У СУСРЕТ РОЗИНОМ ВЕКУ или 100 ГОДИНА ОД ЊЕНОГ ПОГУБЉЕЊА 2019-е...

Предивно илустрована биографија Розе (Розалије) Луксембург "ЦРВЕНА РОЗА" ауторке Кејт Еванс у виду стрипа, кроз коју је фиктивно дочарала сву драматичност хероине Розе, а кроз приказивање најстварнијих догађаја... И тако 5-ог марта 1871-е родила се „јесења Ружа... Розалија“ у сиромашној јеврејској породици са више деце, која беше „културно обогаћена“ и унутар које се дубоко веровало да ОБРАЗОВАЊЕ и ОБРАЗ (ЧАСТ) мора донети и бољитак у напредовању... Са 10 година ова чудесна девојчица знала је да чита и пише на неколико језика унутар којих је поникла: руски, пољски, хебрејски и немачки... Дете полиглота... А од треће године живи у Варшави не слутећи како судбина са гетом уме да се горко нашали... У Пољској где социјалиста бива једнако завршити на вешалу са омчом око врата... И силом неприлика рано је постала гласовити сведок све те беде ојађених и унижених, и бахатости и богатства оних других неким датостима повлашћених и боговима одабраним да сишу и тлаче кога стигну... Руски имепријализам и пруски капитализам - две непрекидне куге и помор људскости сваке... Имала је бунтовничку нарав и ћуд и зато ће јој бити ускраћена златна медаља за достизање изванредних постигнућа у учењу и школском раду (медаље су за децу буржоазије)... Писала је голицљиве стихове... А већ са 15 година приступила је у социјалистички покрет (није то онај СПС као код нас)... И зашто би Роза и даље трпела сву ту спутаност обесправљених жена и ограничења... Зашто да буде потрошна роба или власништво оца или некаквог тобож мужа, кад је живот много бржи и енергичнији од спорог пужа... И зашто да је изнесу на тржиште брака или чуда ми чуда да још донесе некакав позамашнији мираз... Или у недостатку свега тога да бар однегује префињено држање тела, танушан стручић утегнут у корзетић, или да буде што женственија, љупкија, покорнија, вољна да свима угоди сем самој себи... Или да пак, има снаге да извршава тешке физичке послове, чак теже него мушке, или да буде вична ручним радовима или да има бедра широка да рађају децу или да... Но, за Розу нема то или да... Њој којој је дарован изузетан ум и памет то нису вредности које чине једну жену и зато њена енергија иде у другачијем смеру... То је време антисемитизма и прогона Јевреја, обеспарвљених и вечито кривих – који дођоше у Пољску не сањајући да тек ту започиње њихов највећи кошмар... Од све те религиозне приче како треба бити покоран, слепо послушан и понизан, Роза ће побећи у свет књига гутајући „револуционарну литературу“,  а кад би је питали шта чита она би споменула неку лакшу књигу другу... Она не дангуби, већ чита „Комунистички манифест“, „Најамни рад и капитал“, „Капитал“ Карла Маркса... И кроз читање вреба њихове пропусте, недоречености и грешке... А после 2 године рекли су јој да не долази у партију и зато она одлази у Швајцарску на студије у Цирих, јер једино тамо примају жене... Храбра и самоуверена начинила је одлучујући скок у непознато као у онострано... Учи ботанику и зоологију, а потом ето је на политичким наукама, филозофији, историји, економији, а проучаваће и људску природу... Какав одабир предмета – све најбитније у животу... Њен циљ је ослобађање радника од капиталистичких угњетавача... Радикална у свему, па и у томе да промени нешто на себи и одрезаће косу, а родитељи кад је виде на фотографији биће у шоку... Упознаће Леона Јогишеса Литванца, бравара, издавача, човека са 6 различитих имена... Беше он леп, учен, посвећен, мотивисан, педантан, тајанствен, млад, рудник података, темељит, интелектуално оштар, Јеврејин и    таман да се Роза заљуби, не слутећи како он може на крају и опасан бити (веза осуђена на пропаст)... Но, Роза је паметна жена па уме да пронађе шта јој треба без да је ико уцењује или потцењује!!!... Учи она и пише дисертацију на тему индустријализације у Пољској, а путује и до Париза и тако као светска путница проширује видике свога ума и духа... Држи говоре на састанцима социјалистичке интернационале, а кроз илегалне