ПЕСМА...

Схватити несвесни ток 
изражен кроз песму 
преко немогуће границе 
непознатих супротности 
осуђеног стила ту где 
читаво једно време 
дроби одлучно угашене 
нијансе плаве зене...

Јесмо ли сигурни кроз 
наречје споменуто и 
прихваћени пречицом 
за далеко време и бреме...

Учиним тако време 
задатим болом кроз 
препознатљив поглед 
ратоборним животом...

Музика броји стихове 
и неограничене књиге 
услов су туробног плеса...

Тренутак изненађења 
и обесхрабрени несклад 
помало луцидног дијалекта 
стане са своје стране 
ту где су белешке драж 
читалачког поступка...

Уствари тражим закључак 
на крају убедљиве песме 
где богата нејасноћа 
успоставља динамику 
између смисла и 
језгра његове поезије...

Ја неприлагођена казивања 
претачем и даље у песме...