Природа данашњих ствари, које сагледавам у присуству чистог Закона, Реда и Ума и свих светих добрих свевишњих наднебеских сила, часна је и одвећ нешкодљива у овој непролазној краткотрајној Тајни над тајнама, што се Живот свевечни зове... Из знања данашњег са смиреноумном срдачношћу свога непотрошног срца, немогуће је да опет и опет не изговорим и данас по коју реч честиту, добру и лепу... У мени бескрајна тежња за Етиком, у поштеном раду на најпоштенији могући начин, из непотрошног срца, као да кроз надразумску Љубав и данас проговара... И што више тежим за одговором и одгонетком вечито траженог тражења, све више као да западам у тајанственост Живота где царује: Закон, Ред и Ум... Док буде овог непотрошног скрушеног срца у свој досадашњој понизности пред Јединим Принципом Истинског Живота, моћи ће да и овај дан, као и јучерашњи дан, достојно и долично псалмопоје... У дубини несагледне дубине ове душе људске мале, вечно време траје у недохват и у недоглед, па тако и не престаје да сапостоји и од себе свехармонију Природи даје... У хармонији свих данашњих Речи, неисказано је исказано присуство свећутања благог, које је најближе сада пуноћи Истине Твоје Творче... Из отвореног Твога Ока, тај неуморни Извор највише Истине, наслутиће тек суштинску Искру Живота, како од почетка тако и до краја векова вечних... Недокучива тајанственост Живота и то ново питање, пред којим размичем и данас границе плавог хоризонта... По бесконачном плаветнилу, круже бескрајни мали атоми, топли и светлоносни... Универзум чудесна загонетка Закона, Реда и Ума, пред којим душа ова моја мала, и данас неодољиво следи своју законитост у сазвежђу Божанске Интелигенције... Лепше мисли данас, као ни јуче нема, него што је то Васиона ћутљива и нема... Три прста десне руке склапам у сазвучје милогласно, а све у име Светог Тројства, божанствено гласно и јасно: у име Закона, у име Реда и у име Ума... Амин...
Нема коментара:
Постави коментар