ЈЕСЕЊИНУ...

Разбушићемо ладно
све тишине
необичности
и гледати кроз
седефасто стакло
голубијим очима
раширених крила
рањени ко две грлице
златокриле
жалосни
понесени
занесени
од песме, дувана,
музике и пића
у свом том дремежу
хармоничног савршенства
док два нам срца
ударају снажне песнице
лопова и хуља
шарлатана и бараба
и бићемо обасјани
искрама незалазног Сунца
и кад постадосмо плен
орлушини, курви и разбојнику
и док у празном коферу
преврћемо нашу бол
и олакшање неко
што ветар гони силно облаке
ширинама небеским
о мој очајни побратиме
што би одбачен
у страну од ужаса...