ostavila velikog traga, a gde nije… običaj oslikavanja grnčarije… kao I način venčanja I prosidbe…
Mavari Arapi dolaze iz Tunisa… napravili su 350 gdoine državu oko Katanije… u Palermu I u Sirakuzi… Mavari imaju samo zidine oko Ortiđe… Sicilijansko kraljevstvo I Normani 1150… centar u Palermu… Ruđero II prvi kralj, letnjikovac imao u Sirakuzi, pa utvrđenje u Kataniji… Normani borave ovde 250 godina… Francuzi grade crkve I palate… Španci ostaju 500 godina (kao kod nas Turci) prave divan barokni grad, vile, palate I donose specijalitete… Modika glavni grad za pravljenje čokolade… sa bademima, sa lešnicima I sa ljutom papričicom po staroj recepturi… ta čokolada staje 2 evra na pijaci… kada se mlada devojka ne daj bože do 27 godine nije udala poklone joj čokoladu sa ljutom papričičom da joj krene… ovde vas prosto moraju udati sa 16,17, 18 godina I to za koga oni odluče… surova priroda, pa surovi I ljudi…
Suveniri od papirusa… Burboni vladaju I napravili su prvu prugu koja traje I danas… Napoleonovi ratovi zaustavljaju Napoleona kod Napulja odakle je vladao, ali taj grdni dasa nikad nije kročio na ostrvo Sicilija – e tu se slatko nasmejah… od 1948 Sicilija je republika… Viva la revolucion!!!…
Razgledanje grada… poklonjenje moštima Svete Lucije… kako ja to obično radim tamo sam išla da se prekrstim pred tim malim kivotom pa oko 2 do 3 puta I kleknula sam da je dodirnem pa I kroz staklo svete sile da nakupim za dosta da me štite I zaštite… Tu se u Sirakuzi pije I granita… Onda vožnja brodom ili krstarenje… povratak… A nezaboravno Karavađovo platno iz 17 veka pogreb Svete Lucije I naravno unutra nisu dali da se fotografiše…
Sveta mučenica Lukija ili Lucija devica čiji je dan proslavljanja ili praznik 26 decembar rodila se 283 godine u Sirakuzi, a postradala je u vreme velikog progonitelja Dioklecijana, tako što su joj odrubili svetu glavu… No, da čujemo kako je sve bilo… Jednom je zajedno sa svojom majkom došla da poseti grob Svete Agatije u Kataniji I tom prilikom sama svetiteljka joj se javila, a kada je njena teško bolesna majka koja je patila od krvotočenja dobila isceljenje u crkvi, Lucija reši da razda sve svoje imanje sirotinji… To je jako ogorčilo I ražestilo nejnog verenika, koji je kao hrišćanku optuži Pashaliju, pa zli sudija naredi da Luciju odvedu u bludilište I da je tamo oskrnave… No, silom božijom Lucija ostade nepokretna kao da je nešto za zemlju zakova I mnoštvo ljudi nije bilo u stanju da je sa mesta pomakne… Ipak jedan razljućen neznabožac reši da joj mačem probode grlo I tamo Lucija Sveta ispusti dušu Bogu 304 godine… Odrubili su joj glavu, a pre toga zapalili je vatrom… u smoli I vrelom ulju I sumporu… izvadili joj oči I stavili na tanjir… Zato je Sveta Lucija danas zaštitnica očiju I vida, ali I ratara, slepaca, lađara, staklara, krojača, pisara, vratara, kovača… Samo njeno ime kaže da je Lucija SVETLA… svetlo, sjaj I jasnoća… ovde gde je pšenica simbol Života…
Kupujem bocu od pola litra pri povratku ladnog čaja I to je 2,5 evra…
Vraćamo se u Đardini Naksos… odlazak na plažu kod hotela Sporting Baja I tu su mi amige pokazale da se može prošvercovati I tako odosmo u neki iskrajak plaže sa žuto zelenim suncobranima… pre plaže ručak za 4,5 evra… I naravno ona masaža stopala umornih I bolnih I natečenih 5 evra…
Ovo veče valjda nisam išla na korzo – a da sam bila pametna ne bih izašla ni na jedno veče I sad bih na ruci imal svoj mali bedni sat…
SEDMI DAN - 8 JUL 2015 - SICILIA...
Sreda... doručak, a za vreme doručka pukle mi dve plombe gornja i donja šestica levo, srećom iznutra pa srećom još nisu ni oštre, i moram izdržati do povratka... Odmah me pitala zubarka pre neki dan: jel mi to upropastilo letovanje... Ja kažem, ma jok... Pućiće mi i treći...
Ovo su prve ležaljke koje sam platila jer smo u mestu boravile čitav dan, pa i da ima svrhe dati 5 evra... Još plave... na divnoj terasi restorana plaže ove, popijemo i ekspreso pre ručka sa pogledom na plavo more...
Ručale smo u restoranćiču, nešto kao naše mesare, ali se prodaje hrana... odmah spremaju jelo i porcije ogromne... tu ću otići još jednom, a pošto nađem komadić stakla u jelu smučilo mi se i ja više tamo nisam išla.... sve za 8 evra i pasta i glavno jelo, uzmem neku teletinu i vino rosso i kafu... opet se vrnemo na plažu, a uveče izlazak u Taorminu do Kastel Mola, bara Turizi gde kupim vino od badema za 11,5 evra boca od pola litra… vrnemo se oko 23 sata opet u naše mesto... i odemo ma gde drugde nego na "ice go go" sladoled...
Mesto Kastelmola iznad Taormine naselje u okrugu Mesina po popisu iz 2011 tu živelo 475 stanovnika, na visini od 496 metara… I naravno našao se I podatak o kafe restoranu Turizi ambijenta od 100 I više godina, taj “čardak ni na nebu ni na zemlji”, da taj po mom ukusu vrlo neprijatan prostor kafić “posvećen muškom polnom organu”… no vidim neke žene prosto otkidaju na ovaj prostor… no mene je bilo sramota no ja sam to sve duboko u sebi sakrila, jel tako… I još jedan razlog više da se ja smatram nenormalnom…
OSMI DAN - 9 JUL 2015 - SICILIA...
Dan sa najmanje zabeleženih fotografija, kao I sa veoma malo reči I rečenica... doručak... plaža... i treći zub se okrnjio - gore desno sedam... otok na nogama danas spao... ručak u restoranu… uveče izlazak... učestvujemo u procesiji kao slučajni posmatrači, a pločnikom odzvanja “Ave Marija!”... odlazimo na sladoled...a u kafiću posle nešto kasnije pijemo bejlis... BRAVO...
Šta ja radim sve ove dane na plaži ili u sobi… pa čitam Flobera, sa kojim sam doputovala… Ko je taj Flober… Veliki francuski književnik, koji je živeo u 19 veku… I tako moj Flober I ja, nastavljamo da živimo I ovde čitav taj 19 vek… Što mi je postao drag… Zato što je možda kao I ja “lenj, energičan, stidljiv, individualista, bez ambicija, voli selo, sanjar, nije se ženio, veliki učitelj I mjastor među piscima I najuticajniji pisac 19 veka, neko ko je imao lep stil I veštinu dobrog opažanja”… mada pouzdano znam da je bio u vezi sa pesnikinjom Luiz Kole, ali I poznanik sa Viktorom Igoom koj je napisao one divne “Jadnike”… I tako čitam kad god mogu njegovo remek delo ono najkontroverznije “Madam Bovari” iz 1857 koje je pisao celih 6 godina, a čija je glavna tema, a šta drugo do egzistenciajlna dosada što inače donekele I živim, ali I I preljuba od koje doista bežim I koje se sa opravdanim razlogom gnušam… No, neka vas ne čudi, ovde ako ste žena a još šetate ili sedite sama, znajte bićete meta upravo oženjenih muškaraca koji misle da vam baš to treba… I tragam da proniknem u svu tu filozofiju “bovarizma” koja pokazuje “osobe koje žive na granici između svojih ideala I snova, na granici onoga što jeste I onoga što ona misli da je”… No, Flobera nastavljam da čitam iz početka po popvratku sa ostrva I sada to drugačije sagledavam… Tamo pod onim suncem više sam letela preko redova… Odustajem od čitanja, a onda rešim I sa dozom gađenja da sve pročitam do kraja…
DEVETI DAN - 10 JUL 2015 - SICILIA...
Posle doručka krećemo u drugu avanturu, koju smo samo osmislili... idemo u kanjon koji je presekla lava, rekom čiji je tok izmenila lava... tamo gde su stene vulkanskog porekla... idemo u Alkantaru... povratna karta 4,20 evra... stižemo u unutrašnjost ostrva u taj botanički i arheološki park... ulaz plaćamo 13 evra... dalje ko želi kroz kanjon gaziti u nepromočivom odelu, sa kacigom i vodičem - ta usluga košta još 17 evra... umalo da odem, ali nisam imala "društvo", mada ja bih sve kao htela, no kad bi se u to upustila videlo bi se koliko ja nisam ni za šta...
i mi sad obilazimo po parku, šetamo... na kraju odlazimo u muzej i tamo sa naočarima gledamo 3D film o nastanku parka... umirali smo od smeha i efekata dima, pa smo se uplašili da nas jedan slon mali ne uprska surlom u koju je zahvatio vode... pa smo jurili da uhvatimo leptiriće... Neki da, no ja ne… stena stoji nepomično ko I svaka stena…
ručamo u jednom restoranu i otkrivamo novi ukus granite – narandžu od 2 evra... tu sam konačno našla divno parče pizze… silazimo liftom na plažu i gazimo po rečnoj vodi koja je oko 10 stepeni... noge se lede, no kažu da je idealno za natečene noge i upale, no ja u to slabo verujem... ja sam pokušala malo krenuti uzvodno, ali odustanem, jer mi je previše te hladnoće bilo nepodnošljivo, a i kako da gazim sa torbom i stvarima... šta ako se okliznem... a voda je brz a i prosto nosi... tako obilazak jeste moguć ali samo uz odelo i vodiča... a more u kome se kupamo je 26 stepeni... zagaziti, pregaziti reku koja je nepodnošljivo hladna pitanje je sad… reka brza, kaskade, vodopade neću videti… nemam odelo koje štiti od hladnoće… nemam čizme… Vraćamo se liftom… idemo na ono šta ko voli… Ja uzmem sladoled od 2,3 evra… povratak iz parka kada ga I napuštamo oko 14 sati i 15 minuta... odlazimo na morsku plažu - Đardini Naksosa, kada tamo neopisivo dosadni talasi I kažu da je tako bilo čitavog dana... no I tu treba plivati… plivamo… uveče idemo na sladoled... pre toga večerali smo u restoranu... jela sam neku neobičnu picu oblika kao polumesec... u ovom restoranu kuperto je 3 evra I o tome vodite uvek računa to je onaj “bakšiš” koji ulazi u račun samo zato što ste negde seli… ovo mi je bezveze, ma koliko da sam glupa… pametan čovek sedne na plažu, na kamen, na livadu ili travu I tamo mu je mnogo lepše, a i opuštenije… i ovo veče smo zaglavili u parfimeriji gde bi on fantastična raspordaja šminke, iako me šminka ne zanima eto kupih ona 3 laka, koje kad ću nalakirati I ne znam... i to veče sam kupila ona 3 laka onaj divni prsten od žice na tezgama koje su stigle jer je vreme velikih fešti i događanja... Ako niste u trendu – teško teško vama…
DESETI DAN - 11 JUL 2015 - SICILIA...
Unapred zabeleženo – šta???... vožnja kroz srce Sicilije pored maslinjaka I vinograda, plantaža… Monreale velelepna katedrala sa vizantisjkim mozaicima gde su se ukrštavali I sve obrede obavljali članovi normanske kraljevske porodice… grad sagrađen na obroncima Monte Caputa sa pogledom na “zlatnu školjku” nalazi se na 15 kilometara južno od Palerma… katedrala iz 12 veka građena za Vilijama II od Sicilije I primer je normanske arhitekture… Normani zauzeli Siciliju u 11 veku… Palermo peti po veličini grad Italije, a glavni grad Sicilije… “Cela luka”… Korzo Umberto, gtrgovi Kvatro kanti, Pretorija, pozorišta Garibaldi I Maismo – 19 vek najveća opera u Italiji kapacieta 3200 gledalaca… Normanska plata iz 12 veka koju su gradili prvi sicilijanski kraljevi… važno uporište mafije… uz južnu obalu Tirenskog mora… osnovali su ga Kartaginci 734 pre Hrista… arheološki muzej… Znamenitosti Pelerma: gradska katedrala iz 12 veka, crkva San Đovani delji Eremiti iz 12 veka, crkva Sv Katalda iz 12 veka, Normanska palata iz 12 veka, katakombe Kapucinera – to mi je jezivo, no sa tim prostorom upoznala sam se preko jednog kraćeg inserta… katedralni trg, trg Kaduti, spomenik Karlu V, gradsko pozorište, arheološki muzej, stadion “Delje Palme”…
Prvi celodnevni izlet u glavni grad Sicilije Palermo za 55 evra... trebalo je poraniti, jer nam je rečeno da krećemo u 6 sati i 40 minuta, no došlo je do nesporazuma i mi smo se baš načekali i kasnili smo u startu dobrih sat vremena… i otišli smo iz hotela bez doručka, a za lanč paket smo zakasnili... panoramsko razgledanje grada i pešaka, ali i iz autobusa...
Palermo… barokne palate zidane u doba Španaca… trgovi… pozorište… katedrala… 1870 pruga prošla Sicilijom… ovde je zastupljen liberti stil u arhitekturi krajem 19 I početkom 20 veka – oslikani prozori, kovano gvožđe, kamen… Mesina je jedini grad zidan urbanističkim planom… I prilično je zelen grad… krajem 11 veka Palermo ima 300 hiljada stanovnika… prekrasan, uređen grad… Najlepši, najčistiji I najuređeniji za vreme Mavara… Normani krajem 11 veka zinuli od čuda I bili su fascinirani… Uselili su se u njihove palate I prilagodili se… Ruđer I 1132 prvi iscilijanski kralj… Ruđer II njegov sin…osmislio je posebnu vrstu crkava – kombinacije crkve, sinagoge I džamije… enetrijer ukrašen vizantijskim mozaicima… mešavina 3 religije, arapsko normanski stil… Monreale najlepši primer toga… zadužbina Ruđera II kapela Palatina… minijaturne crkvice koje nećemo videti… Crkva Mantorana primer ovog stila… Ruđero II krunisan u džamiji, pa je srušena, pa je podignuta katedrala I menjala se… krajem II svetskog rata pre 1943 iskrcavanjem saveznika Palermo mnogo bombardovan… ovde je subota pijačni dan… Palermo ima 32 pijace I 800 hiljada stanovnika… Fontana srama podignuta između dva ženska samosatna… ulica 4 ugla 15 vek… Sveta Rozalija od sredine 17 veka zašttnica grada… Trg marina – razgledanje iz autobusa… 15 jula počinje fešta u čast svete Rozalije… 400 hiljada evra jednom potrošili za vatromet I napravili brod za sveticu sa jedrima od svarovski kristala… šetalište zlobnica – šetalište rezervisano za udovice...
Palermo bio nekada zaista opasan grad… tu je I spomenik žrtvama mafije… engleski kvart zajednica zatvorenog karaktera I anglikanska crkva… kontraverzni hotel Dele Palme u koji nam rekoše da ne idemo, a koji je čuven po tome što je Kvazimodo dobitnik Nobelove nagrade za književnost I najčitaniji italijanski pesnik 20 veka ovde 1958 pokušao samoubistvo, a I Vagner nemački kompozitor I pesnik iz 19 veka ovde je nešto napsiao a ja nisam zabeležila tačno šta – završio je neku od svojih opera verovatno… I naravno kao treća pompezna vest o sastanku sicilijanske I američke mafije baš ovde…
Avenija slobode – gde su skupe lokacije… jutarnji panoramski krug I razgledamo još iz autobusa… slobodno vreme… Posećujem pozorište Massimo najveću baletsku kuću I scenu Evrope, scenu koja je dubine 400 metara – najveća bina Evrope (možda se htelo reći Italije, ali mislim da sam čula Evrope)… I ovde se proteže priča o filmu Kum… stepenice iz tog trećeg dela… sedeli smo u kraljevskoj loži, no ja dobro ne razumedoh tu kralj nikada nije došao jer mu je pozoršte bilo daleko, ali se opet pominje Al Paćino..
protrčali smo kroz pijacu I uličice… Palermo ću pamtiti po mojoj divnoj lepezi I cd-u koji ne može da zasvira, no ipak će svirati ali me I po malo plašiti… I pošta iz doba Musolinija… u popodnevnom krugu razgledanja glavnog grada idemo u dve katedrale – Stara I Nova u Monrealu… stara proširena u 18 veku na temeljima džamije… u Palermu smo stajali pred zgradama iz 16, 17 I 18 veka, no ima ostataka zidova I iz 14 veka… U jednoj katedrali je I skrofag sv Rozalije…
Monreale… kraljevska planina I lovište sicilijanskog kralja, benediktinski manastir I letnjikovac… 400 kg zlata nalazi se samo na zidovima… 1500 majstora radilo na građevini, a za 17 godina sve bilo završeno… zadužbina Viljema II video je kako je završena I prisustvova je prvoj misi… 26 000 metara kvadratnih pod mozaicima… majstori su uvezeni Iz Provanse kamenoresi I klesari… lokalno stanovništvo radilo mozaik… nijanse boja - zelene čak 16, a crvene čak 20… kao model poslužila je katedrala u Ćefalu… umetnička vrednost spomenika velika… ovaj manastir danas nije aktivan… ostalo je sačuvano I dvorište… od letnjikovca nema traga… Monreale 12 stanovnika danas ima – a da li je I ovaj podatak tačno zabeležen opet sumnjam… tu gubimo vreme čekajući da uhvatimo I koji kadar sa venčanja… I jedva izabrah 3 ogrlice za 5 evra…
i konačno kad smo se iskrcali imali smo i svoje slobodno vreme... neko provodi obilazeći pijace, neko lokale i barove, a ja odlazim sama i priključujem se nekoj grupi stranaca i Japanaca... naravno moram da zavirim u unutrašnjost čuvenog teatra Massimo - naš narod nema tu kulturu uživanja kao recimo Japanci... ulaznica staje 8 evra... kakav doživljaj i sedenje u kraljevskoj loži, a rekoše da je tu mesto kralja sedeo opet Al Paćino... pre toga videli smo sav taj barok i sav taj sjaj, no ja I neki svoj strah... i fontanu srama... i katedralu u kojoj počiva Sveta Rozalija... i kontraverzni hotel Dele Palme...
ponovo smo se okupili u 14 sati i krenuli dalje u Monreale... razgledanje tog čuvenog mozaika... pre ulaska u katedralu morala sam kupiti za 1 evro beli ogrtač, nisu mi dali da uđem... i tako uvih se u to neko centelin belo platno... biće da sam bila nedolično obučena za jedno tako preuzvišeno sveto mesto... no posle mi je to dobro došlo u povratku i poslužilo mi je kao ogrtač, jer sam se smrzavala od klime u autobusu... u Monrealu sam kupila one lepe 3 ogrlice... i naravno kasnilo je par nas jer smo ostali da vidimo dolazak te najavljene mlade i ulazak na venčanje... rekoše da je kao iz filmova u mafijaškom stilu... jeste da mene te scene baš ne privlače, ali kud svi turci tu i mali Mujo... vratili smo se u Đardini Naksos uveče posle 20 sati... kupanja ovoga dana nije bilo, a ni plaže... večerali smo u restoranu... neku supu mnogo lepu minestrone i neko jelo sa nekim ribljim namazima... e i belo vino... sve za 12 evra... jedući pistaće to veče polomila sam nokat na palcu leve ruke... a sa dolaskom u Srbiju i palac desne ruke...
