ЈАНУАР...

Недосањане недостижности речи 

доносим нека се у Истини огледну 

без остатка мене као кроз то

постојање немог одабира Среће

ту где предивно хладноћа јануарска 

празничне туге начне и увије у 

разлетеле капи неухватљиве 

непоновљивости неспокоја из мене...

Промени посматрање свог редоследа

и дисање па врати наслеђене сете 

оне ретке на папир занемео од мраморне

тишине јануара што мили преплављен

као врисак згуснуте зиме унутар мене... 

Сети се новог удаљавања лета од старог

задовољног себе ту где промиче твоја

неиспитљивост тражења и кост још

увек отупљена од приче оглодане...

Памти урезано време у вене и пусти

нека чујност твоја кораком чудности

крене без срама и простом свитању

свом опрости надимање још од давно...

Слутње се лагањем буде без предаха

и нисмо у блаженство погружени тише

ту где реч препознатљива као освета

зашкрипи онако без обзира пустим

постојањем ружног сазнања мене...