"ПУТОВАЊЕ ИЗ ЈА ГРАДА У ТИ ГРАД" – Мирсини Вигопулу (препричано)...

1 - ИЗ ЈА ГРАДА У ТИ ГРАД

ЈЕДАН МАЛИ СТАНОВНИК ЈА ГРАДА - Ја градом је владала богиња Горда и беше то њихова краљица... Гордост... Становници тога града имали су  мутан поглед и вид, па нису добро видели од све своје гордости, себичности и егоизма, па су се много свађали и препирали... Дечак Пркос се увек играо сам и најбоље је трчао... Био је најбржи... И то га је испуњавало што је у свему био нај, нај... Био је син госпође Сујете... Једном пролази кроз мала врата ван зидина свога града и тамо провиривши среће девојчицу по имену Ведрану која му на растанку каже да живи у Ти граду... Да ли ће кренути у истраживање и откривање радосне ведрине???...

2 – БОГИЊА ГРАДА  

Дечак Пркос непрестано мисли на девојчицу Ведрану, на њихов први сусрет и жели да открије нешто више о њеном граду, али му његов отац Охоли говори да се за ту дозволу најпре обрати краљици Горди... Охолост... То исто говори и његова мајка Сујета, па изјутра Пркос креће у краљичину палату на пријем... Краљица му допушта да оде у истраживање, а ако се у том подвигу и прослави награда га по повратку чека...

3 – МУДРИ СТАРАЦ

Пркос позива свога брата Поноса, који је 3 године од њега старији да му се придружи на том путу, но он није хтео поћи... Хтела је са њим поћи његова сестра Амбиција, али њој нису допустили родитељи, јер је још мала за једну такву пустоловину... И тако Пркос креће сам... После 3 дана хода не проналази Ти град и јако је разочаран, уморан... У пећини крај ватре среће старца који га лепо прима и ту вечера са њим рибу, па се почиње распитивати за Ти град који тражи... Иако љут остаје ту да преноћи... Заспао је, па се пробудио и замолио страца за помоћ... Старац му говори да мора проћи кроз омалени тунел да би видео и угледао Ти град, а да би прошао тај тунел најпре мора смањити своје велико Ја... А на крају као најважније гласи: увек треба да ставимо добробит ближњих испред свега, па чак и нас самих... Старац га благосиља и он одлази у непознато, покушавајући да у свом уму узгаја само добре помисли, које лоше покаткад хоће својим коровом да угуше...

4 – ДОБРА ПОМИСАО

На путу среће човека који поји коња Шугавка и према коме почиње најљубазније да се понаша... И док Пркос пије воду, коњаник му краде завежљај са стварима и сву расположиву храну... Сада је Пркос љут и каје се што је био добар и љубазан... Потом је угледао балегара (врста мрава) који котрља купину и он му то узима и једе... Сада Пркос помисли за себе да је крадљивац и на час осети како је бити у улози тој - улози надмоћнијег и јачег, лукавијег и спретнијег... Примећује једно важно: кад мисли добро пут којим иде је широк, а кад је љут пут се сужава... Креће даље и наилази на смокву пуну зрелих плодова и воду, па застаје да се окрепи (освежи, одмори)... Стиже на врх брега и угледа коначно Ти град, али се саплиће изненада и почиње да се котрља низбро... Лежао је без свести на обали реке...

5 – КРАЉИЦА СМИРЕНА

Пркос лежи и буди се, а испред себе угледа девојку која га нежно милује по коси и која га учи да треба да отера ружне помисли, да се смири и да чека, јер ће на крају добро победити... И још му говори да је град који тражи преко реке, коју није баш лако прећи, па га узима за руку и води... Тако прелазе реку заједно... Стижу испред тунела, али пошто он поче да мисли ружно и лоше о девојци, упаде у реку... Она га опет извлачи из реке... Он је опет без свести... Кад се пробудио признаје јој своје лоше помисли и сумње и поново крећу заједно и тако улазе кроз тунел у Ти град...

6 – У ТИ ГРАДУ

Пркос се одушевио оним што је угледао и потрчао је ка деци и ту среће Ведрану... Срећни су и плачу од радости, а она га упознаје са својим пријатељима... Крећу њеној кући где их чека њена мајка по имену Добра... Ту се одмара и окрепљује после напорног путовања... Ведрана је имала и брата по имену Племенити... Сви су му приредили добродошлицу, а он им је причао како је стигао до њих, али је доста тога прећутао, сакрио, слагао и каже на крају како је све сам постигао у том походу до њиховог града Ти... Онда је пожелео да упозна њиховог Бога, за кога први пут ту чује, а који живи на небу и који је невидљив... Они му говоре да мора да се научи стрпљењу... Чекању... Ведранин отац звао се Стрпљиви... Стрпљење... Рекоше му да се само љубављу побеђују становници Ја града из кога он долази...

