Након прочитане најновије књиге „ЛАЖИ О БОГУ у које
верујемо“ аутора Вилијема Пол Јанга - ускочих у океан христологије без бојазни
да ћу можда да се утопим као невешт пливач, а нашавши се на дну новозаветне
теологије и још једном допустих да све те речи покрену шта: можда још једну
христоцентричност са свим догмама спасења и искупљења... Још један покушај да
сагледам колико сам заведена од циља што ка Богу води... Хоћу ли писати
богандахнуто и са надахнућем о величанственим делима Божјег дотицања тамо где се
Реч Слово оваплоћује и отелотворује или још гдегод пребива међу људима...
Колико ћу разоткрити своје парче душе и шта самопотврдом овом обзнанити себи,
мени, Теби... Аутор је недвосмислено у равни апостолских сведоџби и његово
најновије дело од 28 христоликих вињета јединствено је и непоновљиво, а тиче се
човековог спасења... Пијући историјске чињенице, хајде да се позабавимо оним стварима
и појединостима које Бог у Христу и кроз Христа доиста и чини... Тако без
Божјег деловања нема људског спасења јер у
Њему је Живот... Но хоћу ли још данас смоћи снаге да паднем пред ноге Му
чисте и узвикнем као и неверни апостол Тома: „Господ мој и Бог мој!“ (Јован 20,
28)... И какве то нове благодатне енергије раскрилих данас добивши тек једно
зрнце унутрашњег сведочанства што га силом Духа Светога потврђује Бог у нама и
међу нама... Иако су апостолске проповеди препуне тужних подсећања колико смо
пали и грешни, остало је нешто „побуњеничко“ у сваком од нас по дару слободе у
трагању за смислом... Као човек са огромним теретом кривице који му се ставља
на плећа, ја не одустајем да истражујем у ово невреме шта је то у мојој најкрањој
бити постојања... Ту проблематику желим да сагледам у целовитости и пуноћи,
тако да дајем дужну позорност свему ономе што јесте ту да преиспита мој унутрашњи
однос и поверење према христологији у коју упаднем почесто и мимо хтења да се окушам у океанским струјама... Пошто није довољно само ово овде и сада, ја
понирем у прошлост од вајкада... И да ја не бих тупила и тужила, држаћу се
Јанга који демантује 28 најчешћих и највећих лажи хришћанства... А прва каже: „БОГ
НАС ВОЛИ, АЛИ МУ СЕ НЕ ДОПАДАМО“... Не морате бити затвореница женског затвора
негде у далекој Канади да би спознали колико сте третирани као биолошки отпад и
смеће човечанства, а да би спознали колико тешко боли када верски пуританци својим
побожним плуговима преоравају најдубље бразде по вашим ионако рањавим душама...
И кад обратите довољно снаге бићете изненађени колико мало или колико уопште
заједницу неће занимати да види ишта у вама вредно и добро - лепо... И ко то може
у тако изломљеним световима још да види ишта добро и лепо у вама са
поражавајуће ниском дозом самопоуздања... А ви ако можете устрајте немо у оном
гласу који каже да вас још може волети и да сте вредни љубави Његове... „БОГ ЈЕ
ДОБАР. ЈА НИСАМ“... Једна по једна ређају се лажи до у бескрај, са хаотично
разарајућим дејствима и огромним лошим последицама... И треба ли да се стидимо
још и само зато што смо сами себе проценили ниско и лоше... И је ли гордост ако
смо себе ставили у центар и средиште... Писац је одрастао унутар челичне
дисциплине и мисонарско је дете... Опште познато јесте да смо по слици и
прилици Божјој (по подобију Његовом) и тако смо тим рођењем и постанком већ
вредни, иако и није тако у пракси... Теорија може бити запањујуће предивна
попут опијума, но пракса ужасавајућа и поражавајућа дакако... И није важно
какав је Бог: већином је невидљив и није ни седи старац, а није ни страшни
судија... Је ли мисао, реч или трепет само... Бог Створитељ вечно добар, а као добар само може да створи оно што је
добро... Створитељ доброга, па ипак имамо и много лошега и злога, а да нећемо
докучити од куда оно источи и данас још увек непресушно точи... И откуда они
сви укори и прекоравања да нисмо довољно добри и подобни, достојни, и зашто се
у нама то добро све мање препознаје и признаје... И докле смо „болесни,
изопачени, покварени, безвредни“... Чудно да се само још оваквима Бог није хтео
смиловати... Овако проповедају они моћници са предикаонице... И шта ако по овој
Јанговој нисмо покварени, већ само слепи од рођења... Шта ако нас је варљивост
света завела и велом таме обавила... Шта ако су нам очи телесне и духовне тек
само „обогаљене“... И шта ако нам је упркос свему још једино срж и суштина добра...
