понедељак, 18. јануар 2016.

О БОГОЈАВЉЕНСКОЈ НОЋИ 2016-е...



И ове 2016-е о Богојављенској ноћи, желим да спознам сав ужитак праве истинске среће и богаства душе и срца.
Желим да осетим сву ту срећу и радости преиспуњеног живота, па зато отварам руке и грлим за своје ја оно најлепше изобиље које ми долази и ове 2016-е године најлепше до сада.
Дивно се осећам овако срећна и свим могућностима правим и добрим пребогата.
Дивно је привући сву ту количину доброг и лепог.
Сада је моје најбоље време оно право са много позитивне снаге.
Моји извори су непресушни и ја са успехом постижем све најбоље.
Много је правог задовољства и ја оберучке уживам и живим сва искрена задовољства.
Пожелим сво то изобиље праве и искрене љубави и отвореног срца пуштам љубав да се са лакоћом прими у мом добром срцу и да израсте у нешто велико и лепо.
Мењам се и уживам у свакој промени на боље и корачам храбро у напредак.
Безбедна сам, заштићена и вољена.
Све што ми доиста треба, то ми стиже у прави час, у право време  и ја пуштам великим изазовима да орадосте срце моје.
Све ме воли и све ме подржава и ја постајем достојна све те количине љубави.
Дивно је кад волим и кад сам баш толико вољена.
Моја вера извире из вечне љубави.
Сва моја прихватања и сва моја везивања за некога или нешто су препуна разумевања, прихватања, љубави и поштовња.
Где год да се окренем проналазим мноштво љубави и радости.
У свим својим везаностима ја се осећам равноправно.
Живим у свету у коме све јесте добро.
Ове 2016-е је моје право време.
Много је љубави у мени и око мене и ја сву ту љубав са радошћу примам, прихватам и дочекујем.
У љубави ја се најбоље развијам и растем.
Превазилазим са спремношћу и спретношћу сва своја ограничења.
У свим тренуцима живота уживам и тако ја одлучујем овде и сада.
Доносим све праве и најбоље одлуке.
Све што ме спутава и ограничева пуштам од себе и ослобођено корачам даље.
Опраштам свима, јер желим мир у себи.
Мој живот је моја одговорност.
Развијам се по својој одлуци.
Све непотребно одлази од мене.
Ова 2016-а је моја најобоља и највећа шанса.
Опраштам и развијам се за нешто веће и боље.
Моја снага почива у моћи праштања.
Ја волим себе.
Желим да се осећам добро.
Желим да испоштујем све своје одлуке.
Желим могућности кроз које ћу урадити нешто корисно, велико и добро за своје ја.
Живот ми нуди добро, а ја животу одговарам нечим лепим и узвишеним.
Самостална сам у доношењу својих одлука.
Одабирам за себе само оно што ме усрећује.
У мом животу све је савршено, потпуно и цело.
Прихватам своје ја, као јединствено и непоновљиво биће.
Ја ћу ове 2016-е засијати својим пуним сјајем.
Живим живот радости и својих снова.
Моје мисли су позитивне и подстицајне.
Ја сам здрава и заљубљена.
Пуна сам енергије и одушевљења.
Проналазим све више времена за забаву.
Ослобађам се прошлости.
Мој живот је забаван и узбудљив.
Пуна сам радости, живота и полета.
Заслужујем све што је добро.
Отварам се ка изобиљу и просперитету.
Ја привлачим сво то обиље доброте и лепоте.
Смирена сам и пуна самопоуздања.
Спавам мирно и устајем радосна и срећна.
Осећам се одлично.
Све моје ћелије савршено раде у хармонији.
Тело ми је снажно и здраво.
Све у мени ради као што треба.
Храним се здраво.
Имунитет ми је јак и здрав.
Проналазим неопходне изворе исцељења.
Отворена сам у показивању својих осећања.
Заслужујем и прихватам љубав.
Љубав коју дајем враћа ми се вишеструко.
Дружим се са позитивним људима пуних духа.
Путујем на нова и егзотична места.
Мој дом је пријатно место препуно удобности.
Слушам своју интуицију и верујем јој.
Ја сам захвална и са захвалношћу прихватам сва чуда која долазе у мој живот.
Ја сам благословена благословима услед којих се добро развијам, растем и узрастам на боље и ове 2016-е године о Богојављенској ноћи.
Амин - нека тако буде.