новине шири поруке социјализма у који верује као у симбол свих вера... Маја 1897-е у 26-ој години одштампана је њена докторска дисертација „Индустријски развој Пољске“ чиме је постала доктор јавног права и економских послова... А Лео иако је бриљантан ум он слабо пише, а она чак превишше и још је равнодушан емоционално,  а ионако никад нису живели у браку иако је веза трајала ту око деценије... Чак ноту некаквог аутизма уочиће Роза код њега (бар је људску природу препознавала изванредно и скенирала до у дубине психе)... Тако 1898-е стиже у Берлин, сама као „Јовица без земље“... Проналази стан и добија немачко држављанство „интересном“ удајом за непознатог човека Густава Либека, са којим није имала ништа сем пријатељства... Немачка земља највише индустријализације и са покретом социјализма у експанзији, СПН – Социјалдемократска партија и чак 90 дневних новина наклоњених социјализму... Радиће као новинарка и теоретичарка стичући хонораре... Од јуна 1898-е постаје активиста партије и обраћа се рударима у Горњој Шлезији и убира симпатије... Са само 27 година говори без треме и глатко и то је слатко... Веза са Леом некако опстаје, иако ће она тек пронаћи љубави нове... Лео није умео да је воли... Дошао је и 20-и век пун немира... Са 30 година одлучила је да не жели и да неће рађати децу... Зато је удомила мачку Мими... Имала је и зеца... И власт је осуђује на 3 месеца затвора 1904-е, зато што је увредила великог Кајзера... А после 6 недеља пуштена је, но онако своја и паметна одбијала је то помиловање... Изнели су је из притвора једва... У Русији ничу као печурке после кише штрајкови радника и незодовољника 1905-е после јануарског масакра... Роза се враћа у Варшаву под именом Ана Мачке... Наставља рад у илегалној штампи у време проглашеног ванредног стања... Марта 1916-е ухапшена је и одведена у Цитаделу... Да она не зна, њен брат подмићује власти и пуштају је... Здравље јој је оронуло већ са 35 лета... Поживеће још мало – само 12-13 година... Одлази у Финску, а на јесен у Немачку, где је дочекује у стану Кларин син Костја Цеткин... Остаје са њом да живи и постаје њена велика љубав... Из новина сазнаје да су Леа осудила на тежак рад у Сибиру од 8 година робије... Године 1907-е одлази у Лондон, где ће сусрести љубоморног и одбеглог злочинца Леа, који ће према њој исказати насиље, но жене тада нису имале друге заштите сем да купе пиштољ... Враћа се Костји и купује револвер... Од јесени 1907-е предавач је у Партијској школи СПН-а, а најлошији њен ученик постаће председник Немачке... Написала је „Увод у политичку економију“, књигу коју су војници након њен смрти опљачкали и уништили... После 2 године завршила се и љубавна блискост са Костјом... Априла 1910-е распламсао се жар револуције, а Роза се посвађала са Карлом Кауцким теоретичарем СПН-а... Роза је за републику... Нашла је мане у Марксовом учењу о акумулацији капитала... И зато је она јеретик за Стаљина и сличне... Противи се убијању и Првом светском рату и зато је фебруара 1914-е изведена пред суд у Франкфурту на Мајни... Осуђена је на годину дана робије, но нерешена жалба одложила је почетак исте... Тај процес јој доноси нову велику љубав... Заљубљује се у свог браниоца адвоката Левија... Свака јој част!!!... Јуна 1914-е због говора на скуповима тужи је министар рата Фалкенхајм видевши то као увреду за официре и подофицире... А Роза је лепо казала и доказе скупила о томе како војска брутално злоставља у војсци своје тек примљене регруте... Почиње суђење на буржоаском суду, но министар одустаје од процеса и кукавица се није ни појавила на суду... У Парламенту изгласали су рат, а са ратом долазе пактови  и паклови... Цензура је заведена... Ухапшен је Карл Либкнехт маја 1916-е, а јула исте године и Роза... Одведена је у „војни заштитни притвор“... После 10-ак дана пребацили су је у женски затвор у улици Барним у Берлину, а од 26-ог октобра 1916-е, па све до 22-ог јула 1917-е провела је у тврђави Вронке у провинцији Познањ... Борави и у затвору Вроцлаву, да би 8-ог новембра 1918-е