„БОГ ДРЖИ УЗДЕ У РУКАМА“... Не, ако сте спортиста који након акробације доживи
парализу - другачије ћете мислити... Све што је под присилом и насиљем није
љубав... У свету велике контроле, јачи је Бог које је још увек „љубав и однос“...
Код Бога нема контроле, Бог не контролише и он није контролор... Код Бога има
само потчињавања... А власт нема извориште у Богу... У Богу свој извориште има
само нелицемерна и несебична љубав која
је сва усмерена ка оном другом... „БОГ СЕ НЕ ПОТЧИЊАВА“... Рекосмо да се потчињава, а то значи да се онај други и другачији
поштује и добро познаје... „Ко би осим Бога ушао с пешкиром у просторију пуну
мушког ега и мушких планова, поклонио се свакоме понаособ, опрао им прљаве ноге
и благо обрисао прашину да открије лепоту свега што је стврено да корача Светом
земљом?“... Наредна лаж гласи: „БОГ ЈЕ ХРИШЋАНИН“... Иако су размишљања о Богу
и човечанству Јангови, мени су од користи... И није Бог „ни муслиман, ни
будиста, ни атеиста, ни анимиста нити припада било којој категорији коју смо ми
људи смислили како бисмо превукли Бога и Божје „благослове“ на нашу страну рачунске
књиге“... Христос је укинуо све верске категорије... Христово тело је
искасапљено великим поделама, пребацивањима кривице, узајамним оптужбама,
расколима и сукобима због којих је нестало уљудности и мало више људскости... Изгубило
се поверење и оданост, а поверење није категорија... Поверење је делање, дело и
делатност... Часно јесте бити онај што лик Христов и печат дара Духа Светога
носи у себи, но колико се те христоликости данас забугило и окрњило у овом
свету који изразе Христове потире и
затире у скоро свему... Свако ново дефинисање Христових следбеника данас је
сведено на израз немогућег, а ако би ико
упспео то да дефинише можда нам се дефиниција у финалном облику баш и не
допадне... Хришћанство је донело крај религије и почетак нечег „новог“, али не
и најбољег... Отуда имамо крст као симбол и знамење који је посустао при
хватању у коштац са највећим изазовима светске и људске историје и тако
проблеми нису решени, можда су чак више
и продубљени - искризирани... То није пут којим треба ићи... Прави пут
је ИСУС... „БОГ ЖЕЛИ ДА МЕ УПОТРЕБИ“... Позивамо се на речи, па чак и онда када
оне разарају и уништвају, а не само када зидају и овековечавају - сведоче...
Све што нас употребљава своди нас на сировину и предмет... Бог то не чини и за
њега смо Божја деца... Ми нисмо оруђа и инструменти, предмети и ствари - роба...
„Бог је створење односа“ који нас оздравља и исцељује само зато што нас љуби и
воли и Који нас без престанка позива да узмемо учешћа „у плесу љубави и сврхе“...
