Дуранте Алигијери, скраћено назват Данте, рођен је у прелепој италијанској Фиренци једног пролећног дана године 1265. (између 18 маја и 17 јуна) у знаку Близанца (астролошком знаку који даје "књижевне и интелектуалне моћи"), у племићкој породици од оца Алигијера Алигијерија и мајке Дона Беле... Врло рано остаје сироче: са 10 година губи мајку, а са 18 оца... Најпре се верио, а потом и венчао са Ђеном (Ђемом) Донати, са којом је изродио четворо деце... Мада, од његове девете године једина и највећа неузвраћена љубав беше нико други до Беатриче Биче... Данте је похађао и студије права у Болоњи... Изучавао је и филозофију... Бавио се и проучавањем теолошких дела... Познато је и његово страствено бављење астрологијом... Књижевник Брунето Латини постаје велики Дантеов учитељ, захваљујући чијем утицају се и Данте обрео у политичким водама... Нашао се на неким пословима при градској управи Фиренце... Но, када је дошло до поделе грађанства на беле и црне, Данте стаје на страну белих, који су се залагали за што већу самосталност града Фиренце и изузеће испод руке папе Бонифација који је волео у све да се меша, као и противљење томе да Фиренцом завлада једна фамилија... И док се Данте позабавио код папе у Риму, у Фиренци се дешавају неочекивани преврати... Наиме, Фиренцом су завладали црни... Они су потом одсутног Дантеа осудили прогонством из места рођења, одузели су му све градске позиције и права, осудивши га на велику новачну казну, али и на смртно спаљивање, наводно због финансијских малверзација и узимање мита... Од ове 1302. године почиње Дантеова нова животна етапа луталице... Никада се није вратио у родну Фиренцу... Трагао је за скровиштем у многим градовима: Форлију, Верони, Падови, Болоњи, Луки и од 1319. Равена... Своје најпознатије и последње књижевно дело "Комедију" започиње око 1306. године... Тек после два века ово дело добија свој данашњи назив "Божанствена комедија" захваљујући Бокачу... Данте умире у Равени између 13. и 14. септембра 1321. године, од маларије са напуњених 56 лета... Овај велики италијански песник, сахрањен је у Равени... Био је члан Еснафа видара и травара, јер су његови стихови били врхунски мелеми за душу и тамо је евидентиран под именом "фирентински песник"... Израстао је у великог песника надасве одличних квалитета, али је исто тако на властитој кожи поднео немилосрдне ожиљке прогонства и одбачености... Иста судбина задесиће и његова књижевна дела... У писању је доиста налазио саму срж свог опстанка и постојања... Био је поклоник и члан тајног друштва новог правца познатог под називом "слатки нови стил", који су писали и рецитовали песме у славу жене... За њега кажу да је био "необично речит"... Иако покаткад "гладан и поцепан" није одустајао од писања... За њега још кажу да беше средњег раста и малчице згурен... Одликовао се лицем дугуљастог облика, које је красио нос ко у орла и два крупна ока... Вилица му беше јака, а на њој се истицала "доња усна"... Коса му беше густа и коврџава... Имао је таман тен... Чак кажу да је носио и браду... Но, увек његово лице красила је замишљеност и сета...
Нема коментара:
Постави коментар