била ослобођена... Роза је добро знала да је капиталистичко друштво у свих тих, па до ево ових наших 100 година, од тада једно те неумољиво исто: „звер која урла, оргија хаоса, кужни задах који уништава културу и човечанство – такво је у својој гнусној огољености“... Прима 1917-е вест о Хансовој погибији, са којим је маштала и планирала много... Немачка 1918-е постаје република, а социјалисти су на власти, но биће ту и неки кврц... Роза „паметна као ђаво“ пуштена је новембра 1918-е... Председник је онај њен тупави ученик Еберт сарач, док „специјалци за терор обучавају своје трупе: фрајкоре“... Револуционарни устанак да посустане... Уверили смо се да све револуције испрва идеалистичне и лепе, на крају кврцну и ништа ново сем још више капитализма, а назваће они то после либерализам, радикализам и слично... Године 1919-е војска излази и пуца на народ и те сценарије виђаћемо свуда пред сваку револуцију (сећате се оних тенкова и сузаваца оних 90-их истог века)... За Карлову и Розину главу капиталисти су расписали позамашну награду: уцењени су на 100 хиљада марака... Ухапшена је са 47 година и убијена 15-ог јануара 1919-е... Убијена је Роза која божанствено пише и каже: „...кад већина људи дође до закључка да су ратови варварске и реакционе појаве, усмерене против друштва и интереса народа, ратови више неће бити могући“... Но, није знала да ће ратови беснети са мањим или већим прекидама и читав наредни век... Али Роза није ђаво, она је онај умилни жути вољић или баштенска вртна птица ругалица, којој је „Бог... дао дар да држи говоре, драматично и узбуђено... Поставља најневероватнија питања,  а онда жури да одговри на њих, бесмислицама, износи најсмелије тврдње, ватрено побија ставове које нико није изрекао, залеће се кроз широм отворена врата, а затим одједном тријумфално узвикује: ШТА САМ ТИ РЕКАО?... Има паметан обичај да сваку довитљиву примедбу понавља по два пута... СЛАТКИ ГЛУПАВКО!... Јер знам да је његово луцкасто ћеретање заправо најдубља истина и да је у свему у праву“... Садила је Роза у врту затворске баште цвеће: дан и ноћ, незаборавак и флокс, знајући да је „слобода увек и искључиво слобода за оног ко друкчије мисли“... Критиковала је 1918-е Руску револуцију због бруталности прогона и убијања, што је презирала... Она је нови Спартак и зато оснива лигу СПАРТАКУС и сама једна од спартакиста... Она је за међународни социјализам, па каже: „Ви глупи лакеји! Ваш „ред“ саграђен је на песку. Револуција ће се опет дићи и зауставити и, на ваш ужас, бљештавим трубама објавити: ЈА БЕЈАХ, ЈА ЈЕСАМ, ЈА ЋУ БИТИ!“... И пре него се надвирите над Розину надгробну плочу у Берлину нека завлада мук и тишина... „SILENTIUM!“... Нека не буде ту сувишних речи, већ само она два слога птичја, цвркут и зов плаве сенице која процвркута: „ЦВИИ, ЦВИИ!“... Нешто као кад револуционари кажу: СВИ, СВИ!... Критиковала је и Лењина, иако је он њу похвалио називајући је „орлом револуције“... Након смрти она је идеолошки непријатељ број један и јеретик... Таква је за стаљинисте, док би је троцкисти можда и заволели више видећи је као мученицу... У Америци Роза је „велика лидерка“... А на Цејлону крајем 50-их година Розом су одушевљени (британска колонија која је постала Шри Ланка)... О, пробуди се чедо Анка!!!... И за крај бескраја нека остану стихови великог швајцарског песника Конрада Фердинанда Мајера којих се Роза сетила у последњој страшној ноћи у навечерје свога пострадавања: „Ево газим преко гроба, сопственог. Хајде, Хутене, хоћеш ли се исповедити? По добром хришћанском обичају. У груди ћу се ударити. Ко је тај што свест о кривици нема? Кајем се што сам касно своју дужност спознао, кајем се што ми срце није довољно изгарало, кајем се што се нисам борио ударцима јачим и с далеко већим жаром, кајем се што сам само једном прогнан био, кајем се што сам људске страхове често осећао, кајем се због дана кад ударац који рањава нисам задао, кајем се због часа кад оклоп нисам носио, и, сад грижом савести опхрван, кајем се што нисам трипут жешћи и смелији био“...