7 – ДЕЧЈЕ ИГРЕ У ТИ ГРАДУ

Пркос се игра са децом, а после игре прича им о свом граду и о краљици Гордој... Деца му говоре да је њихова краљица заправо њихова учитељица... Отишли су кући на вечеру, а сутра га воде на упознавање са учитељицом...

8 – СУНЦЕ СЕ РАЂА СВАКОГА ДАНА

Устаје радостан, јер ће упознати краљицу учитељицу, па са Племенитим и Ведраном моли се заједно Богу... Изгрева сунце, птице цвркућу и свиће прелепо јутро... Говоре му да га са великом радошћу очекује њихова учитељица...

9 – ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ

Стижу у последњу кућу у граду, чије је двориште препуно цвећа, а крај врата лаје мали бели пас који се зове Лав... Пркос је очекивао да краљица живи у палати... Учитељица изађе и поздрави их... Била је то девојка Смирена, али она деци прећуткује да је Пркоса већ срела... Сели су под један платан (велико дрво)... Пркос се каје за своје лажи, иако то јавно још не признаје... Одлазе у шетњу кроз природу и можда ће имати прилику да угледају дивокозе...

10 – ДИВОКОЗЕ У КЛАНЦУ

Уживају идући кроз природу... Ту су ручали на једном извору... Пркос баца каменчиће и осећа тугу, па пита Смирену насамо зашто је прећутала деци за њихов први сусрет... Њега пече савест и он се каје... Овога пута били су мало бучнији, па нису угледали дивокозе, које се поплаше од сваког грубљег шушња...

11 – КАДА ЧИНИШ ДОБРО, ЧИНИ ГА НА ПРАВИ НАЧИН

Пркос упознаје многе породице које су многочлане  и где сви раде и где се све дели... Требали су да иду код Смирене опет, али су остали у кући да заврше неке послове, јер је мајка Добра на позив комшинице Наде отишла изненада из куће... Пркос беше љут што ће се посета Смиреној одложити можда и до сутрадан и од беса је почео шутирати кофу за воду... Отишао је сам код Смирене и она га учи добром и лепом понашању и разумевању... Враћа се Ведрани и извињава јој се, а потом и целој њеној породици за сво то своје бахато и несмотрено понашање... Ведрана је имала сестру Цветану... Реч ИЗВИНИ до тада Пркос никада никоме није још изговорио и рекао, а Смирена га научи пре повратка, да кад добро некоме учини, да за то никад не очекује награду...

12 – ВЕТАР ЈА ГРАДА

Радостан дан, јер је Ведранина тетка после 12 година брака родила девојчицу, а мајка Добра је отишла из куће поводом тога, а отац Стрпљиви пече колач да се то прослави... Сви су радосни и нико није помињао Пркосову љутњу и бес... Ведрана позива Пркоса у шетњу... Он се распитује за дете кога зову у граду Ветар и које је брзо, јер жели са њим да се такмичи у трчању... Потом се тркају Ведрана и Пркос... Код једне реке се кратко одмарају и опет трче уз реку... Тада Ведрана удара о једну стену, крв тече низ њено чело и она лежи без свести... Пркос плаче за њом мислећи да је мртва, а онда почиње да се моли Богу и док плаче почиње све боље да види... Копрена са очију полагано му спада и откривају му се нова познања... Сазнања... Ведрана отвара очи, а Пркос благодари (захваљује) Богу и носи је до града, а тамо му два човека помажу да је донесе кући...

13 - ТРЕНУТАК ИЗВИЊЕЊА

Пркос се извињава Ведрани и ту сазнаје да је она брза као ветар и да је ово њена прва повреда и да је она то дете које зову Ветар и зато он све моли за опроштај... Све је добро кад се добро и заврши схватио је на крају, а видећи колико му љубави дају почео је да плаче и осећао је радост и тугу истовремено... Много се каје и даље...

14 – ГОСПОЂА РАЗБОРИТА

Пркос мисли да се врати у Ја град и да помогне својим суграђанима и да их научи како да се промене... Да боље прогледају... Јасније сагледају... Племенити и Ведрана би га радо пратили на том путу, али отац Стрпљиви каже да је то незрела детиња одлука... Ту је дошла и Разборита (мајка учитељице Смирене) и она му каже да мора бити опрезан и да не треба да исправљамо друге јер је то себично... Разборитос... Прво треба да упознамо сами себе, а то је најзад разборитост... Требају нам добре мисли, смирење и чисто срце...

15 - БОЖАНСКУ РАДОСТ ДОБИЈАМО ДАЈУЋИ

Пркос одлучи да се сам врати у Ја град, па се сви са њим лепо и долично поздравише и почеше да му доносе поклоне и много љубави... А њега су увек учили да буде шкрт и себичан, циција, па је сада видео како је лепо помагати несебично другима... Рекоше му да ће му сачувати ствари док се не врати и да очекују да ће се са њим вратити још неко...

16 – ЧАС РАСТАНКА 

Пркос је отишао пун туге и радости... Плакао је... Угледа Смирену и са њом прелази кроз тунел...