JEDANAESTI DAN - 12 JUL 2015 – PETROVDAN - SICILIA...
Nedelja... Petrovdan pa moglo bi se reći - naš poslednji dan, tj. poslednji konak na Siciliji... i najkontraverzniji dan... sa pregrštom iznenađenja... i kao da sam ulovila zlatnu ribu, a ona mi ispunila 3 najveće želje (a može biti I 4): da se uslikam na pravom motoru tipa harlija, da stavim kacigu na glavu i da se provzam na gliseru ili u poršeu... što jes jeste - nisam se htela popeti na vespu... tvrdoglava Srpkinja voli da prošeta brzim korakom i to sama... dan koji je teško opisati... taj iznenađujući dan trebalo je pažljivo doživeti... kao da smo bili statisti u nekom filmu, koj je režirao ko zna ko... neka ruka iz senke moglo bi se reći... no srećom da se ovo nama ništa pre nije "desilo", jer zar propustiti sve one lepote neumornog istraživanja za nas još neotkrivene Sicilije... plaža, a posle plaže kafa i sladoled u jednom baru - Sofija i ja nešto osmišljavamo... u popodnevnim satima vozikamo se gliserom i lomimo talase... Ja nismao čekivala prevrtanje tog glisera, iako je jednom puklo pod vodom žestoko… ljudi se voze kao I uvek I što svi oko mene imaju drugačiji utisak… ne znam…
posle te vožnje idemo u neki bar na piće, a u tom baru "drama"... upadaju neki opaki likovi bajkeri i ja ih primetim... i reko da mi je da istrčim da im uslikam motore... kad oni odoše, pa se vratiše i kažu hoće da uslikaju sa nama... ja malo šoknuta, jer što bi se neko slikao sa mnom, kad tamo ima divnijeg sveta... e tu upoznamo pravog Če Ge Varu sa tompusom... kad ja se posle setim da se sad uslikamo sa njima mojim aparatom i tako nastanu ove fotografije moje... kad posle da se uslikam i na njihovim motorima... e tu su bili pravi lafovi - ja se doduše malo opržim penjući se na taj usijani lim, ali mi se eto i ta želja ispunila... inače na Siciliji ništa pravo, osim malih dosadnih vespica... a ja kao prava “veštica” ne volim vespice... I to je još jedno poražavajuće stanje kad steknem utisak da sam u očima svog tog divnog sveta “veštica”…
e posle mi odemo na sladoled - nas tri amige... i tu se jedva rastanemo od tih, tj. od tog jednog pomalo čudnog Sicilijanca - eto ja kao divljakuša ljudima pružim ruku, a ne volim da se sa njima grlim i u obraze cokćem... Više ne volim prisnost pa ni sa najrođenijima… Te njihove navike su mi bezveze… Koliko je to sve lažno, eto zato mi taj detalj nije važan… Može se biti čovek I bez toga, jel tako???...
E onda mi odemo po treći put za svoj groš u Taorminu i naravno neću da propustim ni za živu glavu... Dam 7 evra i posetim Pikasovu izložbu... nisam zažalila i baš sam opet sama uživala... mada pod teretom straha ne znam kako sam uspela da to obiđem tako na brzaka… ono cimanje do poslastičarnice I nazad eto koštalo me još nekog straha I tereta… najlepše mi bilo u tom kutku na klupi tog dvorišta gde nešto zapisah I onda shvatih da treba da se na izložbu vratim, ali ne mogu izašla sam i da tamo ima nečeg umirujućeg za videti, da sam tamo sigurnija možda nego tako tražim nešto tom punom ulicom prestrašena I sama, tj. ja oept kriva pa nisam dobro čula… gde treba da pronađem prijatelje… a da stojim tek tako ko budala sama na ulici stvarno ne volim…I naravno sav onaj strah jer se neki izgubiše i ja se vratih sa nekim čudacima puna straha… a šta da sam se ja izgubila…premrla bih da sam morala po onom mraku doći do stanice… E Taormina I ona da mi prisedne…
Posle Taormine, sada već u poršeu, mi zaglavimo u neki bar ružnih ptica "Marabu", a posle Đardini Naksosa, opet Taormina i noćna mora - diskoteka Morgana, od koje su neki već sutradan imali i fatamorganu - prepila se votka... No, bilo je to zanimljivo... voće, prskalice i poseban separe da nas niko ne dira - pa biće da smo se osetili za čas kao pravi Donovi... Naravno ja sam sa prijateljima u Taormini popila vino di mandorla, a posle sa ovim drugima Sicilijancima pila sam šveps od limuna, mada da sam I pila Don Perinjoj ne bih zažalila... Da mada neki su mi rekli pazi se u piće stavljaju svašta… A ja sam svuda pila na poverenje, jer treba li neko doveka da podvaljuje baš meni… Jeste taj šveps je imao čudan ukus…
U hotel koji je bio zaključan, no ubrzo i otključan vratile smo se posle 3 sata... i tad smo pakovale kofere… no moje amige zaspaše, a ja ostadoh budna do zore i uhvatih tu prekrasnu pesmu ptica... I tako ja ne volim noćni provod, ali se trezveno snađoh u svemu... e da, na gliseru se okliznem sa tako malih uzanih stepenica i potonem, ali srećom isplivam i dođoh sebi brzo i već nekako... malo sam pročistila sinuse... a tek oduševljenje klavirom i pijanistom u Taormini na sred trga... a u diskoteci primetim da mi se juta sa pete od sandale počela parati, valjda od silnog hodanja po ostrvu...
DVANAESTI DAN - 13 JUL 2015 – SICILIA – POVRATAK...
Ritorno.... i posle svega šta ostaje do šaka najlepših sećanja i uspomena... let smo iz Catanije imali oko 13 i 15... i tako za sat i 40 minuta opet lepo stigosmo oko 15 sati... doduše imali smo male turbulencije, ali ništa strašno... meni malo smešno... kao da nas je neko prodrmao ili protresao... e posle ove lepote, teško da ću ikada poželeti da se vozim autobusom... na naš aerodrom Tesla stižem ranjenih i krvavih nogu... nastavljam do Pančeva i tek sutradan 14 jula vraćam se za Bajbok Siti, u kome me ne snalazi nšta oduševljavajuće... tako da i dalje patim od kijavice... biće da nisam dobro pročistila sinuse... Sve u svemu, ja sam svoju sicilijansku priču ispričala, doživela i prepričala - stilom mojim i po prosvetljenju vida moga... Grazie, Santa Lucia...
14 JUL 2015 – SICILIA – POVRATAK KUĆI...
U 11 sati I 40 minuta povratak iz Pančeva do Užica... u17 I 50 stižem kući svojoj… Za one koji me pitaju, a ja naprosto zaboravim, jer smatram nevažnim, koliko me je koštalo ovo putovanje, ili koliko me je koštalo parče mog malog zanimljivog života, treba da kažem - oko 502 evra plus 3700 dinara, plus prevoz do aerodrome I nazad… prevoz od Užica do Pančeva… sve ukupno oko 70 000 dinara ili sam opet preterala u računu…
No, prikupljeni materijal ipak želim da umetnem u celu ovu priču I da tako isplovim u neku mirniju luku, iako sam skitnica iako me daljine vuku, više volim mirnu luku…
Da, Sicilija najveće ostrvo Sredozemlja I najgušće naseljeno, udaljeno oko 100 neki kažu I 160 kilometara od Tunisa ili severne Afrike… I Siciliju taj mesinski moreuz odvaja od kopna, tj. od Apeninskog poluostrva… Po grčkoj mitologiji ovde beše postojbina kiklopa Polifema koga je oslepeo Odisej… prva plemena ovde se naseljavaju 8000 godina pre Hrista, a Grci dolaze 750 godine pre Hrista… Sicilija je bila I kraljevina… Za vreme Peloponeksog rata Atinjani kreću na Siciliju, no Sirakuza spaja savez sa Spartom I Korintom I tako je poražena silna atinska vojska i uništena im je mornarica… 242 godine pre Hrista Sicilija postaje prva rimska provincija izvan Apeninskog poluostrva… Bila je u to doba, a I danas reklo bi se žitnica carstva…
U kulturnom smislu Sicilija je ostala grčka… Hrišćanstvo se ovde javlja tek u 2 veku naše ere… Sveta Agata u Kataniji, Sv Kristina, Sv Lucija u Sirakuzi I mučenici Sicilijanci, Sv Rozalija u Palermu, Sv Cecilija, Sv Agneza ili Sv Janja… padom Rimskog carstva zauzeli su Siciliju Vandali 440 godine, pa Goti… Vizantijci je osvajaju 535… u 10 veku dolazi pod udar islamske vojske… u 11 veku oslobođena je islamske vlasti od strane Normana hrišćanskih potomaka Vikinga… u 12 veku Sicilja postaje jedna od najbogatijih država Evrope… siscilijanska škola poezija radila je od 12 do 13 veka… Sicilija pada I pod vlast Francuza dinastija Burbon I Španaca… 1860 postaje deo Kralejvine Italije… u 19 veku javlja se mafija… fašizam 1920… 10 jula 1943 u vreme Drugog svetskog rata saveznička invazija na Siciliju… 1946 proglašena je republikom… sa severa Siciliju zapljuskuje Tirensko, a sa istoka Jonsko more… ostrvo je trouglastog oblika I ima 3 vrha… klima je mediteranska… bave se poljoprivredom… najbogatija vegetacija na Mediteranu je ovde… mnogo je divljeg cveća jasmina I orhideja, kao I egzotičnih biljaka – fikusa, banana, papirusa… vinova loza, masline, žitarice…
Sicilija je odmorište za ptice selice koje putuju sa severa Evrope I podeljena je na 9 okruga ili provincija… Sicilijanski parlament je stvorio Ruđer II sicilijanski 1130 I jedan je od najstarijih u Evropi… između 1880 I I svetskog rata mnogi se odavde sele u Ameriku… u srednjem veku na sicilijanskom jeziku je napisan prvi sonnet, čij je autor Đakomo da Lentini… još od španske vlasti postoji tradicija proizvodnje čokolade – čokolada iz Modike sa puno egzotičnih začina… Vina: korvo, marsala, muskat, etna, malvazija… Železnica iz burbonskog razdoblja… Arhitektura – barok… Slikar Antonelo Gagini renesansa I vajar Rinaldo Bonano… u 15 veku slikar Antonelo de Mesina… u 17 veku slikar Pietro Noveli – religijski motivi baroka… Književnost: pesnik Stesihora 600 godina pre Hrista, Đakomo da Lentija iz 13 veka, 19 vek – Đovani Verga, Luiđi Pirandelo dramski pisac, rođen 28 juna 1867 u Agriđentu, na Siciliji 1934 dobitnik Nobelove nagrade… 1959 drugi nobelovac Salvatore Kvazimodo pesnik… Ovde snimani mnogi filmovi – Kum, Sicilijanac… Muzika: barokni kompozitor Aleksandro Skarlati… opera Vićenco Elini… narodna muzika – tamburin, gitara, mandolina… Rosa Balistreri narodna pevačica… narodni ples – tarantela… Opera: taatar Masimo u Palermu iz 19 veka najveći u Italiji 3200 gledalaca… Arheološki muzej u Palermu… u 19 veku iz tradicije uličnih pevača razvilo se sicilijansko lutkarsko pozorište – sicilijanska marioneta… Torta kasata… Kapućino napitak ekspreso kafe s toplim mlekom I penom ime nosi po boji habita (odeće) koju nose rimokatolički monasi kapucineri kapuljače tamno smeđe ili svelte boje uz beli pokrov…
Antonije I Kelopatra trebali su na Siciliji da imaju ljubavni sastanak no flota je izgorela I brodovi, pa je sasatnak propao… Sveti Vid iz 4 veka rođen na Siciliji… Sveta Rozalija iz Palerma čije su mošti u Palermu iz 12 veka pustinjakinja, zaštitnica grada, podvizavala se u jednoj špilji na 606 metara visine I zaštitnica je evolucionista… Arhimed 3 vek pre Hrista grčki matematičar, fizičar I astronom iz Sirakuze… Sv Cecilija 3 vek zaštitnica pesnika, slepih, muzičara, pevača, svirača, orguljaša, umrla na Siciliji za vreme cara Marka Aurelija… Sveta Agneza kraj 3 I početak 4 veka… Sveti Agaton rimski biskup 7 vek rođen na Siciliji… Ovde postoji I jezero smrti najotrovnije možda na svetu, koje hvala Bogu nismo ni saznali gde je…
Grčka kolonizacija zapadnih krajeva Mediterana trajala je od 8 do 5 veka pre Hrista I u tom razdoblju osnovane su I naseobine na Siciliji I južnoj Italiji, čiji su stanovnici vršili na Italiju kulturni uticaj…
Odisej je na Siciliji naišao na kiklopa Polifema čiji je otac bio Posejdon… oslepivši jednookog Polfema koji je popio previše vina, Odisej je izbegao da postane njegova večera… Polifem sin Posejdona I morske nimfe Toose… Kiklop jednooki džin živeo na Siciliji I tu je Odisej zatražio gostoprimstvo nazvavši sebe “NIKO”… Polifem je bio zaljubljne u nimfu Galateju, ali ga je ona ignorisala zaljubivši se u privlačnog Akida… u ljubomornom besu gigant je smoždio Akida kamenom, a Galateja ga je pretvorila u sicilijansku reku istog imena… Odisej proslavljeni putnik čuven po svojoj mudrosti, oštrom jeziku, po umeću, znatiželji I snalažljivosti… na putu kući iz Troje nasukao se na Siciliji gde je živela divlja rasa jednookih džinova kiklopa… hrabar I radoznao Odisej ušao je u njihovu jazbinu, gde je zajedno sa svojim drugovima uhvaćen I zatvoren… da bi pobegli oslepili su džina I izvukli se tako što su se sakrili ispod ovaca…
Vulkan rimski bog vatre I kovač, grčki Nefest bio povezan sa Majom I Vestom, koje su bile boginje zdravlja… njegova kovačnica bila ispod planine Etne… tokom vulkanalija praznika koji se 23 avgusta održavan bacaju su u vatru ribe I male životinje, ne znam da li je taj običaj još tamo I danas…
Pluton vladao Sicilijom, gospodar podzemnog sveta... Had grčki ili Ork… had nevidljiv grčki bog podzemnog sveta… “davalac bogatstva”… had obično bio veran muž, a prevario Persefonu sa nimfom Mentom, koju je Persefona pretvroila u slatku mirišljavu biljku nanu… A kad ispijem zimus čaj od mente, lepo je da se setim ove mitološke priče…
Atina ili Atena boginja mudrosti I zanta, grčka boginja rata I zanata, njen simbol je mudra sova koja je prikazana na atinskom novcu…
Zevs vrhovni bog u grčkoj mitologiji svemoćni otac bogova na prestolu na planini Olimp…
Apolon bog sunca, božanstvo proricanja, streljaštva i muzike…
Hiron podučavao Ahila muzici, medicini, lovu I ratovanju, proroštvu…
Dionizije bog vegetacije, vina I uživanja, “bog bivoljeg roga”, vitalan I lep grčki bog vina…
Ono što bi zabeleženo nije bilo izvodljivo videti kao što je rodna kuća velikog Pirandela u Agriđentu 130 kilometara od Palerma ili muzej savezničkog iskrcavanja 10 jula 1943 operacija “Haski” do 17 avgusta 1943 – to je sa druge obale, I ta obala je za one sa nešto više džepa, a I stila… ni arheološki lokaliteti baš nisu bili na putanjama mojim… a I šta bih ja tamo radila… zurila u ruine, ruševine, iskopine, kamenje bez pojma o pojmu… a možda bezveze kažem da jeste najlepše videti Dolinu hramova kod Agriđenta taj antički areheološki lokalkitet I nekropole Pantalike… Ni u zamke nas nisu vodili, a I to je možda tek poseban doživljaj…
Da li je iko obišao Siciliju železnicom…
Sicilija je jednom rečju park prirode… beli vuk jedino živi ovde oko Etne… zamak Ursino u Kataniji ima biblioteku od 210 000 knjiga, manastir Sv Benedikta srednjevekovno utvrđenje iz 13 veka… dvorac u Sirakuzi Maniace I Eni Lombardo… relikvije ili svete mošti…
Sicilija ostvro Sunca u obliku trougla, sa 3 aktivna kratera na Etni, 3 noge, 3 kolena žene meduze Trinacrie na zastavi Sicilije… nekada su I slonovi živeli ovde jer je Sicilija bila jedno sa Afrikom… onda su se razdvojili… sladoled u lepinji bi mi grozna kombinacija od starta…
Boje žuta kao sunce, život ili pesak sa plaže… Narandžasta ili crvena kao ljubav, krv Hristova, inat, prkos, strast I neponovljiva jedinstvenost… I bela kao nevinost, čistota, sloboda… Zastava Sicilije prvi put je usvojena 1282… meduza sa 3 struka pešnice, a 3 savijene noge predstavljaju trouglasti oblik ostrva Sicilije, a od 4 januara 2000 godine javna upotreba ove zastave… boje crvena I žuta… Triskelion spirala života keltski simbol, najlepši kažu, 3 noge, 3 spirale – rast, razvijanje, bujanje… broj 3 simbol plodnosti, širenja, ekpanzije, vezuje se za planetu Jupiter simbol rasta na svim poljima… E ne kažem li ja bezveze, da sam počesto na Jupiteru… nešto mi Mars više nije privlačna planeta… Crvena boja – vatra, krv, strast, snaga, pokret, uzbuđenje, akcija, hrabrost, odlučnost, sjaj uživanje, ljubav… Žuta – sunčeva svetlost, kreativnost, optimizam, zaštita, jasnoća… Ipak posle plave, najviše poverenja dajem žutoj boji I Suncu…
Grčki amfiteatar iz 4 veka pre Hrista I rinsmki teatar iz 2 veka pre Hrista… Na Obali Jonskog mora ja nisam videla taj šlag beli pesak… pesak po kome sam ja gazila bio je više nego iritirajući, pregrejan od sunca, ponekad neosetan, ponekad dobro slepljen, ponekad sam od sebe nestajao, no uvek boje zlata… zlatkasti pesak I presijavajući I fino sitan, ali I grub… malo peska u papuči mora da ima… tako treba…
Čezare Paveze italijanski pesnik napisao poemu “Moja Sicilijo” pesmu, koju je možda posle ukrao I preradio Oskar Davičo kao poznatu nam pod naslovom “Srbija”…
Kša vulkanskog pepela Etna… grebeni… kobaltno plava boja rastvorenog plavog kamena… smiraj I rađanje sunca… vazduh… sve što se vidi veseli, a sve što se ne vidi ovde ostavi trag sete ili tuge tek neke, no ipak se okom duše negde daleko u visinama sretne… da I paganska svetilišta… bura sa munjama je izostala… svetlucanje nije… večernje plivanje jeste… ljubav na prvi pogled ona strasna desila se kako kome… meni jeste u mediteran u svetlost u daljine…
da ja sam zaljubljenik svetlosti I Sunca, jasnoće I čistote, nekog sklada I reda… Mediteran centar sveta I srce sveta…. Fascinantno… sve je živo… življe… zov ovog mesta gde se nađe duhovna hrana ona za dušu I najlepša ljudska osećanja…
Jul taj mesec sedmi koji se kod Rimljana prvo nazivao Kvintilis ili peti mesec, računajući početak godine od meseca marta, pa tek docnije ovaj mesec je dobio naziv Julius u slavu Julija Cezara rimskog imperatora koji je izveo reformu kalendara I koji je toga meseca I rođen… I rezervisali smo Siciliju u martu…
Treće Pavlovo putovanje posle oluje sa Krita sredozemnim morem sve do Sicilije na putu ka Rimu… no Pavle se valjda nasukao na Maltu…
Radoznalost I otkrivanje nepoznatih predela… putovati tuđinom I prosvetliti sebe… učiti se novim znanjima… zublje moje… nebesne poljane I zalazak u novi svet… spoznati dobre sile prirodne… kroz reč knjige putujem… govore I romore drevni glasovi iskonski… I naš prosvetitelj Dositej putovao svetom I pisao pisanije – taj glasnik slobode I istine, vesnik, večiti putnik…
Sladoled “najbolji I najveći prijaltelj onih koji su razočarani u ljubav”, pa i u ljude…
Vulkani su najspektakularniji u ispoljavanju energije… doprineli su obrazovanju velikog dela zemljine kore I svedoče o istoriji I razvoju zemljine unutrašnjosti… zemljište oko vulkana je veoma plodno… vulkani su građevine nastale gomilanjem raznog izbačenog materijala… Najviši vulkan u Evropi Etna uvek je aktivan I na to podseća dim što se diže iz njegovog kratera sa približne visine od 3300 metara koja se prirodno menja sa svakom erupcijom… Grada Katanija smestio se na obali u podnožju vulkana… sa druge strane Etne je obrađena ravnica, polja raznih boja I krvudava reka… sasvim dole je grad Augusta okružen nasipom…
Mera za prirodnu dragocenost ovde je doista karat I meni je ovde sve bilo I sijalo kao zlato… a magare taj simbol mira nisam nigde našla, osim na razglednici…
I Madonni della lettera patroni della citta di Messina I Matri da Littra kažem GRAZIE!!!...
