субота, 19. април 2014.

ЈА - А. С. ПУШКИН (најкраће о самом себи)...


Родио сам се шестог дана месеца јуна 1799-е године у Москви, у породици средњег племића, која је оскудније стајала са много чиме, па и са новцем... Са већ 11 година послат сам у Царско село те 1810-е године, у један интернат... Ту пишем своје прве песме - своју прву поезију, која је додуше сва о мени... Био сам препуштен несталности овоземаљског живота...  Увек сам бивао у неприликама, тражећи поваздан иоле пристојан кров над главом... Покаткад су моје сеобе биле изазване и прислним сплетом околности... Већ са 18 година постао сам јако сумљичав ондашњој власти и то од часа када сам публиковао своју нову песму под називом "Ода слободи"... Четири године провео сам на положају секретара при Министарству иностраних дела... Било је то од 1820 до 1824... Но, због мојих "револуционарних" стихова, протеран сам из Санкт Петербурга на југ... Отпустили су ме из службе ... Прогнан сам на имање својих родитеља у Михајловско... Тиме није све завршено... Био сам под присмотром ондашње власти, као и тајне полиције... Покушао сам да бежим, али се и то завршило пропашћу... Био сам изолован и осамљен... Пошто сам похађао "наставу чистог атеизма", сада сам почео да се интересујем и за ислам... Тада настаје оно моје чувено дело "Подражавање Корана" састављено од 9 песама... Био сам не само прогнаник, већ јако изнурен и  уморан... Изненадила ме вест о смрти цара Александра Првог... Трагични комад "Борис Годунов" написао сам у овом свом сеоском избеглиштву... Тек ме 1825 године помиловао цар Николај Први... Године 1830 објавио сам роман "Евгеније Оњегин"... Од 1826 до 1833 године објавио сам највећи број мојим написаних дела... Тако сам постао створитељ модерног руског језика и прокрчио пут Чехову... Тачно да сам већ са 30 година писао тако много о досади, смрти и меланхоличним расположењима... Плакао сам... Последње своје сузе, искапао сам тог 10 фебруара 1837 у Санкт Петербургу... Гледала ме супруга и моје четворо деце... Тога чудесног дана, изашао сам на тај кобни двобој, где сам часно и пострадао у својој 38 години...          

Нема коментара:

Постави коментар