17 – КО СЕ УЗДА У БОГА, НЕ БОЈИ СЕ  НИЧЕГА

Путује и опет га нападају лоше мисли, па страхује како ће га дочекати у Ја граду... Моли се Богу... Сусреће старца и говори му да је пронашао истинитог Бога, а старац га упозорава да ће га Горда можда бацити и у затвор (тамницу) због свега тога... Прича му једну причу старац – о девојчици млађој сестри која је на свадби своје старије сестре видела своју судбину унапред (смрт свога нерођеног сина)... Пркосу недостаје храброст, али га старац уверава и теши и каже да то није истина и да је он надасве и храбар и упоран...

18 – ПОВРАТАК У ЈА ГРАД

После годину дана Пркос се вратио и сви су хтели да га виде и чују... Његово отац Охоли рече да све прво мора испричати краљици... Гласник јавља да ће му краљица Горда сутрадан на тргу доделити одликовање... Сви у томе виде част, херојство и завиде му... Пркосу није до гужве... Он је промењен...

19 – ЗЛАТНО ОДЛИКОВАЊЕ

Пркос чини мали поклон пред краљицом и она је јако увређена и ставља му одликовање око врата и даје му реч да им се обрати и нешто каже...

20 – ТРЕНУТАК ВЕЛИКЕ ИСТИНЕ

Пркос се помоли Богу и исприча истину и рече да треба смањити своје велико Ја, своју гордост, себичност, тврдоглавост и угушити све то... Краљица је бесна, што је послушао тамо неког старца савете... Народ виче да је то брука и срамота... Краљица му отрже одликовање, а Пркос стоји и гледа све смирен и непомичан... Осећа неописиво олакшање... Некакво разрешење... Везују му руке и бацају га у затвор (тамницу)...

21 – ИЗГНАНСТВО – ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ

Пркос је 3 дана провео у тамници,  а онда га доводе пред краљицу, и ту га мајка Сујета моли да повуче све своје речи, али он и даље говори о истинитом Богу... Краљица га осуђује на прогон и изгнанство – истераће га ван зидина града, док не промени своје мишљење и понашање... Ако се предомисли може се узети у разматрање његов повратак на старо... 

22 – ЊЕГОВ НОВИ ДОМ

Сви су љути на Пркоса, а он жели да се врати у Ти град, али не сам... Мајка жели да га виђа, па он сутрадан одлучује да живи неко време у једној пећини у близини Ја града... Отац Охоли није хтео да му помгне да среди и уреди ту пећину за живот... Мајка, браћа и сестра му помажу у томе... Ту ће са њим живети и две вране којима је он усељавањем пореметио гнездо... Сви одлазе, а он остаје сам...

23 – ВЕРУЈУ СВИ КОЈИ ИМАЈУ ДОБРУ ВОЉУ

Пркосова пећина, коју почеше да посећују и неки рођаци... Краљица закључава врата града како би спречила да га већи број људи посећује и поставља вратара (чувара)... Када је и он посетио Пркоса краљица га отпушта и даје му отказ,  а он баца кључеве од врата у реку и тако врата заувек остају отворена... Пркос је учио све више о Богу људе, а кад краљица дозна да се број новообраћеника повећава, зажали што га није уништила и убила док је имала прилику...

24 -   НИЈЕ ДОВОЉНО ДА САМО БОГ ЖЕЛИ – И ЧОВЕК МОРА ЖЕЛЕТИ


Многи људе моле Пркоса да крену заједно у Ти град, али се њему није журило... Нешто је чекао... Чекао је да га његов Охоли отац посети, а још ни једном није дошао... Кроз 3 дана ипак је решио да крене,  а када су кренули стиже му отац и деда Пркос... Грлио је оца, а он му говори да им је само довео деду... Сви одлазе, а Охоли отац остаје... Краљица је полудела...

25 – СТАНОВНИЦИ ЈА-ГРАДА У ТИ-ГРАДУ

Дочекује их Смирена на улазу у тунел... У Ти граду дочекују их са песмом и сместили су их у новосаграђене кућице... Топлина љубави осећала се свуда и ту су коначно сви прогледали јасно и чисто и видели су шта је важно и битно... Свуда је светлост и радост...

26 – БЕСКОНАЧНА ПУТОВАЊА

Неки су људи и даље бринули само о себи и то су били они који нису могли да отерају своје велико Ја и одлучили су да се врате у Ја град, јер им је у Ти граду било сморно и досадно... Тако тај прелазк из града у град, траје и данас без престанка, као одливање и преливање...  Једном и Охоли отац стиже у Ти град, али се ту није могао дуго задржати... Људи су као путници, па се од тог путовања и преласка из града у град често уморе, а што су старији ти преласци им бивају све тежи и неподношљивији... Деца су најпаметнија, кад од малих ногу открију Ти град и као упорни дечак Пркос пожеле да Ти град никад не напусте...

КРАЈ