PRVI DAN - 2 JUL 2015 - SICILIA...
Moj prvi let na dan Svetog Jovana Šangajskog, zaštitnika putnika avionom, u 10 sati izjutra i to boingom 737 Air Serbiom u trajanju 1 sat i 40 divnih minuta preko Obrenovca, Valjeva, Sarajeva, Splita, Hvara i Napulja pod kormilom Kapetana Dragana... I odmah sam pomislila da ćemo preleteti I moj rodni kraj… A uvek sam se pitala dole iz dvorišta kad ugledam te avione gore: kuda li lete???...
U 11 sati i 45 minuta stižemo na aerodrom Katanija – drugi po veličini na ostrvu Sicilija… Onaj veći i važnji je u Palermu… Od aerodroma u Kataniji još 1 sat autobusom do hotela sa 3 zvezdice u sicilijanskom stilu "La Riva" – trosobna soba 401 (sve u znaku broja 40 ili 4 – sve moje Amige, pa i ja imamo dobrih, kažu najboljih 40 leta) na poslednjem četvrtom katu (kvatro ziro uno) - hvala Bogu imamo i lift u kome smo se par puta glavile svega na par sekundi (no to će se sve desiti kasnije I ništa strašno, bar ja ne paničim valjda se zna odavno)...
U tu divnu skromnu I jednostavno uređenu sobu smo ušli između 13 i 14 sati, mada mislim da je tamo bilo I nešto luksuznijih soba, kao I osoba, no mene nije interesovalo zavirivanje u sobe tuđe…
Odmah se raspremamo i krećemo u obilazak malog primorskog mesta… Taj naš Đardini Naksos… Probamo prvi sicilijanski sladoled u poslastičarnici na plaži – 3 ukusa (i tako svaka naredna porcija biće iz 3 ukusa, mada ako me ne razumeju dobro mogu mi podvaliti I po dva puta isti ukus, no meni nije smetalo – sladoled je sladoled, pa I kad ne valja)…
Odlazak na plažu... Kupanje prvo... Večernja šetnja ili dugi korzo gore dole obalskom stazom, kao pod obalskom stražom, u noći punog meseca koji je kao džinovska lubenica, a koji se nije dao uslikati nikako, a ni lako, ali koji je mamio poglede naše... Pijemo prvi ekspreso… I naravno moji prvi žuljevi i bolne rane krvave – što će biti sastavni deo svih mojih pređenih sicilijanskih staza... No, ja sam vešto lepila hanzaplast na hanzaplast, onaj plagijat, sa stravičnim naslovom, stisla zube i tako “neosetno” dalje koračala…
A nađosmo i to pivo Peroni… no posle smo otkrile i novo pivo Moreti I zaključismo da je bolje... Ja sam zaključila… mada nekada pišem u množini… a I pivo je pivo… samo da previše ne gorči…
A kad ugledah tolike gromade kamenja i stena bi mi odmah lakše... Sve po meri mojoj... Od Amige dobijam suncobran plavi od 15 evra kao rođendanski poklon i naravno on je donet u varoš bajnu i sada krasi avliju našu, a imam ga kome I pokloniti kad krene na more... Meni ne treba više… I tako DAN PRVI mnogo lepo prođe, a mi i ne sanjamo šta sve još ima lepo da nas negde snađe...
DRUGI DAN - 3 JUL 2015 - SICILIA...
Doručak na terasi divnog hotela "La Riva" sa 3 zvezdice i još divniji pogled na plažu i Đardini Naksos sa krova četvrtog sprata... Ja volim pogled koji može da se pruži sa visine u te plave daljine…
Nakon toga imali smo sastanak sa vodičem i tako smo već odlučili na koje izlete idemo organizovano, na koje moramo sami itd... Tu su i neka prva razočaranja… Neki izleti su otkazani… Meni se učinilo da tu malo više dangubim svoje dragoceno vreme, I htela sam što pre da odem na plažu… došla sam da se ipak malo okupam I okrepim, pa i sunčam…
Posle toga plaža preko puta hotela za mene i najlepša, možda nekome I ispod časti, gde ja provodim prvi deo odvažno sama uz rešavanje ukrštenih reči… čak sve 3 ukrštenice sam izrešavala do pred istek boravka… i naravno čitam Floberovu “Madam Bovari” kad god mi se za to ukaže prilika... Vreme provedeno na plaži od 10 h I 30 minuta do 15 sati i 30 minuta – i pod suncobranom prži…
U sobi provodim vreme do 17 sati i naravno opet povratak na plažu preko puta hotela gde je meni bilo najlepše, tu u jednom ukrajku, posle 17 sati… Rekoše nam da su neki pre nas dobili alergiju od Sunca, pa rekoh sebi strogo mazanje, pod suncobran i u vreme najvećih vrućina sklaljanje… Nisam došla tu da sedim u sobi lečeći opekotine, zato ne dam ničemu da mi pokvari moje istraživanje Sicilije… Žuljeve ne računam, jer sa njima umem da hodam… Izlazak uveče na korzo i tu je moj sat još bio na ruci, a nakon toga je ukraden i ja to neću nikad moći prežaliti... Takav sam čovek da sve svoje gubitke nikad ne prežalim I nikad dovoljno ne ožalim… Taj sat star 14 leta, moja najdraža uspomena – kupljena od moje prve plate, a eto nestao pred završetak moje radne karijere… ima nekog znamenja u svemu tome… I da li da od poslednje plate kupim sat novi – mislim da ipak neću… ili mi sat više i ne treba… Bilo mi je teško bez sata sve ove dane… Bio je to mali izgrebani sat koji nema nikakvu vrednost, niti će lopov za to moći dobiti novac ako mu je to bilo potrebno… Tamo su šetali ljudi sa mnogo skupljim satovima, ali im niko to ne ukrade sa ruke… Na meni ništa nije bilo skupo, iako je tako smutljivcima izgledalo… No, život ne bi bio život ako nam nepresatno ne bi zadavao udarce I nanosio bol… Ovaj sat se nikad nije otkopčao niti je postojala šansa da se otkači sam od sebe I najbolnije je što su skoro svi to tvrdili da je meni sat sam spao sa ruke, da sam ga izgubila… Kako su svi pametni, a kako sam ja prokleto glupa… E da je tako moja patnja bi bila neosetno lakša… Ali nije… A najstrašnije jeste to da ja nisam osetila ništa kad mi je sat ukraden sa ruke… Znam još jednu priču sličnu o neosetnom nestanku sata sa ruke… No taj sat bi glanc nov I vredan… A moj je kao što rekoh apsolutno bezvredan… I tako nešto je moralo svaki dan da pokuša da me poremeti, ali nisam se dala iako nije bilo lako… Došlo mi je par puta da zakukam, ali zakukah u sebi da niko ne čuje I ne vidi… Biće toga još… More toga… Čitavo more… Samo ne bih ovo divno more više nazvala mrtvim…
A sada da pišem ono zbog čega sam tu… Sicilija… najveće ostrvo velikog Sredozemlja… Jedinstvenost lepote… netaknuta priroda… I doista svi ti bajkoviti pejzaži, kao iz onih naših krajeva koje ja još od malena pamtim I volim, u srcu nosim… I sve me vraća dobrih 30 leta u nazad… a možda I više… bajkoviti pejzaži oko vulkana Etna… sva ta magija I misterija zaustavljenog vremena u sicilijanskim selima… gradovi koji fasciniraju svojom arhitekturom… spomenici vredni pažnje… čisto more… bogata I raznovrsna gastronomska ponuda… veseli I ljubazni domaćini Sicilijanci koji su tu da vam odmor učine “nezaboravnim”…
Taormina sicilijanski Monako kako ga još zovu… Korzo Umberto, glavna ulica dužine oko 2,5 kilometara… Kapije porta Mesina I porta Katanija… zona riblje kosti… vidikovac… botanička bašta… Amfiteatar – pogled na Etnu I tu je vreme muzičkih festivala I svih kulturnih dešavanja… 20 jula tu na binu moći će se čuti I veliki Bregović (a 18 jula nastupa na Drinskoj regati – još jedan fenomen)…
Povratna karta od Đardini Naksosa sa stanice San Đovani kod crvke čije je krov u obliku prevrnutog korneta ili fišeka… do Taormine ta povratna karta staje 3 evra I vozite se oko 20 minuta… Poslednji autobus otuda imate oko ponoći, no najbolje se vratiti onim prezadnjim, jer u autobus se prima putnika samo onoliko koliko ima I slobodnog mesta… tamo niko ne stoji u autobusu… pravilo je pravilo… ako ostanete bez autobusa kažu taksi uzima 20 evra… Kad dođete na stanicu u Taorminu možete otići I do Kastel Mola u stari deo grada I utvrđenje, a povratna karta takođe 3 evra… I probati I kupiti u baru Turizi čuveno vino di mandorla vino od badema… Pa ako vam prijateljica mudra ponudi komadić nekog divnog kolača od badema – slobodno probajte bar mrvicu…
Treba znati da vozaču autobusa kažete povratna karta – biljeta ritorno… Rasporede autobusa, kao I vozova treba potražiti na recepciji hotela u kojima ste I odseli… U Kataniju u obilazak nismo išli, jer do tamo autobus ide oko 1 sat I povartna karta je 7 evra, da znaju oni kojima to nekad zatreba…
Ovde sve radi dvokratno… tako ne dirajte Sicilijance između 13 I 14 sati jer je to neprikosnoveno sveto vreme ručka… O Kataniji nam rekoše da je vredno videti glavni trg Pjaca Duomo, centar… tu je još katedrala, glavna ulica Etna od 3 kilometra dužine, amfiteatar… I zovu čitav grad crni biser Jonskog mora I pod zašttom je Uneska… mada je ovde skoro svaki kamen pod zaštitom Uneska ili je u proceduri da se uskoro na toj listi I nađe… pravljeno je sve od vulkanskog kamena… Poslednji autobus iz ovog grada imate u 20 sati… Ja ovaj grad pamtim samo po tom aerodromu I ništa više, a sigurno je lepo I to videti…
Etna simbol Sicilije 3340 metara, najaktivniji I najposećeniji vulkan Evrope sa oko 400 ugašenih kratera I nekoliko aktivnih kratera, a od juna 2013 na listi Uneska, a do 1900 metara stiže se autobusom, a dalje je neopisiva avantura – safari I to onaj pravi… no taj odlazak na 3000 metara košta će vas pored plaćenih 35 evra još dodatnih 62 evra znači sve ukupno 97 evra… svake godine ta cena raste za nekih 10 evra, pa vi vidite I ako se već nađete ovde, obavezno ispenjite se na vrh - vredi…
Postoji više varijanti kako možete prići Etni, a zanimljivo je kako to nude neke druge lokalne agencije ili park Alkantara… Može I obilazak helikopterom… Samo se raspitajte malo bolje… Od Đardini Naksosa Etna je udaljena svega 60 kilometara… to je prostor prirodnih fenomena… u podnožju Etne do 1000 metara nadmorske visine sela žive od meda I rakije… zona nacionalnog parka od 1000 do 1500 metara… Krater Silvestri na 1900 metara… pauza od 2,5 sata… Žičarom I autobusom pravljenog za uspone I džombe na 3000 metara… jakne I cipele se mogu iznajmiti sve po 3 evra… Da se ne zaboravi satnica mora biti tačna I dođite koji minut pre na izlet, ali nemojte se šokirati kao organizator napravi zbrku pa kasnite na najteži izlet onaj celodnevni više od 1 sata…
Znači izlet na Etnu u subotu 4 jula, poludnevni, od 8.50 do 15.30 za 35 evra, a ko želi gore na 3000 metara neka ponese još 62 evra…
Izlet u sicilijanska sela više jeste zabavnog karaktera… ponedeljak 6 jul poludnevni za 30 evra od 9.10 do 14 stai… priča se o filmu Kum, mafiji… upoznavanje iskonskog sicilijanskog karaktera, gde ustvari vidite koliko su slični nama ili mi njima… katedrale, vidikovac, etnogarfsk muzej I bar Viteli u Svoki gde treba popiti ekspreso ili granitu I gde je Al Paćino snimao svoje fimske scene… katedrala Svete Lucije… Prvo selo Forca d Agro tu gde su sicilijanski kraljevi sagradili svoj prvi dvor I letnju rezidenciju na 400 metara nadmorske visine… u selima I u unutrašnjosti podalje od lepo našminkane I moderne obale oseti se iskonska duša I srce Sicilije one tradicionalne…
Sirakuza beli biser jonskog mora, antički grad, do koga imamo oko 1,5 sat vožnje autobusom… najmanje ostrvo Ortiđa I ostaci antičkih gradova, Musolinijev graditeljski pečat vidan svuda po ostrvu I tek ovde, Karavađovo patno iz 17 veka… obilazak brodom I još dodatnih 10 evra, da bi tek nazreli na vidiku kuće “bogataša” no kako vidim to je ljudima najprimamljivije za videti… no ja volim krstarenje, pa mi nije zasmetalo što oko moram baciti I tamo… u Sirakuzi je beli mermer u baroknom stilu… a tamo na tom bogataškom ostrvu ništa spektakularno… neka pustoš I rugoba – moj utisak… čak se i jedan bazen urušio… Verovatno nemaju majstora da im popravi…
Sirakuza u utorak 7 jula poludnevni izlet od 7.50 do 17 sati za 45 evra… Ortiđa najamnje ostrvo u sklopu Sicilije, rodno mesto Arhimeda, ali I Svete Lucije, omiljeni grad velikog slikara Caravaggia… barokna Sirakuza, ostaci Apolonovog hrama, Arhimedov trg, fonatana Diana, katedrala izgrađena na temelju grčakog hrama posvećena boginji Atini… fonata Aretuze, papirus…
Palermo preko Mesine I klackanje divnim autoputem oko 3 sata vožnje, jer zbog onog propalog autoputa koji je u prekidu mi moramo ići nešto duže… obala Tirenskog mora… tu je najveća mešavina ili miks različitosti… ko propusti Palermo kao da je propustio da oseti otkucaj srca Sicilije… I tuga I beda I raskoš I sjaj sve na jednom mestu… ono najlepše jeste Monreale I mozaici… Palerno I Monreale subota 11 jul celodnevni 55 evra od 6.40 do 20 sati… na obali Tirenskog mora u najlepšem zalivu Zlatna školjka… prestonica sicilijanskog kraljevstva… spomenici arapsko normanske arhitekture, kraljevska palata, korzo Umberto, trgovi Kvatro kanti I Pretorija, Fontana srama, teatar Massimo, katedrala Palerma… Monreale katedrala čuvena po živopsinim vizantijsko normanskim mozaicima u kojima su se krštavali, venčavali I sahranjivali članovi kraljevske porodice… Eh, sve te puste trebe…
Mora se voditi I računa o mestima polaska za izlete jer nije sve isto… za Etnu I Sirakuzu idemo sa stanice San Đovani u pravcu Katanije, a za sve ostale izlete sa stanice San Đovani u pravcu Taormine ispred Lido Angelo…
Prodavnice opet kažu nam rade dvokratno… od 13 do 16 pauza za ručak… subotom od 14 do ponedeljka do 8 sati ne radi većina prodavnica… u Taormini sve radi od 9 do 22 sata… Posetiti treba I ostrvo Izola Belu… Hoćemo li sve stići I postići, ipak svako ima svoj budžet… Moj budžet je izneo ravo 600 evra… Da li sam ikada imala više para u rukama… Nisam… Da mi ne pocrkaju dušmani zbog ovoga???…
Tamo gde boravite morate platiti I komunalnu ili boravišnu taksu na recepciji hotela pa tako po 1,5 evro po danu u hotelu sa 3 zvezdice kakav je bio ovaj u kome smo mi… znači ukupno 16,5 evra…to je najbolje kao mi paltiti odmah na početku, a ne kako su neki zakomplikovali plaćanjem u trenutku kada nas autobus čeka ispred hotela da nas preveze do aerodroma… vole neki “pametnjakovići” uz svo dužno uvažavanje da to urade zadnji dan I još da se bune ako ima traže I 2 evra, a oni više nemaju metalnih apoena ili evra u džepu, pa misle svi što im ne bi to progledali kroz prste… e pa šta da je toga dana nas 20 tako uradilo… zar to ne bi bio manjak od dobrih 40 evra… hotelska I usluga I pravila su korektna, pa što takvi ne bi bili I gosti… no to je druga priča o mentalitetima srpskim ili biće da su svi ti putnici već ispekli zanat putničke drskosti… I zato takvi svuda stignu…
Alkantara klanac od nas samo udaljen 15 kilometara I do tamo ide autobus rekoše nam 3 puta dnevno (što se pokazalo kao netačno), reka Nati I divan park… ipak ćemo I to videti, a da tada još nismo pouzdano znali… Tamo se kao ništa nije pouzdano znalo, a I ono što se dogovaralo nekako se menjalo iznenadno I sa nekim velikim pravom… I to je neoprostivo - propustiti I ne videti I ne doživeti kanjon… jeste imamo kanjon Tare I Neretve, ali nemamo kanjon vulkanskog porekla…
Ovo je ono što nas od prilike čeka ili ne čeka… videćemo…
TREĆI DAN - 4 JUL 2015 - SICILIA...