„БОГ ЈЕ ВИШЕ ОН НЕГО ОНА“ – седма лаж... У Божјој природи су и очинство и мајчинство
подједнако присутне и обе те природе Бог поседује... Бог је „круг односа, спектар,
а не поларитет“... Слике неће дефинисати Бога, али оне хоће бити прозор кроз
који ако га одшкринемо можемо сагледати све аспекте Божјег карактера и
природе... Зар није потресна прича коју је писац поделио овде, о свјој мајци
као младој почетној медицинској сестри од свега 18 година када је 1946-е
спасила прерано рођену бебу мале телесне тежине од неких 500 грама, оглушивши се
о строге законе здравствене установе и лекара који је захтевао да се живо
рођено дете у пећ баци као медицински отпад – дете које је преживело, одрасло и
стасало у проповедника речи Божје... „БОГ ЖЕЛИ ДА БУДЕ НА ПРВОМ МЕСТУ“... У
животу нема спискова, нема приоритета иако нас све више на тај танки лед
навлаче... Увек ту нешто или неко поквари ствари... И заиста Бог није први, али
јесте „централни“ орган... Они који би да контролишу посежу за списковима, док
је „Бог пустоловина и поверење“... И никад Бог неће желети да буде први на нашој
листи, нити приоритет првог реда... Бог јесте средиште и у средишту нашег
свега... „БОГ ЈЕ ЧАРОБЊАК“... Само они који би да контролишу некога или нешто
посегнуће за „чаролијом“ под којом можете подразумевати шта год вам је по
вољи... И тако имамо игре моћника, игре престола и тронова... Злоупотребљавају
се симболи, обреди, поступци, покрети и језик... Бога једино мотивише и покреће
„љубав, а не наш наступ, вештина или
молитва“... А чаролија управо јесте познавање правих акатиста, правих молитви,
формула и симбола, као и поступака... И опет долазимо на поверење које
проистиче из односа... А ко буде пио и кушао „радост односа“ више никад неће
пожелети да се замлаћује чаролијама... „БОГ ЈЕ ЧИСТУНАЦ“... Није! Не треба да
вас саблазни та Јангова смела тврдња... Ако Бог није чистунац ко онда јесте...
Ми, ви или они... Ви сте чистунци!!!... И тако у десетој вињети дотичемо се
једне табу теме: сексуалности... Све светске арене врте се око 3 ствари, а то
су новац, моћ и секс... Ако ово троје није из изворишта Божанске природе, онда
је равно насиљу и деспотизму – тиранији... У свим верским текстовима наћи ћете изворе
сексуалности, јер „тамо се слави порив ка сједињењу, заједничком стварању,
упознавању“... Сексуалност може бити и лепа
и стваралачка енергија, али само уколико се дефинише речју АГАПА... То
би била она саможртвена, несебична и посвећена љубав истинска, која своје
испуњење има у оном другом и другачијем,
а која није слепа... То није ерос, а отуда није ни еротика!!!... Уколико
су предмети ваше жудње и порива само сведени на објекте, окренули сте леђа
Љубави, Богу, Христу... Сексуалност није самообузетост и тежња да се задовоље
сопствени нагони и ниска острашћења, као и искоришћавање телеса и тела или чак
коришћење слика као вид досезања средства и неког ишчашеног циља задовољења...
