ДА ЖИВОТ ЈЕ НИШТА...

Заудара промрзлим задахом 
туга новорођеног дана, та
разграната тешка граната
звана људска болна патња
разасута по ливадама и
алугама, док музика скрива 
мисао - да живот је ништа...

И капале су капи бодљикаве
кише из сваког тромог корака
слепих свелих ружа у оне
доконе крваве сате устајалих 
речи од којих једва сване...

И разлистали умори опет онде
пустоше разбијено светлуцање
искре и као да ветар стреса тај
бесконачни издисај оног немог
мрачног неба над тромим нама...

И без речи и гласа пламте ту
светови идеја и горки цветови
тихи у обамрлом погледу оног
гадног уништења или понижења...