Početak izleta... Prvo pa - Etna... Prvo pa nije muško nego žensko… Etna vam je kao preosetljiva žena, jel da???… krećemo ispred crkve krova tipa "fišek" ili sa stanice San Đovani... za 35 evra... organizovano od strane naših vodiča i lokalnih agencija... a doplata još 62 evra za žičaru i penjanje na 3000 metara - za one koji to žele... Naravno ja sam sebi priuštila poludnevni izlet u vrednosti od 97 evra, jer je propao izlet na Lipare, a I rekoše da tamo smrdi na sumpor – no meni se tamo išlo da vidim lavu, ali kažu I to neki nisu videli... Neka Lipari počivaju u miru, meni smard ne škodi… Svikla sam na to… Mada za moje bubuljjice koje je I dama iz Čačka primetila izlečile bi se od sumpora… Nekada sam koristila baš taj sapun od sumpora… žute boje…
Na putu ka Etni svraćamo u poslednje naseljeno mesto u podnožju Etne tzv. južnim prilazom... Mesto se zove Zaferana Etne... obilazak katedrale u kojoj su pripreme za venčanje, koje nismo videli... Susret sa Etnom koja je toga dana bila dosta hladna, maglovita i sa pojačanim vetrom - ipak neopisiv doživljaj... Nakon vožnje u žičari podno koje su jezive strmine od oko 15-ak minuta, preuzima nas autobus koji nas džombastim putevima tipa safari avanture vozi još 20-ak minuta... No taj polazak u žičari prvo pa stadosmo… da li je neko hteo da nas uplaši, pa nije uspeo… ostadoh hladnokrvna kao I uvek… a možda su zaista bili jaki udari vetra pa se moralo stati… ne znam… no sve se lepo završilo… malo terninga ne može da škodi jel tako???... a sve je ovde bio trening… da, da ako želite negde putovti, shvatite ovaj surovi život kao veliki trening…
A gore nas dočekuje vodič koji nas vodi unaokolo kratera i ugašenih i aktivnih... Stajemo na 5 mesta i dobijamo dodatne informacije i objašnjenja... Ovi koji ostaju dole na 2000 metara imaju oko dva sata da probaju med sa Etne na kamionima, da pazare likere i suvenire i da završe u nekoj birtiji i da obiđu male tzv. bejbi kratere...Posle 16 sati povratak u naš hotel I obalu... kraći boravajk na plaži i kupanje... uveče izlazak... I ja sam po povartku sa Etne, kao i pre polaska cugnula par likera od pistaća i rakiju "Vatra Etne" od 50 % alkohola i tako sam se zgrejala... Nisam htela da bacim pare za jaknu koja se dodatno plaća oko 3 evra, a mogu se unajmiti i patike... Ja sam svoje patike ponela I po Etni samo prošetala… Po silasku sa Etne kupila sam liker od pistaća i rakiju "Vatra Etne"... Sad se u frižideru hlade, pa kad napravim sicilijansko veče ima da se i pije... Kasnije sam kupila rosso vino mandorla od badema u baru Turizi i limunćino u jednoj prodavnici... Ovo je i prvi put da nešto više i gastronomski uživam u prekrasnom ostrvu... Na svim mojim ostrvima pre ovoga nisam mogla da spoznam istinske lepote života… Bila sam slepa kod dva zdrava oka… Staru žičaru je uništila lava i tragovi su vidni... Mi smo išli ovom novo izgrađenom, koja može, ne daj Bože, postati opet nekad uništena i stara... jer ne kaže se džabe: Etna daje i uzima...
Etna… 1 sat I 15 minuta vožnje… 35 evra – poludnevni izlet… Obim 175 kilometar u podnožju Etne… južni prilaz, najzanimljiviji… autoputem prema Kataniji… 1980 metara finalna tačka do koje se stiže prevozom… 3100 metara vrh – gde vas preuzimaju vodiči nacionalnog parka za dodatnih 62 evra… do 2700 metara vozi žičara, a do 3100 metara terenski autobus… Karter na vrhu… Šetnja po krateru… 2 do 2,5 sati… zadržavanje na Etni oko 3 sata… Etna – simbol Sicilije…
Prirodni rezervat ptica: vrapci, galebovi I još koja ptica I to je fenomen ovde na ostrvu – šta se sve proglasi nacionalnim parkom… Naziv Nacionalni park samo 4 to doista I zaslužuju na Siciliji, no političari tamo proglase šta je koja zona, jer žele tako da sačuvaju neki prostor od bespravne gradnje… Ovde je sve izgrađeno bespravo I bez građevinskih dozvola – skoro sve… I to je pokazalo se sasvim odlično, zar ne???…
Penjanje na Etnu lokalnim putem posle autoputa… Boja zemlje siva, tamna… siva od vulkanske prašine… to je vrsta mineralnog đubriva… ovde ko zasadi 1 kamen, nađe 2 iduće godine… Zona južnog voća… uspeva ananas, banana, pomorandže do 500 metara n.v. posle toga su plantaže drugog voća: lešnik, kesten, trešnja, orah, badem, pistaći… od 500 do 1500 metara trešnja uspeva I na 1700 metara, kasnije dospevaju I ima ih početkom avgusta… Mi smo posle na pijaci u Palermu videli trešnje, a neki su I kupili… mi nismo, jer je tamo svo voće I povrće neoprano, a mi smo navikli da sve prvo operemo pa onda probamo – tako da sam ja to izbegavala jesti povrće I voće, pa čak I u našem restoranu… Iako trešnje volim najviše na svetu, nekako tamo mi nisu bile gušt… Trešnje imam I u avaliji kad se vratim, a kod nas im sad I nije sezona… ovde sam zbog onoga što postoji samo ovde I više nigde… Ona neponovljivost I originalnost… A da li sam to odgonetnula, ko zna???... Zona listopadnih šuma, zona zimzelenih šuma – ređe, manjeg rasta… višlje, patuljaste jele na 2000 metara…
Santa Venerina ime jednog potočića koji protiče kroz ovo mesto… žive od poljoprivrede, voće, grožđe… prave vino, začine… ljudi na Etni žive do 850 metara n.v. I tu se zaustavlja gradnja…
Mesto Zaferina Etne na 750 metara… poslednje mesto na južnom prilazu… erupcije Etne su danas prvi vrhu… bezbedno je do 850 metara… tu je sve pod konac u ovoj Zaferini I lepo je uređeno mesto… čisto I zovu ga Švajcarska na Siciliji… sve je sagrađeno od kamena lave koga ima ovde u izobilju I nije skup… mesto čisto… cvetni aranžmani… lijanderi… crkva na gardskom trgu – nema katedralu… Simbol mesta - vulkan u medaljonu I lava… Ovde se fotografišemo, razgledamo, šetamo u pauzi od 15 minuta… mada srešće se I plaža puna pikavaca ili prljave ulice I siroti kvartovi Palerma, ali kome to doista danas smeta… Obratite pažnju I naše ulice mogu biti prljave…
Dalje više nema naselja… Cilj Etna… 1992 otvorio se krater na maloj nadmorskoj visini pa je Zaferina evakuisana… tada su primenili jedan novitet: okrenuli su tok lave mimo mesta, tako što su spasili mesto bacanjem bombi, no uništili su I žrtvovali polja I vinograde… Zaferina ima 40% proizvodnje meda I imaju veliki broj košnica…
Vulkani se dele na mirne I eruptivne, no Etna iako najaktivniji vulkan, spada u mirne, jer eksplozije njene nisu preterane… Oko 1800 stepeni je lava u trenutku erupcije… požara nema… gasovi guraju lavu u formu vodoskoka… onda se lava prelije I počne da curi… teče… vulkanska prašina formira oblik kratera - korneta… I zar nije sve u znaku korneta ovde…
15 kilometara na sat je brzina lave… Ne mogu da znaju mesto I jačinu erupcije, iako imaju sva moderna merenja I aparate… Pravilo kaže što je veći razmak između dve erupcije, onda je jačina sledeće erupcije veća… Puše se krateri… izlazi dim iz aktivnog kratera... izlaze gasovi I sve dok je tako neće doći do velike erupcije, a kada nema dima brinu se, jer to je znak da je sledeća erupcija kao ona 2001 katastrofalna I velika… Poslednji spektakl prirode bi 9 meseci erupcija… vatromet prirode uz detonacije… svi su tada šetali sa kišobranima… vulkanska prašina je padala svuda I sagorevala I odeću na koju padne… materijalna šteta velika… 2002 se erupcija smriila… aerodrom u Kataniji treći po frekfenciji letova u Italiji, bio je zatvoren… ta prašina fatalno deluje na motore aviona I dolazi do rušenja…
Etna je aktivna od tada… na 3100 metara u blizini aktivnih kratera, dva su samo od ukupno 4 aktivna iz 2002 godine – izađe I po malo lave…
1800 stepeni lava, a na 700 stepeni pada temperatura posle nekog vremena… gornji sloj se ohladi ispod gornjeg sloja… sve što je rapava površina bila je ovde lava… kruni se, kad se po njoj hoda… sunđeraste površine… glatke strane su stene… to je građevinski materijal… U erupciji su opasne stene… toplota je ključ zbog čega se vegetacija obnovi… regeneriše se… obnovi se… listopadne šume same se regenerisale… Vulkanska prašina tamno siva… prirodno mineralno đubrivo koje hrani zemlju… posle 150 godina minimum 200 godina od erupcije obnavlja se vegetacija, ako su udari vetra jaki tu se ne prima seme… “Etna daje, Etna I uzima” – izreka… 2002 odneta su I 2 ljudska života, dva nemačka kampera zašli su gde nije bilo dozvoljeno I gubi im se svaki trag od tada…
Na 2000 metara razni krateri… krateri od 100 godina Silvestri dobio ime po naučniku koji je prebrojao 672 kratera na Etni… u velikim erupcijama nastaje više kratera… na zakopčavanje… postavljeni u pravoj liniji krateri… krateri Silvesti – šetnja na 2000 metara za one koji ne odu na vrh Etne… Ja opisujem I ono po čemu nisam hodala, ali što sam pažljivo čula… Valjda sam dobro čula… Mada nisam sve zapisal što sam čula, a nisam sve ni ispričala… I neću… Umem da čuvam I tajnu, to neko valjda zna… Katanija je grad vulkanskog porekla…
Trinakrija ili tronožica simbol Sicilije… Grci obeležili ovo ostrvo… nakit od lave… jestivi suveniri – med, med od cveta limuna, pomorandže, mandarine, kaktusa, poljski cvetovi, cvet jasmina… na bazi meda proizvode se I kreme - kozmetika… Vatra sa Etne rakija lozovača sa šumskim jagodama sa Etne crvene boje, jačine od 50%, a kažu ima I 60 do 70% alkohola… odlična za zagrevanje – Fuoko de Etna I ja kupih ovu od 50% alkohola I baš mi se dopala na eks onaj srk I zato je kupim… Meni koja rakiju nikad nsiam okusila, ovo piće bi tamo najlepše… I vino od mandorle od badema - u vino od grožđa stavi se badem ima ukus rastopljenog marcipana I slatko je…
Mesečev pejzaž… nestaje vegetacija na 2000 metara…
Uzgaja se durum pšenica na ostrvu…
Bejbi krateri mali I ravni… žičara 6 ljudi prima u kabinu… ide non stop… 8 do 12 vrsti meda se proba na kamionima, a ja nisam stigla probati ni jedan, jer meni je cilj bio I ostao Etna od prapočetka… Med od mente jak I savršen za loše vreme I grebanje grla - eto to nisam stigla da kupim I žalim za tim, no mene više neće mučiti grlo zato što ću sedeti kući zaštićena od svih virusa I prehlada, kao I napora velikoga…
Odmor… 3 pića – besplatna degustacija… to su vam 3 mala srka… Bejbi krater neću obići idem na vrh… Delimično ima oblaka I vrlo vetrovito – ne dam da se pokolebam zbog vremena koje baš nije naklonjeno danas meni I mom doživljaju kada sam očekivala sve sjajno I osunčano – bistro I one divne boje da fotografišem…
odozgo ću videti oblak ispod naših nogu, a gore vrh I aktivni krater koji se puši na 400 metara udaljenosti od vrha Etne… Ko želi jaknu ili cipele ili patike sve može uzajmiti po ceni od 3 evra… to sam već pisala, ali ponekad se ponavljam, neka ne čudi… beleške su bile po svuda razasute I posle sam ih kao pčela skupila pod jednu košnicu… Zborno mesto u 14 sati I 20 minuta polazak…
Krećem gore na vrh… 2900 metara, 4 aktivna kratera, uvek aktivna – gasovi, dim iz kratera… poslednja erupcija 15 maja ove godine I trajala je 3 dana… pre 4 godine bilo 6 malih erupcija… krater poslednje velike erupcije oktobra 2002 I trajanje 3 meseca… krater iz 2002 jaka eksplozija… novi krater izgrađen 2002, 3 meseca eksplozije… svaki deo lave leteo je daleko odavde… cela Sicilija bila crna od vulkanskog peska… na severu Afrike u Libiji, Tunisu, Alžiru I do 10 centimetara u Kataniji praha… hladna lava zauvek zaustavila eksploziju… 3 kratera su sada bez aktivnosti… lava je bogata metalima… tokom erupcije lava crvene boje usled metalne oksidacije…
vidimo I ostatke ovogodišnjeg snega u uvali jednoj I taj sneg je crn… Drugi aktivan krater 2002 izgrađen erupcijom… iza je lava tekla… sve je uništila… lava u pokretu… brzina lave 15 kilometara na sat… teče sporo… ovaj drugi krater je topliji od prvog pored koga smo stali da nas vodič upozna sa njegovim nastankom… Ukupno se zaustavljamo na 5 tačaka… valjda sam dobro brojala… najviša tačka kratera 400 niže... Etna je 3340 metara… severoistočni krater… svaka 3 minuta ovde je neka eksplozija… da nema oblaka videli bi odvade I Jonsku obalu… No, meni ovo vreme I malo udara vetra nije pokvarilo moj doživljaj Etne, koja vredi da se bar jednom u Životu sretne…
Povratak autobusom do žičare… po izlasku iz kabine drmnem 4 pića one bespaltne srkove… Ovde morate trčati na besplatno deljene skrove ili kašičice… No, ja I tamo ne umem da se snađem… Nekako mi sve to bezveze… Ili nešto kupim ili ne kupim, a te degustacije smaraju zar ne???...
