BUĐENJE...

Reči neprepoznatljive i

potrošne ne oblikujem više

i postojanje prohladno srećno

razaberem u ove sate

prepoznate opet unutar mene

i osmehnem li se

pričanju besmislene sete

ili to šapat tišine zimske 

prepoznam kao tek

blaženstvo dobro ishvaljeno u

dotoku jednostavnosti

prepoznate opet unutar mene

i osmeh se vine bez

oslonca u sutrašnje postojanje

nemogućeg čekanja i buđenja

drugačije moje pesme...