Šta uzrokuje jednu poetičnu suštinu???... Pisati i napisati Pesmu sigurno je veoma slično (ako ne i potpuno isto) kao tom nekom neshvatljivo-stvaralačkom i mukotrpnom tumaranju i traženju nedohvatljive i sjajne Zornjače (Zvezde)... I mora da je to isto kao i težiti nekom nedostižno-dostižnom Idealu, koji bi trebao opet da nas za nešto čvrsto vezuje i veže, koji bi trebao da nas priziva i doziva, ali koji bi trebali i da mnogo osećamo i predosećamo, pa čak i onda kada se iz nekih razloga, od tog Ideala i udaljimo... A da li je moguće pokrenuti Pesmu, bez svih tih tragičnih udesa???... I nije li baš taj tragizam ono što čini uzrokovanost jedne poetične suštine... Gde su koreni te uzrokovanosti???... Pesma možda treba da bude i ono lepo vinuće u daljine, a samo zato da bi nam to vinuće donelo bar neki san o odmoru, bar neko opuštanje, bar neku čistotu i bar neku harmoniju... Nije li svako opisivanje nastanka jedne Pesme, upravo bilo glavno goruća tema za razmišljanje kroza sve vekove vekova???... I opet taj neki tragizam, senke i pretnje... Pritisak palikuća i ubica... A Pesme - Pesme još uvek nema, jer nije prouzrokovana jedna njena poetična suština...
Нема коментара:
Постави коментар