Овакав начин јесте само „разорно оскврнуће љубави“... А Ерос је лажа!!!... „БОГ
БЛАГОСИЉА МОЈУ ПОЛИТИКУ“... И тако ми градимо своје верзије Бога, имамо месна и
локална божанства, која подређујемо и обликујемо онако како то циљевима
(идеолошким, политичким, верским) одговара,
а све са циљем да контролишемо и завладамо све труснијим пространствима
сломљеног света... И тако ће се насиље оправдавати и толерисати прећутно и није
важно је ли оно учињено речју или делом, а историју ће прекрајати и исписивати (кориговати)
они што су нас угњетавали, поробљавали и који су се прогласили победитељима над
нама... А „Бог није ни Американац, ни Србин, ни Француз“... Бога не можете
сместити ни у једну друштевно-политичку категорију или гласачку кутију... Тако
да ни један „политички идентитет“ није проистекао од Бога... Код Бога нема
подела и свађа, нема зидова и искључивања, нема превласти и моћи“ - нема
раскола!!!... Политика никад није била, а нити ће бити решења и зато поверење
уступимо „невидљивом Богу“... Царство Божје нису планови и нису политички
савезници и политичке коалиције - лобији... А ви који сте опредељени за Царство
овоземљско знајте да је оно изникло из крви... Крвави су то темељи... Бог није
поставио ни једну власт, а није је ни створио својом речју... Сву ту власт
створили су људи... Додуше неки... А свака новоформирана држава стекла је своју
независност на „братоубилачком крвопролићу“ других народа... А све што се роди
из убиства не може се ничим оправдати, ма колико то људи опевали, хвалили и
данас славили... Оданост никад није мога да се изрази насиљем... „Мирни отпор
који се претвара у пут промене света, не приклањајући се ниједном систему“... „БОГ
ЈЕ СТВОРИО (МОЈУ) РЕЛИГИЈУ“... Све те религијске појавности не могу се приписати
Богу, но Бог као и увек може да им се потчини... То су све измислили људи...
Бог је само однос и Љубав... Ако цркву схватите као верску заједницу, која
почива на својим крутим системима и апаратури, знајте да ти планови и шематизам
јесу дело људи, а не творевина Бога... Исус није основао ни једну религију и
зато темељи религије почивају на људима, а никако на Богу... Богу религија
не може бити препрека, док нама људима итекако може и јесте препрека... Но не
сме се заборавити да је Исус изнутра у нама, а ми „смо позвани да учествујемо у
Његовим подстицајима, замислима и ставовима“... Религија није сама себи циљ и
то не би смела ни бити, али зар се не чини да ипак јесте!!!... Иако би све
установе требале да одговарају за некога или нешто, оне ипак од тога одступају
овде и никоме не одговарају иако може доста тога да им се стави на терет!!!... „НЕОПХДНО
ТИ ЈЕ СПАСЕЊЕ“... Људи су мете на мрежи продаје... Ипак постоје људи који неће
да им прекупци и накупци продају однос с Богом... Вера која треба да спасе род
људски није ни ваша, ни наша, она је Исусова... А шта свако од нас јесте учинио
за свој сопствени спас... Ништа, сем да је убио Христа... У свом том домостроју
спасења наше учешће јесте од суштинске важности и важне су наше одлуке – јако су
важне!!!... „БОГ НЕ МАРИ ЗА ОНО ДО ЧЕГА МИ ЈЕ СТАЛО“... и Јанг каже: „Све наше
жеље су изрази саме природе Бога који слави наш живот и нашу људскост... Тај
Бог се никад неће затворити међу зидове, него ће нам се придружити где год да се
налазимо... Тај Бог потпуно је посвећен и марљив и радо слави нас и наше страсти (радост, љубав, тугу, бес,
наду, радозналост, чежњу за изворношћу, доследност, дивљење)“... Све су то
продукти Божји... „ПАКАО ЈЕ ОДВОЈЕНОСТ ОД БОГА“... Одвојеност „од Љубави, од
Светла, од Доброте“... А шта ако и Бог јесте пакао и ватра која прождире све...
Створени смо, а ако смо створени онда не можемо бити одвојени од Створитеља
нити од његове Љубави... Ми ту спосбност и моћ одвајања не поседујемо... Пакао
ма шта да јесте он је нешто створено, а све што је створено не може да нас одвоји
од љубави Божје... Незанесени знајмо да се љубав Божја може „одбацити или
занемрити“... Свиђа ми се Јангова могућност да пакао није одвојеност од Исуса,
већ да то јесте „бол нашег отпора спасењу у Исусу иако нисмо у стању да побегнемо од Њега који је истинска
љубав“... „БОГ НИЈЕ ДОБАР“... Превише патње,
а патња не мора да буде узорк неког персоналног греха или неуспеха...
Патња је патња, а живот је почесто неправедан и све мање добар... У свету је
све више губитака... Губитак може бити последица нечијег греха или нешто што
логички следи унутар живота сломљеног света, а шта ако тако баш и не мора...