субота, 16. јануар 2016.

ЖЕСТИНА СРЦА...



Певати, сневати, а не дремати
и писати са таквом жестином
срца и опијеношћу песму у коју
као да хтедосмо уплести све те
ноте, бујање и буђење првог 
цвећа после зиме дуго, сву ту
експлозију најдивнијих боја
залепршаних још од јутра, тај
склад и ту хармонију испеваних
мелодија и гласно изговорених
речи, у хировитости нашој
таштој вештином трубадурског
звука, само да осетимо чар и 
узбудљивост најчистије љубави,
певамо ли опет стих онај дуги
недопевани стих у свом том
каскању и тражењу, ако икад
нађемо кључ нашег певања и 
сневања, одвећ мали да би били
само једноставни и одвећ стари
да би били најзад савршени... 

петак, 15. јануар 2016.

ПЕСМА...




Схватити несвесни ток 
изражен кроз песму 
преко немогуће границе 
непознатих супротности 
осуђеног стила ту где 
читаво једно време 
дроби одлучно угашене 
нијансе плаве зене...

Јесмо ли сигурни кроз 
наречје споменуто и 
прихваћени пречицом 
за далеко време и бреме...

Учиним тако време 
задатим болом кроз 
препознатљив поглед 
ратоборним животом...

Музика броји стихове 
и неограничене књиге 
услов су туробног плеса...

Тренутак изненађења 
и обесхрабрени несклад 
помало луцидног дијалекта 
стане са своје стране 
ту где су белешке драж 
читалачког поступка...

Уствари тражим закључак 
на крају убедљиве песме 
где богата нејасноћа 
успоставља динамику 
између смисла и 
језгра његове поезије...

Ја неприлагођена казивања 
претачем и даље у песме...

петак, 8. јануар 2016.

BUĐENJE...






Reči neprepoznatljive i

potrošne ne oblikujem više

i postojanje prohladno srećno

razaberem u ove sate

prepoznate opet unutar mene

i osmehnem li se

pričanju besmislene sete

ili to šapat tišine zimske 


prepoznam kao tek

blaženstvo dobro ishvaljeno u

dotoku jednostavnosti

prepoznate opet unutar mene

i osmeh se vine bez

oslonca u sutrašnje postojanje

nemogućeg čekanja i buđenja

drugačije moje pesme...

четвртак, 7. јануар 2016.

ЈАНУАР...



Недосањане недостижности речи 
доносим нека се у Истини огледну 
без остатка мене као кроз то
постојање немог одабира Среће
ту где предивно хладноћа јануарска 
празничне туге начне и увије у 
разлетеле капи неухватљиве 
непоновљивости неспокоја из мене...

Промени посматрање свог редоследа
и дисање па врати наслеђене сете 
оне ретке на папир занемео од мраморне
тишине јануара што мили преплављен
као врисак згуснуте зиме унутар мене... 

Сети се новог удаљавања лета од старог
задовољног себе ту где промиче твоја
неиспитљивост тражења и кост још
увек отупљена од приче оглодане...

Памти урезано време у вене и пусти
нека чујност твоја кораком чудности
крене без срама и простом свитању
свом опрости надимање још од давно...

Слутње се лагањем буде без предаха
и нисмо у блаженство погружени тише
ту где реч препознатљива као освета
зашкрипи онако без обзира пустим
постојањем ружног сазнања мене...