Луцидност руменог зрака
као непозната спремност у мени
или средство за спретност
налик је суптилности динамичне воље
и естетика мога срца,
а затим супротност наша
као одрицање немоћи
и порицање отупеле крајности
кад бесконачно смо злу склони,
а нестрпљивост у измаглици
узгредна је дистанца
опет у мени изазива
омашку доживљаја
и значај кобне тишине
непоновљив је
само када сам сама
што помор начела
звучи страшно
и буди се дан изван себе
негде подлеже ли скептицизму
или простору сумње
код нових појавности
кад више од себе нема где,
а Реч која беше од почетка
доказ је нарушеног реда
што вучем циничне остатке
ту где Правда је апстракција
и лажни занос пре одушевљења,
а подлац који се колеба
неопозиво обара вредност
те вишезначне акције
армада октобарске кише
и изгубљене резерве Живота
пред садржајем супериорне кривице
остаје Ум који се
пред загонетком стропоштава
у неартикулисану Поезију
Ја беспомоћна пред мудрошћу
да одредим супротност
типичног сплета тих околности
кад упрошћене су охолости
и угошћени фрагменти смисла,
а способност да изневерим
недоречени тријумф
блискост је
пред којом смртник
крајње ситан
самом себи изгледа...
посвећено Чеславу Милошу