Бог вреднује све наше запитаности и постављена питања и Он треба да допринесе
да све сагледамо јасно и стварно“... Једино је Бог све време добар... Једино Бог!!!...
„КРСТ ЈЕ БИО БОЖЈА ЗАМИСАО“... И како да у крсту има ичег доброг ако је
осмишљен као „справа за мучење, за наношење најдубљег понижења и за злостављање“...
И пита се Јанг зар није боље бити без Бога и немати га, него га имати таквог: “свирепог
и чудовишног... свемирског злостављача“... Прихватљива ми је могућност да су
људи осмислили крст, а не Бог, а то су сковали као песницу воздвигнуту против
Бога... Исус се добровољно жртвовао, али трагови свега онога што нам је учињено
остају и они су узидани у све оно што
ћемо ми постати... Зло нема оправдања... Зло неће искупити и спасити никога...
Очекујемо да се искаже истинска правда – но питање је када... Бог је једини
који све мртво оживљава и тако крст постаје највећи и најспасоноснији симбол
спасења и наде за све... „ТО ЈЕ БИЛА САМО СЛУЧАЈНОСТ“... Бог се свакоме обраћа
на његовом језику, Он експерт за језике... И јесте окружује нас „језик
случајности“ који има Име: Бог... „БОГ ЗАХТЕВА ЖРТВОВАЊЕ ДЕЦЕ“... Већину својих
дела религија поткрепљује Божјом вољом и узвишеним циљевима, па тако није редак
пример да Јеванђеље буде „изговор за рђаве одлуке и изговор за спровођење
ужасног насиља“ и погрешне унутрашње и спољашње политике... Религије и јесу заводиле терор контроле уз помоћ „чаролије
жртвовања“... „БОГ ЈЕ НЕБЕСКИ ДЕДА МРАЗ“... Вазда је доба у коме се измишљају
лажне замене за Бога... Бог није поремећена личност, а да би тачно прозрели ко
Бог јесте или шта Бог јесте треба најпре да се загледамо у саме себе, јер ми
смо ти који су саздани по слици и прилици по подобију Божјем – ми смо иконе
Божје... И тако живећи стваран живот схватамо колико јесте вреднији, па чак и
кад је неподношљиво или подношљиво тежи, чак вреднији од свега измаштаног и
измишљеног... И нису рђави они који немају ништа!!!... „СМРТ ЈЕ МОЋНИЈА ОД БОГА“...
За живота одаберимо Исуса Христа за свог Господа и Спаситеља, јер кад умремо
више неће бити могућности да се предомислимо... Оно што је присилно и принудно
неће се назвати љубав, а љубав јесте и
немогућа уколико немамо могућност да кажемо „НЕ“!!!... Бирања неће бити када
умремо... Свако одсуство живота јесте смрт... Једино је Бог „Живот, Светлост и
Љубав“... Бог неће бити „смрт, тама, страх или оков“... А љубав и однос може да
постоји само уколико имамо могућност бирања и одабира... И Јанг мисли „да ће
уништени и рањени, одбачени и злостављани, такође спремније одабрати Бога
Љубави него ми религиозни“... „БОГ НЕМА ВЕЗЕ С МОЈОМ ПАТЊОМ“... Љубав у свом
саставу нема патњу... Љубав има у свом саставу потчињавање... Патњу у овај свет
и свемир донео је Адам, доневши тако смрт и губитке... Људска створења су томе
допринела, али то је Божја творевина зар не???... Па тек сад сам у некој „забуни“
код ове 22-е лажи... Смрт увек прати патња, а Бог патњу уме да пригрли... Патња
треба да буде онај свети огањ који сажиже сваку лаж и који доприноси да се истина
угледа... Из патње се рађа и преображај, трансформација и преумљење - преображење...
Но лако је аутору и писцу он је поборник „светске заједнице Исусових следбеника“...