Krećemo I u autobusu saznajemo delikatese sicilijanskog gurmanluka… Tema hrana, ta pusta hrana, a meni je sve ovde samo Etna I lava… I kažu probaj ovo, probaj ono… A nešto baš I nemam apetit, a I kad imam I poručim u restoranu debelo omašim I uzmem nešto na slici lepo, a u tanjiru meni strano I daleko… Kiselo… uksuno I lepo, ali trbuh nam nije srodan… mi smo ipak mentalitet raznorodan… Biće da nema ništa bez naših ćevapa… mada ni ćevapi nisu dobri – sve je to ponajlošije mleveno meso… Hrana je nebitan factor bar u mom Životu, pa I u putopisu…
Šta sam o Etni zabeležila kući još pre dolaska ovamo… najviši vulkan u Evropi od 3350 metara, mada srećem I podatak od 3340 metara… jedini živi vulkan evropski sa oko 400 ugašenih kratera I nekolicinom aktivnih…najviši planinski vrh Italije južno od Alpa… znamo I za Vezuv, no Etna je 3 puta viša od Vezuva… najaktivniji vulkan na svetu… u neprekidnj je fazi erupcija… I smatra se vrlo “opasnim” vulkanom, ne znam što, da neko nije preterao ovo napisavši… Ja sam čitala I slušala dosta tuđe građe, koju sam ugradila tek sporadično tamo gde je I trebalo, I sve sam sumnjala u tačnost onoga što čujem ili pročitam… no sve vreme se borim da se nekako izborim da ispričam priču na svoj autentičan način… Da li sam uspela ne znam… I sad više nije važno… Ova priča neće ugledati svetlost dana…
Etna je vulkanska planina… sveta I mistična… srce Sicilije… starost stena ovde je 500 hiljada godina… tip: starovulkan… poslednja erupcija bila 8 aprila 2010… odlazak na visinu do 1900 metara I šetnja oko starijih ugašenih kratera… I moguć odlazak na 2900 metara do krater koji je bio aktivan do 2001…
I Hajneove stihove mogla sam da propustim kroz šake, gore na vrh Etne same: “Ja čupam najvišu jelu, I umačem je u žarko grotlo Etne, I takim, ognjem napojenim, džinovskim perom ja pišem na mračnom svodu neba: “Agneza, ja te ljubim!””…
Gastronomija… Sirotinjski specijaliteti prave se bez puno para… ručak glavni obrok… sastoji se iz 3 do 4 jela… predjela 3 različita, glavno jelo… Probajte I sendič u prodavnici – ja jesam… Ovčiji I kozji isr – mešavina Provola u obliku male kese, izdužene, od 200 gr… mortadelu punjenu pistaćima… domaći hleb pečen na drvima, od kukuruznog brašna… namazati pestu od pistaća, mortadela, sir I eto sendvič…Stvarno ja sam nešto slično pronašla u prodavnici, no još uz to uparim I malu rusku salatu… nije bilo za vrućinu, ali eto – nostalgija… Kobasice, salama sa začinskim travama, punjene paradaizom… bademi I pistaći… Mislim da su im porcije ogromne I da je sasvim ¼ od svega rečenog čoveku dovoljna, a da ga ne optereti…
Karpaćo od ribe ili morskih plodova, sabljrka I tuna… dagnje, vongole, repovi škampa…
Parmiđana musaka di melaneze sa plavim patlidžanom… Kaponata bećar paprikaš… Sardia beko fiko – možda ja nisam dobro čula šta nam govore, ali nekako zvuči slično…
Prvo jelo pasta, rižoto, salata, to je za njih ono što je za nas supa… pasta kolesarde sa sardelama specijalitet iz Palerma… pasta dagnje I vongole oko Sirakuze specijaltet… Taormina pasta pistachio I gambereti… Pasta Norma dobila ime po operi Belinija rodom iz Katanije, vegetarijanska je I nju sam probala iako vegetarijanac nisam… Pasta ala vekija Taormina 3 vrste paradaiza – stara Taormina… rižoto ... morski plodovi…
Glavno jelo, konjsko meso stiže iz Katanije, kobasice… Ribe sabljarka na 365 načina… sabljarka na žaru… ala mesineze sprema se u rerni na paradaizu… involtini di sarma – sarmice od sabljarki… Tartaf biftek od tunjevine…
Obevezni desert nešto slatko I lepo… sladoled ili kanoli rolnice od keks testa koje se pune sa kremom različitih vrsta… ja sam probala punjene sladoledom… U brijošču sladoled , sladoled u lepinji nisam probala bilo mi je bezveze unapred jesti sladoled u hlebu… msilim da bi mi se smučilo… Kažu najbolji sladoled “ice go go” mala poslastičarnica odličan sladoled tu I Lido di Naksos – tu smo već bile onaj prvi dan 2 jula… Sladoled od rikota sira… Casata sicilijana torta, biskvitno testo… Probala sam casato sladoled I odličan je… “Ba ba” – su kolači kao naše tulumbe I urmašice - testo u obliku pečurke u šerbetu… Puding od lubenice đelo di angurija… pihtijasta masa, lagan… nisam ga našla, a bio mi je na pameti… volim puding… a kod nas tog ukusa još nema…
Pića… vino crno, mada ovde je rosso ili crveno, sicilijansko jaka, 13,5 do 16 % alkohola… vino od 10 do 11, 12 evra… u prodavnici I za 7 evra… jestivi suveniri – sosovi, med sa Etne, sušeni paradaiz, mleveni pistaći… vino di mandorla od badema u baru turizi Kastel Mola iznad Taormine tvrđava iz 11 veka… predivan pogled – kažu idite tamo imate neko iznenađenje… Limunćelo… “Limun je žut, limun je kiseo, seti se ponekad ko ti je ovo pisao ili pričao”…
Posle 16 sati stigli u hotel… plaža kratko… dva puta se okupala samo… A onda izlazak… nađemo onu rečenu nam poslastičarnicu… žuta čašica 2,5 evra srednja mera u koju staju 3 ukusa po tvom izboru… I od tada svako veče “ubijamo” se tim sladoledom… Neka ne čudi: svi smo razočarani, mada bilo je I onih “očaranih” reklo bi se, zar ne???... U baru pijem voćno pivo od limuna… Može li biti nešto jačeg utiska I od same Etne… Videćemo…
ČETVRTI DAN - 5 JUL 2015 - SICILIA...
Prvi samostalni izlet malim lokalnim brodićem do ostrva Isola Bella na koji se može otići za 20 evra po osobi... u 10 sat izjutra polazak, a povratak otuda oko 17 sati I 30 minuta… Usput se razgledaju pećine, plava pećina, sa vidnim pojavama korala, kao i čuvena plava pećina, no nije ono što sam videla gledajući seriju “Kapri” nekad davno... Nešto vičniji tu mogu uz iznajmiti opremu i roniti... Za to me pokatkad veže tužna priča, pa kako da zaronim ne daj bože pa da se ugušim ili da mi nestane kiseonika u boci… U filmovima se svašta čovek nagleda, zato više ni filmove neću da gledam… kao uostalom I u životu…
U jednoj uvalici brodić staje... tu je slobodno vreme za kupanje... potom se spušta u more neki voćni koktel ili drugo osvežavajuće piće... a na brodiću vas može sačekati iseckano južno voće... Može se uzeti i varijanta koju smo i mi... otišli prvim jutarnjim brodom oko 10 sati i ostali ceo dan na toj plaži da se iskupamo... tu sam i raskrvarila koleno o jednu podvodnu steno, mada mi je to bilo šokantno I čudno... Da li je ovde sve čudo I fenomen ne znam…
u podne skoknuli žičarom da Taormine 6 evra povratna karta... razgledali grad... Sladoled u baru “Cappriccio” na Corso Umberto – moja 3 ukusa Don Vito, menta, kasata… I tu kažem najveći I najbolji izbor sladoleda… Srednja čašica 3,5 evra… popila sam ekspreso ako stojim uz šank onda je 1 evro, no ukoliko se sedne I za sladoled I za kafu cena je nešto veća… pa tu morate reći kako hoćete – sesti ili za poneti…
opet se vratili na plažu i tek predveče oko pola šest vratio se po dogovoru brodić po nas... ja nisam sumnjala, a ni razmišljala ni preterano mislila da li će taj brodić doći… valjda svako svoj posao zna da radi, pa ako smo se tako dogovorili ne vidim razlog da se dogovor ne ispoštuje… mada I da su nas zaboravili na tom ostrvcu – bilo bi nam možda I lepše… mogli smo se kupati sa sirenama ili meduzama ko zna…
pri tom krstarenju videli smo vile bogataša i one nedodirljive luksuzne hotele sa zvezdica 5... Sa jedne terase neko je mahao, ali nije nama, mada su naši mahanjem uzvratili… ja ne volim da ljudima mahnem ili mašem pa taman da I meni mašu… auuu to mi je tek bezveze…
Tada smo u Taormini posetili Amfiteatar i scenu svih kulturnih dešavanja, i toga dana ulaz je bio slobodan inače staje 8 evra... Srećom prve nedelje u mesecu svi ulazi po Italiji u muzeje su bespaltni… Lepo… Ovde je svaki evro dragocen, jer koliko god da se ponese izazovi su takvi da se sve lako slisti… Tako morate dobro proračunati na šta je najvrednije potrošiti novac… Ja dajem za neprolaznu vrednost trajnu: knjige, za izložbe, za kulturu, za izlete, za obilaske, za ono što mi dušu I oko hrani I što me nikad I ničim ne uplaši… Ostaci ovog grčkog amfiteatra nisu grčki, jer su Rimljani izgradili novi na mestu starog u 2 veku pre Hrista I to je drugi po veličini amfiteatar na Siciliji…
Taormina – gradić u pokrajini Mesina… tokom 20 veka grad postaje stecište umetnčkih duša, intelektualaca I pisaca… Eh I onaj D. H. Lorens živeo je upravo ovde od 1920 do 1922 gde je napisao ogroman broj poema, eseja, prča, pa I turističku knjigu “More I Sardinija”… I naravno u Taormini se za one kojima to znači više od 50 godina održava I filmski festival… Sad se treba vratiti najkontraverznijem piscu 20 stoleća… Dejvid Herbert Lorens britanski romanopisac, pripovedač, pesnik, esejista, slikar, dramatičar, putopisac prevodilac I kritičar, koji se rodi na koncu 19 veka… a zašto ga pamtimo… zato što je napisao roman 1928 godine “Ljubavnik lejdi Četerli”… Filmove I serije gledali smo, a roman ćemo najverovatnije pročitati… Toliko drame, a I romantike…
Taormina I šetnja glavnom ulicom nije izostala, pa ni grčki amfiteatar, ni žičara ni vidikovac… A šta su tu bile palata Di Stefano, crkva Svete Katarine I Sv Nikole, kao I gradska opština, ja sad tačno ne znam, no to su ona zdanja pokraj kojih sam promicala – umorna I sama…
Po povratku u Đardini Naksos otišli smo u restoran na pastu... Probala sam pastu "Norma"... U Taormini smo moja Amiga i ja kupile vino belo penušavo "proseko ili prošeko" i tu u restoranu su ga lepo upakovali u led i tako smo sljuštile tu bocu, a onda otišle dalje samo malo više nasmejane...
Uveče izlazimo na korzo i na sladoled i one divne pistaće sladoled kugle zvane "tartuf"... To veče smo kupili i probali i onaj jedan cigarilos sa ukusom vanile kada sam htela crći od mučnine (3 cigarice za 1 evro u kutiji – Moods sweet) - tako da taj luksuz sebi više nisam ni nametala, a svašta sam tu pomislila koliko mi je bilo zlo... Kad nisam kačila “droge” u mlađe dane, nisam ni blesava da mi je neko nameće u stare mirne dane…
Srećom da smo otišli sami preko lokalne agencije, na Izola Belu, jer je na sastanku rečeno da ni ovog izleta biti neće, a i uštedeli smo 5 evra i videli još više... A što je najdivnije preko dana na plažama nema buke od preglasne muzike, i verovatno zato ovde hrli čitav svet da se okrepi... Jer naučeni smo da kad se odmaramo da treba da se odmaramo od skoro svega, naročito od onoga što volimo... Ipak lepo je bilo čuti šum talasa, osetiti miris i ukus gorko slane vode morske, a što su mi uvek suzile oči od morske vode ne znam, pa I jednom kad sam sedela na asurici isto… pa i ono poslednje jutro doživeti cvrkut ptica i pesmu njihovu umilnu... I tako gde god pođem - dođem, pustim da doživim svako svoje buduće slovo sa hartije...
A kako da zaboravim da kažem kako me je na jednoj krivini u Taormini okrznuo auto, tj. moju torbu koja me je i spasila... Moju torbu koja nije iz Skandinavije… Oni koji su to videli uzviknuli su samo: Mama Mia...
PETI DAN - 6 JUL 2015 - SICILIA...
Možda najzanimljivije (mada ovde je sve zanimljivo) s obzirom na priču koju priča za sebe i o sebi... Izlet u dva tradicionalna sicilijanska sela u unutrašjosti ostrva... tu ipak skrivena u brdima šušti duša sicilijanska... izlet 30 evra... Prvo selo Forza d Agro, a drugo Savoka... oba sela pričaju kumovsku priču... šetnje i razgledanje ova dva sela, a u Savoki i poseta etnografskom muzeju, gde u stvari kroz sve te nekad upotrebne predmete i način života itekako prepoznamo i naše ugašeno srpsko selo, naše Sirogojno, Tršić… priče iz života naših baka... sav taj trud i duh, svu tu snagu, svu tu upornost, ali i duboku ljudsku patnju... i naravno najlepše u Savoki jeste bar "Viteli" i granita koju smo pili, čak po dve... osvežava nema šta... poseta i obilazak crkve Svete Lucije i tako Sveta Lucija prati nas sve vreme obilaska I Njoj veliko Hvala...
Svaki naš kadar, jeste ustvari i onaj već prepznatljivi filmski kadar... dekor koji kao da ni vreme ne može više da potroši... Po povratku u Đardini Naksos ručak u restoranu (lazanje), odlazak u prodavnicu - kupila sam Limunćino… na plažu, pa na kupanje... E to je taj dan kada smo na plaži pili šampanjac...
Uveče izlazimo na korzo, na sladoled, koktel... To veče se na par sekundi glavimo u onom liftu našeg hotela... pritiskom na alarm, brzo su nas odglavili... a posle smo dugo vrištali od smeha... i još će nam se ta glavljenja dešavati u istom stilu...
Danas je granitu lako napraviti, a kažu onda su na magarcima donosili led sa Etne da bi napravili čašu granite... tu smo probali granitu od limuna, a posle od badema (bar ja)... i po mom ukusu limun je ubedljivo jači... No kasnije otkrijem u Alkantari i sa ukusom narandže da valja, a probali smo još neke različite ukuse... no svako je u potrazi za ukusom svojim, kao i za onim što mu prija, što mu godi i što voli... i što je pravi hit - tamo se fića još vozika... i tako svuda je važno obraćati pažnju na detalje i sitnice, jer onda je utisak onaj iskonski i pravi...
Izlet u sicilijanska sela, nazvan u priči “mafijaški”… Sve sam mahom beležila po pričanju koga sam se pažljivo naslušala u autobusu, a I u autobusu sedeći sama imala sam idealne uslove za pisanje - zapisivanje… ono van autobusa sam pamtila, mada bili su I trenutci kada sam se u potrazi za nekim foto kadrovima udaljavala, pa nisam dosta toga ni čula… No ja sam već “stari” vuk što se tiče ovakvih putovanja I beležaka, tako da je do građe bar danas lako doći… malo me I zamaralo da slušam kao da sam u školi… A I vodiče one što su pričali loš engleski nisam baš sve mogla razumeti, no ovaj nedostatak se neće osetiti kroz putopis moj mali… Greške možda neke jesam napravila, možda u godinama u nazivima, izgovorima, ali to neće pokvariti duh I suštinu ovog putopisa…
Taormina u 19 veku prvo turističko mesto nastalo na Siciliji I Englezi su to otkrili… kada se još niko nije kupao u ovom moru, a počelo se kupati tek na početku 20 veka, engleski doktori su tvrdili da kupanje u moru jeste odličan lek protiv depresije, pa tako ovo postaje najpopularnija turistička zona I Englezi ovamo beže od Londonske kiše I sivila… teška reč, ali ignorišem je ćutke I polako…
I letovalište Letojani je slično Đardini Naksosu…
Forca de Agro je prvo sicilijansko selo na 400 (365) metara n.v. I tipično sicilijansko selo, u okrugu Mesina pravljeno za vreme Normana… Na Siciliji danas živi 5 miliona ljudi, a 1/3 ljudi živi po selima I ima oko 250 sela… sela su na vrhovima brda… po popisu iz 2011 ovde je živeo 516 stanovnika… ovde su snimali taj film Kum 1972 iz 3 dela… naravno ja ni po ovom pitanju nisam u toku… nekako sam se izmakla pa živim kao senka ili biljka van svakih dosadnih tokova, jer neki tokovi me plaše I straše…
Normani su 1115 osnovali prvu kraljevinu… Sicilija je brežuljkasta… 60 % su planine I obronci… Ruđero je napravio dogovor sa papom I proterali su Mavare, koji su ovde došli u 7 veku… ostali su 350 godina Mavari na Siciliji, doneli su poljoprivredne kulture I jasmin, I Mavari su unapredili poljoprivredu… Papa je proterao 1115 uz pomoć Normana Mavare… podigli su prvo utvrđenje u Forca de Agro… preselili su se u Palermo tu su podigli katedralu I prvi kraljevski dvor na temelju džamije… 250 godina vladalo je sicilijansko kraljevstvo… dolaze Francuzi da to sruše… Anžujci ubijaju članove kraljevske porodice… proterali su ih… dolaze Španci I ostaju 500 godina I tada se podižu prve palate španskih plemića… a kada dođu Francuzi već nastaju I začinju se prvi klanovi mafijaški I tako nastaje mafija… U 14 veku nastaju prvi klanovi I bila je to zaštita – vendeta – porodica… štitimo siromašne od francuskih plemića, koji su imali vlastelinstvo nad zemljom… Sicilijanci su bili nadničari na rođenoj zemlji I dobijali su 10 do 20 % što je bilo teško za prehranu porodice… Mafija stvorena na Siciliji I reč mafiozo znači familija, zaštita... u 16 veku plemići su Španci I bili su blaži… u 19 veku Napoleonovi ratovi… plemići prodaju zemlju… zemlju kupuju bivši predratnici… ustinjenje poseda… od 1600 imanja nastaje 4 hiljade imanja… postaju prve gazde I šefovi I dobijaju titulu Don, Kum… menja se okosnica mafije I klizi ka kriminalu… postoji 265 klanova na čelu sa Donom… sela Forca de Agro na 400 metara n.v…. film Kum… ovo selo ima oko hiljadu stanovnika, a tu tek živi oko 100 ljudi…
Pauza u selu… šetnja… spuštamo se do rive Santa Tereza, pa uzbrdo u drugo selo Savoka na 220 metara n.v. I bar Viteli gde se odigrala prosidba Apolonije… Tu pijemo prvu granitu mleveni led sa dodatkom limuna… a prave se I ukusi sa čokoladom, pistaćima, bademom, jagodom, narandžom,… Osvežavajuće piće… U Savoki posećujemo etnografski muzej iz dva nivoa gde su predmeti iz sicilijanskog seoskog domaćinstva iz 18 I 19 veka, a na drugom nivou su aparati I tehnika korišćena za vreme snimanja filma… Na izlasku iz muzeja vidimo I čujemo da I na Sciliji svako selo ima svoju vračaru koja u vodu mesto ugljevlja baca nekoliko kapi maslinovog ulja… nju nisam htela uslikati, mada manje zastaršuje nego srpske ili bosanske vračare…
šetnja do crkve Svete Lucije gde se odigrala scena venčanja Majkla I Apolonije… Ja se ne sećam, davno sam gledala filmove te I ne tako mnogo, da bi tek sad interesantno bilo videti sva tri dela, ali nemam gde da ih nađem… Tako da meni priča šta je bilo na kom kamenu, baš nešto I nije čula probudila… no, duša drevnog I tradicionalnog I sav taj šmek I ta borba I taj znoj I ta krv I ta patnja - e to mi je već bliže… 1860 Vitoro Emanuele… hiljadu crvenokošuljaša… Garibaldi… Riziđamento pokret… 1861 nastaje kraljevina Sicilija… plodno tlo… tokom zime hrani pola Italije… centar u Rimu od 1871 Rim postaje glavni grad… ulaže se više u sever Italije, nego u jug… Zar I kod nas nije slično – što južnije, to tužnije… Sicilijanci dobili malo u ulaganju novca, no jedino su dobili veći stepen autonomije… bune gušene… Koza Nostra spasila narod iz krize koja je vladala 5 do 6 godina… I to je izvanredan primer organizovanja društva u vreme ekonomske krize I taj sistem organizovanja ili udruge se verovali ili ne I danas izučava na ekonomskim fakultetima širom Italije kao savršen društveni primer … sami su rešili svoj problem… otuda naziv NAŠA STVAR… Don Vito 1880 - otvaranje fabrika, građevina… okupljanje najsposobnijih donova I šalje ih u Ameriku da tamo pokupuju firme I 10 godina je trajala priprema terena za iseljenje… zlato Garibaldijevo izvađeno iz slamarice da se kupe američke firme… uspeli za 10 godina da se dobro organizuju… napravili su jedan sistem – radno sposobni otišli u Ameriku, a na Siciliji ostajao bi jedan član porodice najstariji da se zemlja ne bi otuđila… odlazili na ugovor od 10 do 20 godina… Don obezbedi kartu, stan, hranu, radno mesto, platu I 20 % od zarade i 10 do 20 godina daje se Donu… ugovor se ne potpisuje – RUKOVANJE JE ZAKON… ako se ne ispoštuje dogovor ugovor – sledi odmazda… čast I autoritet, obraz veoma su bitni Kozi Nostri… moralna obaveza prema onome ko im je pomogao da odu, ako to zaborave na tu uslugu “lepo se provedu”… od 1900 1 milion I 600 hiljada ljudi odavde se iselilo sa Sicilije… lavirint malih nevidljivih veza… bogaćenje mafije za vreme prohibicije… Čikago… glavni grad mafije… Al Kapone – kocka, alkohol, droga… nedodirljiv… 1931 Laki Lućijano ga nasledio… skandalozni periodi… rađa se Las Vegas – nastao kapitalom sicilijanske mafije I tada nastaje sicilijanska aristokratija… Koza Nostra tone u kriminal… poslovi sa drogom I mlađi donovi to više vole, dok se stari donovi protive I povlače na Siciliju… dobro pripremljen biznis plan… treba čekati… nesuglasice trajale 10-tak godina… sve bitne odluke donete na Siciliji u Palermu… oformili u Napulju kamoru koja postoji I danas I to je istureno odeljenje Koza Nostre koja se bavi plasmanom narkotika… a Nadrageta vrši otmice, ucene – oni su u Ređi, u Kalabriji… Koza Nostra se bavi nevidljivim poslovima… Sicilija da ostane čista od droge… ulaze mizerne količine droge… sve luke su ovde u rukama mafije… 89 % u beloj sferi novac iz Koza Nostre… 90 % hotela u rukama Koza Nostre na Siciliji…. I klub fudbalski Katanija... traje nevidljivi rat države I mafije… 2 % nelegalnih poslova – belo roblje, prostitucija… 1980 država zadala udarac mafiji… Korleone I 450 mafijaša iza rešetaka…
Selo Savoka pijemo dve granite… ljuta vrućina… osveženje… no bar vazduh prija… granita je ovde 3 evra… limun je bolji, nego badem koji sam uzela kao drugi ukus granite… Sve odiše tradicijom… tu su isto snimane scene onog čuvenog filma u režiji Kopole o čuvenoj mafijaškoj porodici Korleone… na ulazu u katedralu Sv Lucije scena venčanja Majkla Korleonea sa prvom ženom Apolonijom… u baru Viteli Al Paćino snimio legendarnu scenu prosidbe… No meni je sve to tako daleko I strano…
Glavni klan na Siciliji danas je porodica Lopikolo iz Kantanisete… bave se poslovima bele sfere… nemaju ubistva na teretu… Leopikolo… žene ne mogu da postanu članovi klana… sve šef razmišlja za vas…
Roberto Sevijano italijanski pisac bestselera “Kamora” pisao o mafiji, ucenjena mu je glava izdao je I novu knjigu “000” – zero zero zero, na srpski još nije prevedena… ima na engleskom… E ovu bih knjigu mogla rado pročitati ako je prevedu na srpski… U sve sfere treba biti donekle upućen… ne previše… tek malo, kao onaj mali deo ponuđenog kolačića…
Vraćamo se sa reklo bi se sa najjačeg izleta… na ručku – lazanje od 3,5 evra… u prodavnici kupujem Limunćino da ponesem kući… Pijemo onaj divni šampanjac na plaži… danas smo u tom mafijaškom stilu… donovskom… Idemo na korzo… na sladoled od 2,5 evra I koktel od 4 evra… A tu u povratku malo se zaglavismo u liftu… priču već znate… Sve se ovde ponavlja i donavlja i obnavlja… jednom rečju – oporavlja… I nikad nije dosadno… No, sad kad se osvrnem vidim da ništa nisam smatrala malo pre fenomenološki… a sad kažem da se možda baš tako I nije trebalo događati… ne znam… da li sa distance gledano, pa mi liči na neku montažu… ne znam… nije važno…
ŠESTI DAN - 7 JUL 2015 - SICILIA...
