Симеон: Чедо и Утехо Саво, нека се у Тебе не нађе опора
и увредљива Реч са усана; право ходи кораке своје исправљајући; поучавај правим
вредностима живећи и побожно у тишини молитву творећи; не сједињуј се са
безумљем и искај Искре премудрости Божје – да у томе на многаја љета поживиш
Сине...
Сава: Добри Оче и Преблажени Авво, којом узвишенијом
беседом и словом Теби узвратити сада, осим да коленопреклоно клечим пред
пречасним телом Твојим и док појући читам Канон на исход душе ти свете, а тужан због растанка овог, даривам простoр и
време као дар који олакшава изновни нам сусрет о Другом доласку Господњем и
радујем се радошћу васкршњом...
Симеон: Саво и остала Децо моја, негујте Љубав
међусобну и не одступајте од узакоњења Божјег, како би остали благословени до у
векове векова, а ја сад испуштам душу хвалећи Господа силнијег од свих сила и
светова...
Сава: Збогом Оче – само Господу остаје познат сав
Твој труд и подвиг побожни, сва кротост и душевност и почивај сном праведника у
Царству Оца, Сина и Духа Светога, који нека су хваљени и Христом Богочовеком
прослављени...
Присутни: Амин!
П.С. Написано 16 новембра 2018, на Ђурђиц, за конкурс "Расковник", "Хиландар - силан Божји дар"...
