У земљи за гором
дашак топлоте и
светлости замишљено
варничи исто као
писати-пишем речи
и леденице све тупље
режем низ страну
хартије узмицањем
уз хучни поток
низ храпаво дрво
кроза тврди зид
и речи као да опет
јесу иситњени крајеви
жутог лишћа по обали
и гласовитост ветра
ту где камен и храст
широким ливадама
ничу ко биљке без
корена и коре...
Нема коментара:
Постави коментар