Pre Sirakuze o Srakuzi šta opazih... znamenitosti, antičke – starogrčke i straorimske... barokni grad četvrti po veličini na Siciliji... ostrvo Ortiđa... katedrala nikla na temelju grčkog hrama posvećenog boginji Atini iz 5 veka pre Hrista... Arteuzina fontana vezuje se za grčku nimfu... ostaci Apolonovog hrama... arheološki park... ostaci grčkog antičkog pozorišta i rimskog amfiteatra... rimski amfiteatar... Hironov oltar gde su žrtvovani volovi u čast Zevsa... pećina Dionizijevo uvo...
Sirakuza naslednik starogrčkog grada i sedište velike Grče mesto gede je živeo Arhimed... grad su osnovali stari Grci 733 godine pre Hrista... Nazvan „slana luka“... hrićanske katakombe... lepe građevine... gradska katedrala iz 13 veka građena na temeljima starogrčkog hrama boginje Atene iz 5 veka pre Hrisa... crkva Sv Lucije van zidina iz 16 veka – bivša viznatijska crkva sa katakombama ispod – što nam tamo ne rekoše za katakombe ne znam, a da sam čitala svoje beleške onda bih možda i upitala za to...
crkva Sv Pavla iz 18 veka... crkva Sv Hristofora iz 14 veka... Manijakesov zamak iz 13 veka... arheološki muzej... palate mahom iz 18 veka... po Ciceronu Sirakuza je najlepši grad Antičke Grčke... Ja verujem mišljenu antičkih filozofa i sličnog sam dojma ili utiska...
Sad sami prosudite šta sam od napisanog videla i proživela – doživela... Ja sam malo „razočarana“ sve mi je pisalo u mojoj beležnici, a ja nisam imala kad da pročitam, a možda nisam ni htela, nego sam pustila da sve ide svojim prirodnim tokom... Mada ovoga puta sam svoje mogućnosti upotrebila dosta dobro... solidno... i da nisam, ne žalim... nije vredno bilo kakvog sažaljenja ili žaljenja...
Poludnevni izlet do Sirakuze za 45 evra... obilazak ostrva Ortiđa i krstarenje brodom uz dodatnih 10 evra i prilaz obali ostrva na kome su kuće svetskog džet seta, počev od Monike Beluči pa dalje... i tamo ništa spektakularno, čak se u jednoj od vila i bazen urušio... i u Sirakuzi videti platno Karavađovo iz 17 veka - pogreb Svete Lucije, a u drugoj crkvi pokloniti se moštima Svete Lucije... Ručna kost, a ostatak moštiju nalazi se u Veneciji... i naravno Sirakuza kao rodno mesto velikog Arhimeda... tu smo probali i novi ukus granite kao i čokoladu od ljute papričice...
Po povratku u Naksos - zna se: plaža kod hotela Sporting Baja gde smo se prošvercovale inače tu se plaća i ulaz 3 evra plus ležaljka 10 evra, kupanje... pre toga ručak u restoranu... a na plaži masaža stopala kod Lu Lu za 5 evra u 5 minuta... I dalje me muče natečene i umorne noge, ali i konstantno pod žuljevima i plihovima krećem se, hodam... biće da ovo veče jedino nisam otišla na korzo, auu što mi je to bilo smorno ali ajde da ne štrčim mada uvek štrčim, jer trčim...
U Sirakuzi se uzgaja papirus... ovde sve liči i ima šmek na Maltu, iako ja Maltu još nisam videla... čak je i muzika na brodu imala malteški prizvuk... No, rekoše nam da do Mate avionom ima svega pola sata… Ovde se može čovek na čas osetiti kao tužni sirak bez igde ikoga... tako ostanem bez sve 4 svoje baterije, no srećom Amiga mi pozajmi svoje dve rezervne baterije...
E taj divni Arhimedov zakon o potisku, može li se još negde primeniti osim u fizici... Jesmo li zaboravili šta je stari Arhimed rekao: "Sila potiska kojom tečnost fluid dejstvuje na telo uvis protiv njegove težine, jednaka je težini tečnosti koju telo istisne"...
Ovaj poludnevni izlet u Sirakuzu od 45 evra jeste kulturno istorijskog karaktera… od Taormine do Sirakze 100 kilometara… ostrvo Ortiđa – šetnja, razgledanje oko 1,5 sat… ostaci Apolonovog hrama… Fontana… katedrala I mošti Svete Lucije zaštitnice grada… Arteuzina Fontana… slobodno vreme… oko 14 sati krstarenje brodom oko Sirakuze za 10 evra… vile poznatih, pa I Monike Beluči… gledamo u priobalje pustoši neke… u 15 sati I 15 minuta povratak iz Sirakuze… stižemo oko 17 sati…
Tema: priča o osnivanju prvih gradova na Siciliji… antička Grčka… Mit I legenda… Mitologija… u Sirakuzi je dominantan barok… Sicilija je podeljena na 8 regija… reka Alkantara 11 stepeni voda I mnogo hladna pomenuše nam I to, a nismo ni znali da ćemo I u to zagaziti… Tuf je vulkanski prah prirodno đubrivo… čuvena sicilijanska crvena pomorandža… kaktus fiko di Indija… Sikeli nomadski narod koji je živeo od 8 do 10 vekova pre Hrista… živeli su u unutrašnjosti ostrva I oni su dali ime Siciliji – Sikelia… prvi Grci dolaze sa Krita 753 godine I prave kolonije ovde… dolaze u Đardini Naksos I to je prva grčka naseobina na ovom ostrvu… ovde ima arheološki park I muzej I ulaz je 3 evra, ali to nisam posetila, iako sam razmišljala I htela… Druga kolonija je Minotaurovo brdo ili Taormina… to je druga grčka kolonija… kritski bik I njegovi rogovi… pa I Pikaso I njegovo obožavanje španske koride… Ole…
Amfiteatar jedan od najvećih, druga letnja pozornica… ovde se Odisej susreo sa sirenama… Grčke kolonije su Mesina, Katanija, Sirakuza, Agriđento, Akragas, dolina hramova, 7, o hram Konkordija je najočuvaniji… Ipak velike lepote nisu nam bile dostupne za videti kao ta čuvena dolina hramova, turske stepenice, bele stene, I rodno mesto Pirandela, kao ni Liparska ostrva… Okrznuli smo tek kap blaga sa naše strane trougla… Ovde je sve trougao, pa I Sicilija je trougao na špicu italijanske čizme koji treba da se šutne…
Sirakuza najjača kolonija… Fontane Rose drugi po veličini aerodrom u Kataniji, posle Palerma na koji smo sleteli I sa koga ćemo I uzleteti… Patuljasti slon donosi sreću – Katanija… U Katniju nisam otišla, pa valjda zato ni tu sreću nisam našla… No nikad se nisam naslušala toliko pištavih sirena iz ambulantnih kola I to je onaj peršun tihe jeze… Na Siciliji postoje naftni izvor, a u Sirakuzi I petrohemija…
Da se vratimo na Odiseja, nekako je nama ovakvima bliži… Odisej se nasukao na ostrvo Lipari… Eol bog vetra… Odisej od Eola dobio dar vetra u leđa I provukao se kroz Mesinski tesnac… faljaoni stene u moru… u tim stenama živeli su kiklopi… oni su bili čuvari Jonske obale… e setih se da sam otplivala malo dalje baš do te jedne stene pa se još za nju I uhvatim… prolazile su mi misli o morskim psima, no ja kažem ako je suđeno da baš mene od tolik osveta sad sterfi morski pas, e neka me strefi I tako sam te svoje strahove nekako pobeđivala na licu mesta…
Hefest kovač I bog vulkana, bog vatre živeo je u unutrašnjosti Etne… kiklopi su bili njegovi pomagači… Polihem kiklop uhvatio Odisejev brod… zaljubljen u nimfu Galateju… ona se zaljubila u pastira Aćea I tako je nastalo 5 aća mesta…
Posle Grka dolaze, a ko drugi do veliki Rimljani 212 godine (Rusi ovde još nisu došli, a doći će)… osvajali su grčke kolonije, a Sirakuzu su teško osvojili…. Zadao im je tu odbrambeni zid mnogo muka… odolevao je 6 godina napadima Rimljana… Rimljani izuzetno dobre arhitekte, ušli su u unutrašnjost ostrva… Palermo osnovali najveć igrad I podigli amfiteatar… Via Sirakuza najstariji antički put… Siciliju koristili kao svoju žitnicu… oni sa margine bežali su I sklanjali se ovde… kakvo fascinatno otkriće u tom momentu za mene… Živeli MI marginalci…
No, može li se čovek doista sakriti ili su mu stalno za petama???... I tu su podizali vile I palate…
Pauza… pijem na pumpi ekspreso… I tako svuda gde vas istovare šta da radite da šetate I blejite, bolje da nešto gricnete ili pijete… pored mnoštva lepote, potkrade se I dosada, kada se pitate: ma što mi je ovo na ovakav meni uvek težak način I trebalo… ili je krivo onih 12 dana pred polazak I ta količina preživljenih strahota, koja se nije dala ovde neutralisati, već naprotiv kao da je još dodatno uzdrmala sve… onda seljak valjda shvati da za njega I nije žvaka…
Bel vedere ili lep pogled… Sirakuza… zaliv Ortiđa… trouglasti oblik zidina rađenih u 3 nivoa, 3 reda… prvi red visok 10 metara širok 5, pa 2 do 3 reda prazan prostor… drugi nivo 7 I 3 metara… prazno… treći 5 metara I 1,5… nisam sve u brzini mogla zapamtiti I zabeležiti… jer to je prava lavina od podataka I informacija… zidne su pravili robovi… Dionisije Stariji ili Veliki zarobio je 4 hiljade robova koji su pravili te zidine… njegova titula beše tiranus ili apsolutni vladar… I danas imam robova sličnih onim Crncima koji po ceo dan nosaju drvene daske okačene o vratu nudeći po plaži da prodaju tek nešto I svaki put kad krenu da me pitaju da li bi se okrenula da nešto kupim, ja zarijem glavu u pesak I dugo bolno ćutim… a ima I onih sakatih koji pred vratima prodavnica prose… Ovde nisu baš milostivi prema sirotinji… A ima I onih koji priđu stolu da ponude neku meni se čini ne baš lepu ružu, kao u Skadarliji… No, o tome bi tek pijani Jakšić mogao da peva…
Reka Đana protiče kroz ostrvo Ortiđa… tu su bazeni u kojima se gaje školjke… Nea Polis zona, arheološka zona I tu se nalazi Arhimedov grob na lokalitetu tom… Arhimed je dosta nevolja naneo Rimljanima… osmsilio je katapult I napravio minsko polje… Papirus biljka koja raste u Sirakuzi neka ne čudi, iako se zna da uspeva samo u Africi… evo tih prirodnih fenomena – na koraku svakom… Da se vratimo katapultu… Arhimed je osmislio veliko sočivo I došlo je do prelamanja sunčevih zraka na rimska bela jedra usmereni su I zapalili su sve na 400 metara daljine…. Rimljani nikada nisu uspeli da osvoje Sirakuzu, a kad su posle 6 godina stanovnici ostali bez hrane I gladni 212 godine po Hristu – predali su se… kako je Arhimed nastardao – jednim štapom je crtao krugove (slično kao što će docnije I Hristos pisati po prašini) a jedan rimski naodobudan vojnik mu je zgazio njegove krugove, no Arhimed mu je na to drsko odgovorio I rekao mu: “Ne diraj mi moje krugove”, nakon čega ga je ovaj Rimljanin I ubio…
Vizantija ovde je ostavila velikog traga, a gde nije… običaj oslikavanja grnčarije… kao I način venčanja I prosidbe…
Mavari Arapi dolaze iz Tunisa… napravili su 350 gdoine državu oko Katanije… u Palermu I u Sirakuzi… Mavari imaju samo zidine oko Ortiđe… Sicilijansko kraljevstvo I Normani 1150… centar u Palermu… Ruđero II prvi kralj, letnjikovac imao u Sirakuzi, pa utvrđenje u Kataniji… Normani borave ovde 250 godina… Francuzi grade crkve I palate… Španci ostaju 500 godina (kao kod nas Turci) prave divan barokni grad, vile, palate I donose specijalitete… Modika glavni grad za pravljenje čokolade… sa bademima, sa lešnicima I sa ljutom papričicom po staroj recepturi… ta čokolada staje 2 evra na pijaci… kada se mlada devojka ne daj bože do 27 godine nije udala poklone joj čokoladu sa ljutom papričičom da joj krene… ovde vas prosto moraju udati sa 16,17, 18 godina I to za koga oni odluče… surova priroda, pa surovi I ljudi…
Suveniri od papirusa… Burboni vladaju I napravili su prvu prugu koja traje I danas… Napoleonovi ratovi zaustavljaju Napoleona kod Napulja odakle je vladao, ali taj grdni dasa nikad nije kročio na ostrvo Sicilija – e tu se slatko nasmejah… od 1948 Sicilija je republika… Viva la revolucion!!!…
Razgledanje grada… poklonjenje moštima Svete Lucije… kako ja to obično radim tamo sam išla da se prekrstim pred tim malim kivotom pa oko 2 do 3 puta I kleknula sam da je dodirnem pa I kroz staklo svete sile da nakupim za dosta da me štite I zaštite… Tu se u Sirakuzi pije I granita… Onda vožnja brodom ili krstarenje… povratak… A nezaboravno Karavađovo platno iz 17 veka pogreb Svete Lucije I naravno unutra nisu dali da se fotografiše…
Sveta mučenica Lukija ili Lucija devica čiji je dan proslavljanja ili praznik 26 decembar rodila se 283 godine u Sirakuzi, a postradala je u vreme velikog progonitelja Dioklecijana, tako što su joj odrubili svetu glavu… No, da čujemo kako je sve bilo… Jednom je zajedno sa svojom majkom došla da poseti grob Svete Agatije u Kataniji I tom prilikom sama svetiteljka joj se javila, a kada je njena teško bolesna majka koja je patila od krvotočenja dobila isceljenje u crkvi, Lucija reši da razda sve svoje imanje sirotinji… To je jako ogorčilo I ražestilo nejnog verenika, koji je kao hrišćanku optuži Pashaliju, pa zli sudija naredi da Luciju odvedu u bludilište I da je tamo oskrnave… No, silom božijom Lucija ostade nepokretna kao da je nešto za zemlju zakova I mnoštvo ljudi nije bilo u stanju da je sa mesta pomakne… Ipak jedan razljućen neznabožac reši da joj mačem probode grlo I tamo Lucija Sveta ispusti dušu Bogu 304 godine… Odrubili su joj glavu, a pre toga zapalili je vatrom… u smoli I vrelom ulju I sumporu… izvadili joj oči I stavili na tanjir… Zato je Sveta Lucija danas zaštitnica očiju I vida, ali I ratara, slepaca, lađara, staklara, krojača, pisara, vratara, kovača… Samo njeno ime kaže da je Lucija SVETLA… svetlo, sjaj I jasnoća… ovde gde je pšenica simbol Života…
Kupujem bocu od pola litra pri povratku ladnog čaja I to je 2,5 evra…
Vraćamo se u Đardini Naksos… odlazak na plažu kod hotela Sporting Baja I tu su mi amige pokazale da se može prošvercovati I tako odosmo u neki iskrajak plaže sa žuto zelenim suncobranima… pre plaže ručak za 4,5 evra… I naravno ona masaža stopala umornih I bolnih I natečenih 5 evra…
Ovo veče valjda nisam išla na korzo – a da sam bila pametna ne bih izašla ni na jedno veče I sad bih na ruci imal svoj mali bedni sat…
SEDMI DAN - 8 JUL 2015 - SICILIA...
