Време које је незаустављиво
протекло мимо нас миљама
неугасло, као две гугутке
јутрос на жици, писане
пред нашим развученим
погледом, ко предговор без
поговора, а ми смо ћутањима
и слутњама тишине уживали
пред цвркутом птица и већ
отребљеним бехаром трешње,
док је зеленило лиснато
подрхтавало под налетом ветра,
а Сунце оно од јуче - Оно се
играло са бојом наших очију
правећи од плавог зелено и опет
као да смо удисали шетајући,
дим из заложених кречана дуж
хучне реке, која је жубором
свежине журила да утекне у
смирај корита оне веће реке,
ту где још промичу априлски
досадни дани у ћутању сливеном
подно смисла разливеног у
покошеним травама и пчелама
не даривајући ни полен тек
уцвалог цвећа...
Нема коментара:
Постави коментар