ВЕТАР...

Прочишћени од ветра
схватамо и
откривамо смисао у
неплодној зони тишине где
пешчане олује
тог вртложног кретања
унутар поетског словара
врше силу притиска
и судари
неизбрисивих
крилатих слова
шаљу пљускове
те непрекидне кише
и опет ће да
жалости и тугује
безгранична
и бесконачна
красноречивост дана
све док је
правац ветра - константан
док циркулише
док носи тај
врло фини материјал
језгровитих
сребрних окова
изложени узалудности
док доминирајући ветар
засипа кретање
прељубник
облацима буре
разорно зајеца
и подиже зрна песка
како би још једном
извајао те
предивне пустињске фигуре
и прибегава префињености
ротацијом својих
олујних ветрова
док јоргован плави пупи
вртлози торнада
тајфуна или оркана
пролазе и то је
разблаживање
хладних сувих
и влажних ветрова
поветарац
напада рељеф
и помера се
линијом
шах-мат
слично оном тренутку
кад рука такне
у нечије право...