Sreda... doručak, a za vreme doručka pukle mi dve plombe gornja i donja šestica levo, srećom iznutra pa srećom još nisu ni oštre, i moram izdržati do povratka... Odmah me pitala zubarka pre neki dan: jel mi to upropastilo letovanje... Ja kažem, ma jok... Pućiće mi i treći...
Ovo su prve ležaljke koje sam platila jer smo u mestu boravile čitav dan, pa i da ima svrhe dati 5 evra... Još plave... na divnoj terasi restorana plaže ove, popijemo i ekspreso pre ručka sa pogledom na plavo more...
Ručale smo u restoranćiču, nešto kao naše mesare, ali se prodaje hrana... odmah spremaju jelo i porcije ogromne... tu ću otići još jednom, a pošto nađem komadić stakla u jelu smučilo mi se i ja više tamo nisam išla.... sve za 8 evra i pasta i glavno jelo, uzmem neku teletinu i vino rosso i kafu... opet se vrnemo na plažu, a uveče izlazak u Taorminu do Kastel Mola, bara Turizi gde kupim vino od badema za 11,5 evra boca od pola litra… vrnemo se oko 23 sata opet u naše mesto... i odemo ma gde drugde nego na "ice go go" sladoled...
Mesto Kastelmola iznad Taormine naselje u okrugu Mesina po popisu iz 2011 tu živelo 475 stanovnika, na visini od 496 metara… I naravno našao se I podatak o kafe restoranu Turizi ambijenta od 100 I više godina, taj “čardak ni na nebu ni na zemlji”, da taj po mom ukusu vrlo neprijatan prostor kafić “posvećen muškom polnom organu”… no vidim neke žene prosto otkidaju na ovaj prostor… no mene je bilo sramota no ja sam to sve duboko u sebi sakrila, jel tako… I još jedan razlog više da se ja smatram nenormalnom…
OSMI DAN - 9 JUL 2015 - SICILIA...
Dan sa najmanje zabeleženih fotografija, kao I sa veoma malo reči I rečenica... doručak... plaža... i treći zub se okrnjio - gore desno sedam... otok na nogama danas spao... ručak u restoranu… uveče izlazak... učestvujemo u procesiji kao slučajni posmatrači, a pločnikom odzvanja “Ave Marija!”... odlazimo na sladoled...a u kafiću posle nešto kasnije pijemo bejlis... BRAVO...
Šta ja radim sve ove dane na plaži ili u sobi… pa čitam Flobera, sa kojim sam doputovala… Ko je taj Flober… Veliki francuski književnik, koji je živeo u 19 veku… I tako moj Flober I ja, nastavljamo da živimo I ovde čitav taj 19 vek… Što mi je postao drag… Zato što je možda kao I ja “lenj, energičan, stidljiv, individualista, bez ambicija, voli selo, sanjar, nije se ženio, veliki učitelj I mjastor među piscima I najuticajniji pisac 19 veka, neko ko je imao lep stil I veštinu dobrog opažanja”… mada pouzdano znam da je bio u vezi sa pesnikinjom Luiz Kole, ali I poznanik sa Viktorom Igoom koj je napisao one divne “Jadnike”… I tako čitam kad god mogu njegovo remek delo ono najkontroverznije “Madam Bovari” iz 1857 koje je pisao celih 6 godina, a čija je glavna tema, a šta drugo do egzistenciajlna dosada što inače donekele I živim, ali I I preljuba od koje doista bežim I koje se sa opravdanim razlogom gnušam… No, neka vas ne čudi, ovde ako ste žena a još šetate ili sedite sama, znajte bićete meta upravo oženjenih muškaraca koji misle da vam baš to treba… I tragam da proniknem u svu tu filozofiju “bovarizma” koja pokazuje “osobe koje žive na granici između svojih ideala I snova, na granici onoga što jeste I onoga što ona misli da je”… No, Flobera nastavljam da čitam iz početka po popvratku sa ostrva I sada to drugačije sagledavam… Tamo pod onim suncem više sam letela preko redova… Odustajem od čitanja, a onda rešim I sa dozom gađenja da sve pročitam do kraja…
DEVETI DAN - 10 JUL 2015 - SICILIA...
Posle doručka krećemo u drugu avanturu, koju smo samo osmislili... idemo u kanjon koji je presekla lava, rekom čiji je tok izmenila lava... tamo gde su stene vulkanskog porekla... idemo u Alkantaru... povratna karta 4,20 evra... stižemo u unutrašnjost ostrva u taj botanički i arheološki park... ulaz plaćamo 13 evra... dalje ko želi kroz kanjon gaziti u nepromočivom odelu, sa kacigom i vodičem - ta usluga košta još 17 evra... umalo da odem, ali nisam imala "društvo", mada ja bih sve kao htela, no kad bi se u to upustila videlo bi se koliko ja nisam ni za šta...
i mi sad obilazimo po parku, šetamo... na kraju odlazimo u muzej i tamo sa naočarima gledamo 3D film o nastanku parka... umirali smo od smeha i efekata dima, pa smo se uplašili da nas jedan slon mali ne uprska surlom u koju je zahvatio vode... pa smo jurili da uhvatimo leptiriće... Neki da, no ja ne… stena stoji nepomično ko I svaka stena…
ručamo u jednom restoranu i otkrivamo novi ukus granite – narandžu od 2 evra... tu sam konačno našla divno parče pizze… silazimo liftom na plažu i gazimo po rečnoj vodi koja je oko 10 stepeni... noge se lede, no kažu da je idealno za natečene noge i upale, no ja u to slabo verujem... ja sam pokušala malo krenuti uzvodno, ali odustanem, jer mi je previše te hladnoće bilo nepodnošljivo, a i kako da gazim sa torbom i stvarima... šta ako se okliznem... a voda je brz a i prosto nosi... tako obilazak jeste moguć ali samo uz odelo i vodiča... a more u kome se kupamo je 26 stepeni... zagaziti, pregaziti reku koja je nepodnošljivo hladna pitanje je sad… reka brza, kaskade, vodopade neću videti… nemam odelo koje štiti od hladnoće… nemam čizme… Vraćamo se liftom… idemo na ono šta ko voli… Ja uzmem sladoled od 2,3 evra… povratak iz parka kada ga I napuštamo oko 14 sati i 15 minuta... odlazimo na morsku plažu - Đardini Naksosa, kada tamo neopisivo dosadni talasi I kažu da je tako bilo čitavog dana... no I tu treba plivati… plivamo… uveče idemo na sladoled... pre toga večerali smo u restoranu... jela sam neku neobičnu picu oblika kao polumesec... u ovom restoranu kuperto je 3 evra I o tome vodite uvek računa to je onaj “bakšiš” koji ulazi u račun samo zato što ste negde seli… ovo mi je bezveze, ma koliko da sam glupa… pametan čovek sedne na plažu, na kamen, na livadu ili travu I tamo mu je mnogo lepše, a i opuštenije… i ovo veče smo zaglavili u parfimeriji gde bi on fantastična raspordaja šminke, iako me šminka ne zanima eto kupih ona 3 laka, koje kad ću nalakirati I ne znam... i to veče sam kupila ona 3 laka onaj divni prsten od žice na tezgama koje su stigle jer je vreme velikih fešti i događanja... Ako niste u trendu – teško teško vama…
DESETI DAN - 11 JUL 2015 - SICILIA...
Unapred zabeleženo – šta???... vožnja kroz srce Sicilije pored maslinjaka I vinograda, plantaža… Monreale velelepna katedrala sa vizantisjkim mozaicima gde su se ukrštavali I sve obrede obavljali članovi normanske kraljevske porodice… grad sagrađen na obroncima Monte Caputa sa pogledom na “zlatnu školjku” nalazi se na 15 kilometara južno od Palerma… katedrala iz 12 veka građena za Vilijama II od Sicilije I primer je normanske arhitekture… Normani zauzeli Siciliju u 11 veku… Palermo peti po veličini grad Italije, a glavni grad Sicilije… “Cela luka”… Korzo Umberto, gtrgovi Kvatro kanti, Pretorija, pozorišta Garibaldi I Maismo – 19 vek najveća opera u Italiji kapacieta 3200 gledalaca… Normanska plata iz 12 veka koju su gradili prvi sicilijanski kraljevi… važno uporište mafije… uz južnu obalu Tirenskog mora… osnovali su ga Kartaginci 734 pre Hrista… arheološki muzej… Znamenitosti Pelerma: gradska katedrala iz 12 veka, crkva San Đovani delji Eremiti iz 12 veka, crkva Sv Katalda iz 12 veka, Normanska palata iz 12 veka, katakombe Kapucinera – to mi je jezivo, no sa tim prostorom upoznala sam se preko jednog kraćeg inserta… katedralni trg, trg Kaduti, spomenik Karlu V, gradsko pozorište, arheološki muzej, stadion “Delje Palme”…
Prvi celodnevni izlet u glavni grad Sicilije Palermo za 55 evra... trebalo je poraniti, jer nam je rečeno da krećemo u 6 sati i 40 minuta, no došlo je do nesporazuma i mi smo se baš načekali i kasnili smo u startu dobrih sat vremena… i otišli smo iz hotela bez doručka, a za lanč paket smo zakasnili... panoramsko razgledanje grada i pešaka, ali i iz autobusa...
Palermo… barokne palate zidane u doba Španaca… trgovi… pozorište… katedrala… 1870 pruga prošla Sicilijom… ovde je zastupljen liberti stil u arhitekturi krajem 19 I početkom 20 veka – oslikani prozori, kovano gvožđe, kamen… Mesina je jedini grad zidan urbanističkim planom… I prilično je zelen grad… krajem 11 veka Palermo ima 300 hiljada stanovnika… prekrasan, uređen grad… Najlepši, najčistiji I najuređeniji za vreme Mavara… Normani krajem 11 veka zinuli od čuda I bili su fascinirani… Uselili su se u njihove palate I prilagodili se… Ruđer I 1132 prvi iscilijanski kralj… Ruđer II njegov sin…osmislio je posebnu vrstu crkava – kombinacije crkve, sinagoge I džamije… enetrijer ukrašen vizantijskim mozaicima… mešavina 3 religije, arapsko normanski stil… Monreale najlepši primer toga… zadužbina Ruđera II kapela Palatina… minijaturne crkvice koje nećemo videti… Crkva Mantorana primer ovog stila… Ruđero II krunisan u džamiji, pa je srušena, pa je podignuta katedrala I menjala se… krajem II svetskog rata pre 1943 iskrcavanjem saveznika Palermo mnogo bombardovan… ovde je subota pijačni dan… Palermo ima 32 pijace I 800 hiljada stanovnika… Fontana srama podignuta između dva ženska samosatna… ulica 4 ugla 15 vek… Sveta Rozalija od sredine 17 veka zašttnica grada… Trg marina – razgledanje iz autobusa… 15 jula počinje fešta u čast svete Rozalije… 400 hiljada evra jednom potrošili za vatromet I napravili brod za sveticu sa jedrima od svarovski kristala… šetalište zlobnica – šetalište rezervisano za udovice...
Palermo bio nekada zaista opasan grad… tu je I spomenik žrtvama mafije… engleski kvart zajednica zatvorenog karaktera I anglikanska crkva… kontraverzni hotel Dele Palme u koji nam rekoše da ne idemo, a koji je čuven po tome što je Kvazimodo dobitnik Nobelove nagrade za književnost I najčitaniji italijanski pesnik 20 veka ovde 1958 pokušao samoubistvo, a I Vagner nemački kompozitor I pesnik iz 19 veka ovde je nešto napsiao a ja nisam zabeležila tačno šta – završio je neku od svojih opera verovatno… I naravno kao treća pompezna vest o sastanku sicilijanske I američke mafije baš ovde…
Avenija slobode – gde su skupe lokacije… jutarnji panoramski krug I razgledamo još iz autobusa… slobodno vreme… Posećujem pozorište Massimo najveću baletsku kuću I scenu Evrope, scenu koja je dubine 400 metara – najveća bina Evrope (možda se htelo reći Italije, ali mislim da sam čula Evrope)… I ovde se proteže priča o filmu Kum… stepenice iz tog trećeg dela… sedeli smo u kraljevskoj loži, no ja dobro ne razumedoh tu kralj nikada nije došao jer mu je pozoršte bilo daleko, ali se opet pominje Al Paćino..
protrčali smo kroz pijacu I uličice… Palermo ću pamtiti po mojoj divnoj lepezi I cd-u koji ne može da zasvira, no ipak će svirati ali me I po malo plašiti… I pošta iz doba Musolinija… u popodnevnom krugu razgledanja glavnog grada idemo u dve katedrale – Stara I Nova u Monrealu… stara proširena u 18 veku na temeljima džamije… u Palermu smo stajali pred zgradama iz 16, 17 I 18 veka, no ima ostataka zidova I iz 14 veka… U jednoj katedrali je I skrofag sv Rozalije…
Monreale… kraljevska planina I lovište sicilijanskog kralja, benediktinski manastir I letnjikovac… 400 kg zlata nalazi se samo na zidovima… 1500 majstora radilo na građevini, a za 17 godina sve bilo završeno… zadužbina Viljema II video je kako je završena I prisustvova je prvoj misi… 26 000 metara kvadratnih pod mozaicima… majstori su uvezeni Iz Provanse kamenoresi I klesari… lokalno stanovništvo radilo mozaik… nijanse boja - zelene čak 16, a crvene čak 20… kao model poslužila je katedrala u Ćefalu… umetnička vrednost spomenika velika… ovaj manastir danas nije aktivan… ostalo je sačuvano I dvorište… od letnjikovca nema traga… Monreale 12 stanovnika danas ima – a da li je I ovaj podatak tačno zabeležen opet sumnjam… tu gubimo vreme čekajući da uhvatimo I koji kadar sa venčanja… I jedva izabrah 3 ogrlice za 5 evra…
i konačno kad smo se iskrcali imali smo i svoje slobodno vreme... neko provodi obilazeći pijace, neko lokale i barove, a ja odlazim sama i priključujem se nekoj grupi stranaca i Japanaca... naravno moram da zavirim u unutrašnjost čuvenog teatra Massimo - naš narod nema tu kulturu uživanja kao recimo Japanci... ulaznica staje 8 evra... kakav doživljaj i sedenje u kraljevskoj loži, a rekoše da je tu mesto kralja sedeo opet Al Paćino... pre toga videli smo sav taj barok i sav taj sjaj, no ja I neki svoj strah... i fontanu srama... i katedralu u kojoj počiva Sveta Rozalija... i kontraverzni hotel Dele Palme...
ponovo smo se okupili u 14 sati i krenuli dalje u Monreale... razgledanje tog čuvenog mozaika... pre ulaska u katedralu morala sam kupiti za 1 evro beli ogrtač, nisu mi dali da uđem... i tako uvih se u to neko centelin belo platno... biće da sam bila nedolično obučena za jedno tako preuzvišeno sveto mesto... no posle mi je to dobro došlo u povratku i poslužilo mi je kao ogrtač, jer sam se smrzavala od klime u autobusu... u Monrealu sam kupila one lepe 3 ogrlice... i naravno kasnilo je par nas jer smo ostali da vidimo dolazak te najavljene mlade i ulazak na venčanje... rekoše da je kao iz filmova u mafijaškom stilu... jeste da mene te scene baš ne privlače, ali kud svi turci tu i mali Mujo... vratili smo se u Đardini Naksos uveče posle 20 sati... kupanja ovoga dana nije bilo, a ni plaže... večerali smo u restoranu... neku supu mnogo lepu minestrone i neko jelo sa nekim ribljim namazima... e i belo vino... sve za 12 evra... jedući pistaće to veče polomila sam nokat na palcu leve ruke... a sa dolaskom u Srbiju i palac desne ruke...
JEDANAESTI DAN - 12 JUL 2015 – PETROVDAN - SICILIA...
Nedelja... Petrovdan pa moglo bi se reći - naš poslednji dan, tj. poslednji konak na Siciliji... i najkontraverzniji dan... sa pregrštom iznenađenja... i kao da sam ulovila zlatnu ribu, a ona mi ispunila 3 najveće želje (a može biti I 4): da se uslikam na pravom motoru tipa harlija, da stavim kacigu na glavu i da se provzam na gliseru ili u poršeu... što jes jeste - nisam se htela popeti na vespu... tvrdoglava Srpkinja voli da prošeta brzim korakom i to sama... dan koji je teško opisati... taj iznenađujući dan trebalo je pažljivo doživeti... kao da smo bili statisti u nekom filmu, koj je režirao ko zna ko... neka ruka iz senke moglo bi se reći... no srećom da se ovo nama ništa pre nije "desilo", jer zar propustiti sve one lepote neumornog istraživanja za nas još neotkrivene Sicilije... plaža, a posle plaže kafa i sladoled u jednom baru - Sofija i ja nešto osmišljavamo... u popodnevnim satima vozikamo se gliserom i lomimo talase... Ja nismao čekivala prevrtanje tog glisera, iako je jednom puklo pod vodom žestoko… ljudi se voze kao I uvek I što svi oko mene imaju drugačiji utisak… ne znam…
posle te vožnje idemo u neki bar na piće, a u tom baru "drama"... upadaju neki opaki likovi bajkeri i ja ih primetim... i reko da mi je da istrčim da im uslikam motore... kad oni odoše, pa se vratiše i kažu hoće da uslikaju sa nama... ja malo šoknuta, jer što bi se neko slikao sa mnom, kad tamo ima divnijeg sveta... e tu upoznamo pravog Če Ge Varu sa tompusom... kad ja se posle setim da se sad uslikamo sa njima mojim aparatom i tako nastanu ove fotografije moje... kad posle da se uslikam i na njihovim motorima... e tu su bili pravi lafovi - ja se doduše malo opržim penjući se na taj usijani lim, ali mi se eto i ta želja ispunila... inače na Siciliji ništa pravo, osim malih dosadnih vespica... a ja kao prava “veštica” ne volim vespice... I to je još jedno poražavajuće stanje kad steknem utisak da sam u očima svog tog divnog sveta “veštica”…
e posle mi odemo na sladoled - nas tri amige... i tu se jedva rastanemo od tih, tj. od tog jednog pomalo čudnog Sicilijanca - eto ja kao divljakuša ljudima pružim ruku, a ne volim da se sa njima grlim i u obraze cokćem... Više ne volim prisnost pa ni sa najrođenijima… Te njihove navike su mi bezveze… Koliko je to sve lažno, eto zato mi taj detalj nije važan… Može se biti čovek I bez toga, jel tako???...