А „нећеш наћи Бога у кутијама“... Писац
има још нешто: богато религијско наслеђе, као и
„систем ограниченог размишљања“... Кавези и категорије јесу оно што доводи
до ужасног пакленог геноцида, казаће Јанг, као и до злостављања... А све је
почињено „у име Бога, хуманости или добре старе похлепе“... Зашто су прећутали
да је Човек (људско биће и створење)
важнији од сваке кутије и категорије... Ипак несвесно и даље се све
уситњава и своди на категорије... Људи се
деле на касте и класе – „вредносне категорије“, које треба да се контролишу, над
којима да се управља и влада, над којима има и да се суди!!!... „НИСУ СВИ БОЖЈА
ДЕЦА“... Вера је делатност и дело... Она је делатна... Она није кутија и
категорија... А свако баш свако јесте Божје дете, чак и онај са којим сте можда
поступали грубо и недолично, учтиво или милосрдно данас већ свеједно... А када
свако од нас буде третиран као људско створење, а не као кутија и категорија – промениће се све из корена на
нешто боље!!!... „БОГ ЈЕ РАЗОЧАРАН У МЕНЕ“... А шта ако „постоји још један
начин да се дете постиди“, а што се зове
ЋУТАЊЕ... „Дете (које) остаје потпуно само – смрвљено под безгласним погледом
разочарања“... Ако нешто изгубите (ма то и посао био) онда је посве здраво да
одреагујете тугом и туговањем зар не!!!... Ако нешто очекујете можете и да се
разочарате... Чак и ако маштате не гине вам разочарање... Једино Бог никад неће
да се разочара у вас и нас... У Бога
нема илузија и маштарија... Једино нас Бог спознаје до свих крајности и
огољености и једино нас Он воли и ми ничим Бога не може да изненадимо више... А
све илузије које имамо о себи самима сламају се пред Богом, јер Он илузије о
нама нема... А Бога нећемо разочарати само зато што Он никад ништа и није од нас
очекивао... И ово је Бог који никога не напушта!!! А ми никад нећемо поседовати
моћи довољно снажне да натерамо Бога да окрене своје лице од нас... „БОГ МЕ ВОЛИ
ЗБОГ ОНОГА ШТО МОГУ ДА ОСТВАРИМ“... Музика може утажити бол... У бављењу спортом
може бити искрености чак веће него да редовно одлазите на богослужење... Ипак и
музика и спорт могу показати своје тамне
стране... То уосатлом све може... Но Јанг се држи позитивних могућности овде...
Одстранимо надметање, страхове услед неуспешности, низак праг самопоштовања и
самопоуздања, као и порив да се нужно победи... Бог нас неће волети због наших
способности, могућности и постигнућа... У Бога који јесте Љубав нема места за „такмичење
у могућностима“... „ГРЕХ НАС ОДВАЈА ОД БОГА“... Саставни део нашег постојања јесу
грешке, а ако би неко од нас очекивао да
будемо савршени значило би да пориче сву нашу људскост... Није грешно начинити грешку,
а није грешно нешто незнати, а није грешно нешто нетачно докучити... И Исус је
био човек, а ако је био човек он је могао да погреши... Ипак Исус је постепено
напредовао и узрастао у мудрости... А оно што пориче нашу људскост назива се
гордошћу... И није залуд речено: Људски је грешити!!!... Само понизни биће
кадри да величају људскост... Но хришћани воле да следе „теологију одвојености“
иако тога нема у Светом писму... Изван Бога ничег нема... „Постоји само Бог и
све створено настало је „у“ Богу“... Не постоји одвојеност... А последња 28-а
лаж гласи: „БОЈ ЈЕ ЈЕДАН И САМ“... Јанг исповеда веру у Свету Тројицу, у „Једнога
Бога“ који је „у односу с Три Личности које су одувек и заувек у великом плесу „лицем
у лице у лице“... А после сваког губитка и слома, остаје нам само „Бог који уме
да буде с неким“ с нама!!!... Амин!
Нема коментара:
Постави коментар