ПЕСМА БРОДИ БРОДСКИ...

Суштину нашу
на окамењеном морском таласу
пуштам да ко песма броди реком узводно
ту где овештале емоције људске
уморно покрећу плућа ко сломљена једра...

Отежале речи песме броде
одлежале у горком испљувку
и грубом парању окрзалог ждрела
ту где свакодневница јури да
сруши птичја гнезда...

Разочарани!
Подрезана слова и речи
ко нокти тврде Слободе
ту где музика тужно по струнама
раштимоване виолине звечи и у
неко смежурано кишно праскозорје јечи...

И Песник неће бити превише намрштено
опак или олак, док песма броди или
док подешава свој стих
за овај свет све мање јак, а све више двојак...