E onda mi odemo po treći put za svoj groš u Taorminu i naravno neću da propustim ni za živu glavu... Dam 7 evra i posetim Pikasovu izložbu... nisam zažalila i baš sam opet sama uživala... mada pod teretom straha ne znam kako sam uspela da to obiđem tako na brzaka… ono cimanje do poslastičarnice I nazad eto koštalo me još nekog straha I tereta… najlepše mi bilo u tom kutku na klupi tog dvorišta gde nešto zapisah I onda shvatih da treba da se na izložbu vratim, ali ne mogu izašla sam i da tamo ima nečeg umirujućeg za videti, da sam tamo sigurnija možda nego tako tražim nešto tom punom ulicom prestrašena I sama, tj. ja oept kriva pa nisam dobro čula… gde treba da pronađem prijatelje… a da stojim tek tako ko budala sama na ulici stvarno ne volim…I naravno sav onaj strah jer se neki izgubiše i ja se vratih sa nekim čudacima puna straha… a šta da sam se ja izgubila…premrla bih da sam morala po onom mraku doći do stanice… E Taormina I ona da mi prisedne…
Posle Taormine, sada već u poršeu, mi zaglavimo u neki bar ružnih ptica "Marabu", a posle Đardini Naksosa, opet Taormina i noćna mora - diskoteka Morgana, od koje su neki već sutradan imali i fatamorganu - prepila se votka... No, bilo je to zanimljivo... voće, prskalice i poseban separe da nas niko ne dira - pa biće da smo se osetili za čas kao pravi Donovi... Naravno ja sam sa prijateljima u Taormini popila vino di mandorla, a posle sa ovim drugima Sicilijancima pila sam šveps od limuna, mada da sam I pila Don Perinjoj ne bih zažalila... Da mada neki su mi rekli pazi se u piće stavljaju svašta… A ja sam svuda pila na poverenje, jer treba li neko doveka da podvaljuje baš meni… Jeste taj šveps je imao čudan ukus…
U hotel koji je bio zaključan, no ubrzo i otključan vratile smo se posle 3 sata... i tad smo pakovale kofere… no moje amige zaspaše, a ja ostadoh budna do zore i uhvatih tu prekrasnu pesmu ptica... I tako ja ne volim noćni provod, ali se trezveno snađoh u svemu... e da, na gliseru se okliznem sa tako malih uzanih stepenica i potonem, ali srećom isplivam i dođoh sebi brzo i već nekako... malo sam pročistila sinuse... a tek oduševljenje klavirom i pijanistom u Taormini na sred trga... a u diskoteci primetim da mi se juta sa pete od sandale počela parati, valjda od silnog hodanja po ostrvu...
DVANAESTI DAN - 13 JUL 2015 – SICILIA – POVRATAK...
Ritorno.... i posle svega šta ostaje do šaka najlepših sećanja i uspomena... let smo iz Catanije imali oko 13 i 15... i tako za sat i 40 minuta opet lepo stigosmo oko 15 sati... doduše imali smo male turbulencije, ali ništa strašno... meni malo smešno... kao da nas je neko prodrmao ili protresao... e posle ove lepote, teško da ću ikada poželeti da se vozim autobusom... na naš aerodrom Tesla stižem ranjenih i krvavih nogu... nastavljam do Pančeva i tek sutradan 14 jula vraćam se za Bajbok Siti, u kome me ne snalazi nšta oduševljavajuće... tako da i dalje patim od kijavice... biće da nisam dobro pročistila sinuse... Sve u svemu, ja sam svoju sicilijansku priču ispričala, doživela i prepričala - stilom mojim i po prosvetljenju vida moga... Grazie, Santa Lucia...
14 JUL 2015 – SICILIA – POVRATAK KUĆI...
U 11 sati I 40 minuta povratak iz Pančeva do Užica... u17 I 50 stižem kući svojoj… Za one koji me pitaju, a ja naprosto zaboravim, jer smatram nevažnim, koliko me je koštalo ovo putovanje, ili koliko me je koštalo parče mog malog zanimljivog života, treba da kažem - oko 502 evra plus 3700 dinara, plus prevoz do aerodrome I nazad… prevoz od Užica do Pančeva… sve ukupno oko 70 000 dinara ili sam opet preterala u računu…
No, prikupljeni materijal ipak želim da umetnem u celu ovu priču I da tako isplovim u neku mirniju luku, iako sam skitnica iako me daljine vuku, više volim mirnu luku…
Da, Sicilija najveće ostrvo Sredozemlja I najgušće naseljeno, udaljeno oko 100 neki kažu I 160 kilometara od Tunisa ili severne Afrike… I Siciliju taj mesinski moreuz odvaja od kopna, tj. od Apeninskog poluostrva… Po grčkoj mitologiji ovde beše postojbina kiklopa Polifema koga je oslepeo Odisej… prva plemena ovde se naseljavaju 8000 godina pre Hrista, a Grci dolaze 750 godine pre Hrista… Sicilija je bila I kraljevina… Za vreme Peloponeksog rata Atinjani kreću na Siciliju, no Sirakuza spaja savez sa Spartom I Korintom I tako je poražena silna atinska vojska i uništena im je mornarica… 242 godine pre Hrista Sicilija postaje prva rimska provincija izvan Apeninskog poluostrva… Bila je u to doba, a I danas reklo bi se žitnica carstva…
U kulturnom smislu Sicilija je ostala grčka… Hrišćanstvo se ovde javlja tek u 2 veku naše ere… Sveta Agata u Kataniji, Sv Kristina, Sv Lucija u Sirakuzi I mučenici Sicilijanci, Sv Rozalija u Palermu, Sv Cecilija, Sv Agneza ili Sv Janja… padom Rimskog carstva zauzeli su Siciliju Vandali 440 godine, pa Goti… Vizantijci je osvajaju 535… u 10 veku dolazi pod udar islamske vojske… u 11 veku oslobođena je islamske vlasti od strane Normana hrišćanskih potomaka Vikinga… u 12 veku Sicilja postaje jedna od najbogatijih država Evrope… siscilijanska škola poezija radila je od 12 do 13 veka… Sicilija pada I pod vlast Francuza dinastija Burbon I Španaca… 1860 postaje deo Kralejvine Italije… u 19 veku javlja se mafija… fašizam 1920… 10 jula 1943 u vreme Drugog svetskog rata saveznička invazija na Siciliju… 1946 proglašena je republikom… sa severa Siciliju zapljuskuje Tirensko, a sa istoka Jonsko more… ostrvo je trouglastog oblika I ima 3 vrha… klima je mediteranska… bave se poljoprivredom… najbogatija vegetacija na Mediteranu je ovde… mnogo je divljeg cveća jasmina I orhideja, kao I egzotičnih biljaka – fikusa, banana, papirusa… vinova loza, masline, žitarice…
Sicilija je odmorište za ptice selice koje putuju sa severa Evrope I podeljena je na 9 okruga ili provincija… Sicilijanski parlament je stvorio Ruđer II sicilijanski 1130 I jedan je od najstarijih u Evropi… između 1880 I I svetskog rata mnogi se odavde sele u Ameriku… u srednjem veku na sicilijanskom jeziku je napisan prvi sonnet, čij je autor Đakomo da Lentini… još od španske vlasti postoji tradicija proizvodnje čokolade – čokolada iz Modike sa puno egzotičnih začina… Vina: korvo, marsala, muskat, etna, malvazija… Železnica iz burbonskog razdoblja… Arhitektura – barok… Slikar Antonelo Gagini renesansa I vajar Rinaldo Bonano… u 15 veku slikar Antonelo de Mesina… u 17 veku slikar Pietro Noveli – religijski motivi baroka… Književnost: pesnik Stesihora 600 godina pre Hrista, Đakomo da Lentija iz 13 veka, 19 vek – Đovani Verga, Luiđi Pirandelo dramski pisac, rođen 28 juna 1867 u Agriđentu, na Siciliji 1934 dobitnik Nobelove nagrade… 1959 drugi nobelovac Salvatore Kvazimodo pesnik… Ovde snimani mnogi filmovi – Kum, Sicilijanac… Muzika: barokni kompozitor Aleksandro Skarlati… opera Vićenco Elini… narodna muzika – tamburin, gitara, mandolina… Rosa Balistreri narodna pevačica… narodni ples – tarantela… Opera: taatar Masimo u Palermu iz 19 veka najveći u Italiji 3200 gledalaca… Arheološki muzej u Palermu… u 19 veku iz tradicije uličnih pevača razvilo se sicilijansko lutkarsko pozorište – sicilijanska marioneta… Torta kasata… Kapućino napitak ekspreso kafe s toplim mlekom I penom ime nosi po boji habita (odeće) koju nose rimokatolički monasi kapucineri kapuljače tamno smeđe ili svelte boje uz beli pokrov…
Antonije I Kelopatra trebali su na Siciliji da imaju ljubavni sastanak no flota je izgorela I brodovi, pa je sasatnak propao… Sveti Vid iz 4 veka rođen na Siciliji… Sveta Rozalija iz Palerma čije su mošti u Palermu iz 12 veka pustinjakinja, zaštitnica grada, podvizavala se u jednoj špilji na 606 metara visine I zaštitnica je evolucionista… Arhimed 3 vek pre Hrista grčki matematičar, fizičar I astronom iz Sirakuze… Sv Cecilija 3 vek zaštitnica pesnika, slepih, muzičara, pevača, svirača, orguljaša, umrla na Siciliji za vreme cara Marka Aurelija… Sveta Agneza kraj 3 I početak 4 veka… Sveti Agaton rimski biskup 7 vek rođen na Siciliji… Ovde postoji I jezero smrti najotrovnije možda na svetu, koje hvala Bogu nismo ni saznali gde je…
Grčka kolonizacija zapadnih krajeva Mediterana trajala je od 8 do 5 veka pre Hrista I u tom razdoblju osnovane su I naseobine na Siciliji I južnoj Italiji, čiji su stanovnici vršili na Italiju kulturni uticaj…
Odisej je na Siciliji naišao na kiklopa Polifema čiji je otac bio Posejdon… oslepivši jednookog Polfema koji je popio previše vina, Odisej je izbegao da postane njegova večera… Polifem sin Posejdona I morske nimfe Toose… Kiklop jednooki džin živeo na Siciliji I tu je Odisej zatražio gostoprimstvo nazvavši sebe “NIKO”… Polifem je bio zaljubljne u nimfu Galateju, ali ga je ona ignorisala zaljubivši se u privlačnog Akida… u ljubomornom besu gigant je smoždio Akida kamenom, a Galateja ga je pretvorila u sicilijansku reku istog imena… Odisej proslavljeni putnik čuven po svojoj mudrosti, oštrom jeziku, po umeću, znatiželji I snalažljivosti… na putu kući iz Troje nasukao se na Siciliji gde je živela divlja rasa jednookih džinova kiklopa… hrabar I radoznao Odisej ušao je u njihovu jazbinu, gde je zajedno sa svojim drugovima uhvaćen I zatvoren… da bi pobegli oslepili su džina I izvukli se tako što su se sakrili ispod ovaca…
Vulkan rimski bog vatre I kovač, grčki Nefest bio povezan sa Majom I Vestom, koje su bile boginje zdravlja… njegova kovačnica bila ispod planine Etne… tokom vulkanalija praznika koji se 23 avgusta održavan bacaju su u vatru ribe I male životinje, ne znam da li je taj običaj još tamo I danas…
Pluton vladao Sicilijom, gospodar podzemnog sveta... Had grčki ili Ork… had nevidljiv grčki bog podzemnog sveta… “davalac bogatstva”… had obično bio veran muž, a prevario Persefonu sa nimfom Mentom, koju je Persefona pretvroila u slatku mirišljavu biljku nanu… A kad ispijem zimus čaj od mente, lepo je da se setim ove mitološke priče…
Atina ili Atena boginja mudrosti I zanta, grčka boginja rata I zanata, njen simbol je mudra sova koja je prikazana na atinskom novcu…
Zevs vrhovni bog u grčkoj mitologiji svemoćni otac bogova na prestolu na planini Olimp…
Apolon bog sunca, božanstvo proricanja, streljaštva i muzike…
Hiron podučavao Ahila muzici, medicini, lovu I ratovanju, proroštvu…
Dionizije bog vegetacije, vina I uživanja, “bog bivoljeg roga”, vitalan I lep grčki bog vina…
Ono što bi zabeleženo nije bilo izvodljivo videti kao što je rodna kuća velikog Pirandela u Agriđentu 130 kilometara od Palerma ili muzej savezničkog iskrcavanja 10 jula 1943 operacija “Haski” do 17 avgusta 1943 – to je sa druge obale, I ta obala je za one sa nešto više džepa, a I stila… ni arheološki lokaliteti baš nisu bili na putanjama mojim… a I šta bih ja tamo radila… zurila u ruine, ruševine, iskopine, kamenje bez pojma o pojmu… a možda bezveze kažem da jeste najlepše videti Dolinu hramova kod Agriđenta taj antički areheološki lokalkitet I nekropole Pantalike… Ni u zamke nas nisu vodili, a I to je možda tek poseban doživljaj…
Da li je iko obišao Siciliju železnicom…
Sicilija je jednom rečju park prirode… beli vuk jedino živi ovde oko Etne… zamak Ursino u Kataniji ima biblioteku od 210 000 knjiga, manastir Sv Benedikta srednjevekovno utvrđenje iz 13 veka… dvorac u Sirakuzi Maniace I Eni Lombardo… relikvije ili svete mošti…
Sicilija ostvro Sunca u obliku trougla, sa 3 aktivna kratera na Etni, 3 noge, 3 kolena žene meduze Trinacrie na zastavi Sicilije… nekada su I slonovi živeli ovde jer je Sicilija bila jedno sa Afrikom… onda su se razdvojili… sladoled u lepinji bi mi grozna kombinacija od starta…
Boje žuta kao sunce, život ili pesak sa plaže… Narandžasta ili crvena kao ljubav, krv Hristova, inat, prkos, strast I neponovljiva jedinstvenost… I bela kao nevinost, čistota, sloboda… Zastava Sicilije prvi put je usvojena 1282… meduza sa 3 struka pešnice, a 3 savijene noge predstavljaju trouglasti oblik ostrva Sicilije, a od 4 januara 2000 godine javna upotreba ove zastave… boje crvena I žuta… Triskelion spirala života keltski simbol, najlepši kažu, 3 noge, 3 spirale – rast, razvijanje, bujanje… broj 3 simbol plodnosti, širenja, ekpanzije, vezuje se za planetu Jupiter simbol rasta na svim poljima… E ne kažem li ja bezveze, da sam počesto na Jupiteru… nešto mi Mars više nije privlačna planeta… Crvena boja – vatra, krv, strast, snaga, pokret, uzbuđenje, akcija, hrabrost, odlučnost, sjaj uživanje, ljubav… Žuta – sunčeva svetlost, kreativnost, optimizam, zaštita, jasnoća… Ipak posle plave, najviše poverenja dajem žutoj boji I Suncu…
Grčki amfiteatar iz 4 veka pre Hrista I rinsmki teatar iz 2 veka pre Hrista… Na Obali Jonskog mora ja nisam videla taj šlag beli pesak… pesak po kome sam ja gazila bio je više nego iritirajući, pregrejan od sunca, ponekad neosetan, ponekad dobro slepljen, ponekad sam od sebe nestajao, no uvek boje zlata… zlatkasti pesak I presijavajući I fino sitan, ali I grub… malo peska u papuči mora da ima… tako treba…
Čezare Paveze italijanski pesnik napisao poemu “Moja Sicilijo” pesmu, koju je možda posle ukrao I preradio Oskar Davičo kao poznatu nam pod naslovom “Srbija”…
Kša vulkanskog pepela Etna… grebeni… kobaltno plava boja rastvorenog plavog kamena… smiraj I rađanje sunca… vazduh… sve što se vidi veseli, a sve što se ne vidi ovde ostavi trag sete ili tuge tek neke, no ipak se okom duše negde daleko u visinama sretne… da I paganska svetilišta… bura sa munjama je izostala… svetlucanje nije… večernje plivanje jeste… ljubav na prvi pogled ona strasna desila se kako kome… meni jeste u mediteran u svetlost u daljine…
da ja sam zaljubljenik svetlosti I Sunca, jasnoće I čistote, nekog sklada I reda… Mediteran centar sveta I srce sveta…. Fascinantno… sve je živo… življe… zov ovog mesta gde se nađe duhovna hrana ona za dušu I najlepša ljudska osećanja…
Jul taj mesec sedmi koji se kod Rimljana prvo nazivao Kvintilis ili peti mesec, računajući početak godine od meseca marta, pa tek docnije ovaj mesec je dobio naziv Julius u slavu Julija Cezara rimskog imperatora koji je izveo reformu kalendara I koji je toga meseca I rođen… I rezervisali smo Siciliju u martu…
Treće Pavlovo putovanje posle oluje sa Krita sredozemnim morem sve do Sicilije na putu ka Rimu… no Pavle se valjda nasukao na Maltu…
Radoznalost I otkrivanje nepoznatih predela… putovati tuđinom I prosvetliti sebe… učiti se novim znanjima… zublje moje… nebesne poljane I zalazak u novi svet… spoznati dobre sile prirodne… kroz reč knjige putujem… govore I romore drevni glasovi iskonski… I naš prosvetitelj Dositej putovao svetom I pisao pisanije – taj glasnik slobode I istine, vesnik, večiti putnik…
Sladoled “najbolji I najveći prijaltelj onih koji su razočarani u ljubav”, pa i u ljude…
Vulkani su najspektakularniji u ispoljavanju energije… doprineli su obrazovanju velikog dela zemljine kore I svedoče o istoriji I razvoju zemljine unutrašnjosti… zemljište oko vulkana je veoma plodno… vulkani su građevine nastale gomilanjem raznog izbačenog materijala… Najviši vulkan u Evropi Etna uvek je aktivan I na to podseća dim što se diže iz njegovog kratera sa približne visine od 3300 metara koja se prirodno menja sa svakom erupcijom… Grada Katanija smestio se na obali u podnožju vulkana… sa druge strane Etne je obrađena ravnica, polja raznih boja I krvudava reka… sasvim dole je grad Augusta okružen nasipom…
Mera za prirodnu dragocenost ovde je doista karat I meni je ovde sve bilo I sijalo kao zlato… a magare taj simbol mira nisam nigde našla, osim na razglednici…
I Madonni della lettera patroni della citta di Messina I Matri da Littra kažem GRAZIE!!!...
