СЛИКЕ ТУГЕ КОЈЕ ПЛОВЕ УНАЗАД НОШЕНЕ ВЕТРОМ...

„Седим мирно и слушам ветар... туга је чамац што плови само уназад“... Читајући заводљиви роман Нине Шајлер „СЛИКА“ и пратећи две паралелне драме и судбине њених протагониста на два различита континента и тако час негде близу Токија, а час усред Париза, око кога бесни и тутњи француско-пруски рат... Све је повезанао иако тако удаљено и све почиње јапанском причом и сликом негде око 1870 (19-и век или период рестаурације Меиђи, када се Јапан званично откључава мало више за Запад, а што по земљу има и негативне последице, као што ће бити прогон будистичке религије у име шинтоизма)... Уметничка слика је нешто што спаја и повезује и једина лепота овде која се сукобљава са ужасима рата и људских страдања... И тако у тој причи, а да не знају једно за друго, испреплетаће своје невидљиве нити Јапанка Ајоши и Данац Јорген... Сви ће гледати у исто, но доживљаји њихових умова биће различити, као и одговори на све датости као и одузетости живота... Превише изгубљености, много тога наметнутог, спутаног, па ипак треба досегнути оно што јесте способно да измени околности, чак и оне наметнуте и ограничене... Ајошина чежња за изгубљеном љубављу по име Урашиј на свакој слици се исцртава у свакој боји провејава... Хајаши је њен наметнути муж, грнчар, наказа после пожара у коме губи читаву породицу... То су два кључна лика у Јапану, док у Паризу главни јунак је бивши учесник француско-пруског рата сада осакаћени Јорген који као кртица до изнемоглости и преданости уз две штаке ради за ратног и безосећајног профитера Пјера... Наталија је Пјерова полусестра по оцу која ће се винути чак до највећег потребног подвига одласком на фронт и тамо доживети све страхоте једног вртлога бојног... Ово двоје јунака спојиће слика из Јапана која ће пристићи чудним начином до Париза... Ту испреплетаност и танане нити које спаја лепота уметничког предмета, сагледајмо ред по ред, корак по корак, баш онако како и прича мигољи кроз странице књиге...

У Јапану близу нове престонице Токија крајем 19-ог века Хајаши у пожару губи породицу: оца, мајку и малену сестру... Он је преживео неким чудом, но са видним последицама: остали су му убогаљени табани... Након пожара одведен је исцелитељки сеоској, која га после пружене помоћи даје у будистички храм на врху планине... Ту лече његова унакажена стопала и ту ће проходати  и устати након 2 године лежања на поду... Стопала остају модра и црна и изобличена... Он ће бити хром... На планини проводи 10 година и ту стиче занат грнчарства... Ожениће се прелепом Ајоши која је изузетно надарена за сликање и једино за шта ће му служити биће да му у леденој води масира стопала иако за то има и служавку... Она ће патити за изгубљеном љубављу и јединим вољеним бићем, па ће јој понашање  бити чудно... Ту наизглед идиличну брачну слику, тај затвор и тај лавиринт присећања из кога Ајоши нема где, нарушиће пожар у коме ће изгорети њихова чајџиница... Ко је подметнуо пожар одгонетаће... Хајаши своју грнчарију бродом шаље у Енглеску и Француску... Јапан се отвара трговински према Западу... У склопу куће задржан је још увек будистички храм као историјска реткост и вредност, иако нова влада ради на укидању и забрани будизма... Хајаши одлази представницима нове власти да пријави пожар, а где ће му рећи да насиље јесте у порасту,  а да је пожар знак некаквг упозорења... Ајоши започиње нову плаветну слику... Из Париза поручили су јапанске вазе и чиније, па Хајаши спрема пошиљку... Ајоши ће осликати у љубавном заносу себе и свога вољеног... Хајаши ће у предаху читати стихове обожаваног Емерсона... Воли да пише есеје и добро влада енглеским језиком... Отац му је нашао Холанђанина који га је подучавао и тако је спремио сина за будућност која долази... У храм ће доћи старац како би обавио будистичку сахрану за изгубљеног и преминулог сина, но Хајаши ће морати из страха од нове владе то да одбије... Ајоши ће осликати пар под расцветалим стаблом шљиве – место њихових потајних сусретања, на обали реке, на брду, изнад пиринчаних поља... Били су радосни, а у десном углу исписује: „ИСПОД ШЉИВИНОГ ДРВЕТА СРОДНО СРЦЕ СЕ МОЖЕ СРЕСТИ“... Завршену слику замотала је конопцем око једне чиније коју је њен супруг Хајаши послао за Париз...

А у Паризу вредно ради Јорген на штакама док око њега тутњи рат... Извлачи чинију и примећује замотани папир... Некад је и он био војник спреман да се жртвује за идеале туђе земље... Из Јапана је пристигло око 50 кутија... Ампутирали су му ногу... Дошао је из Данске... Сада украде неке ствари и после их препрода... Поткрада Пјера који га унижава никаквом платом... Долази Пјерова сестра Наталија чији старији брат Едмонд још увек лежи тешко рањен у болници... Јорген жели да купи нову вештачку ногу и опет оде на фронт... Колико је овде „искреног разумевања што постоји иза свих речи“... Ипак неке речи Јорген неће изрећи или ће их се сетити прекасно... Хтела је да га назове Донасјен (поклон)... У торбу са украденим стварима стрпао је и слику из Јапана... У сивој соби кришом одмотава слику и примећује занесени спој двоје заљубљених испод дрвета и сакрива слику испод кревета на прашњав под... Наталија свакодневно хита да обиђе Едмонда молећи се за његов опоравак и не слутећи да ће он ускоро умрети...

У Јапан је стигао Сато, велики вагабудно и луталица, пустолов, образован и један од 12 изабраних младића да се школују на Западу... Сада је видно сазрео и остарио... Дошавши распитује се за некадашњу пријатељицу Ајоши, коју проналази стигавши правац њеној кући... Када га је угледала и вратила успомене уназад опржила се врелом водом припремајући чај... Он је неко ко познаје многе њене тајне... Разгледају храм и тамо запажа једну њену слику препуну таме и сенки... Хајаши је у граду, а Сато и Ајоши ћаскају уз чај... Нуди му да се одмори и раскомоти... Посета која ју је изненадила прилично... Хајашију ће рећи да је то њен пријатељ из детињства и остаће на неко време њихов гост... Њих двојица пошто се и званично упознају обићи ће заједно врт... Тако ће Сато сазнати да је храм из 10-ог века, саграђен као испосница за жене са двора још из раздобља Хејан, а оне су се чак ту тајно састајале са својим љубавницима, као песникиња Узуми Шикибу... Хајаши му нуди да остане колико год жели... Ајоши их оставља и хита у град на купање... Тамо се буде њене жудње које утапа у сликање по повратку... Сато се нуди да продаје сву ту грнчарију по Америци, као и њене слике... То вече Ајоши ће заплакати пред Сатом...

У Паризи Пјер и Наталија причају о Јоргену, а кад остане насамо са Јоргеном открива му своју тајну одласка на фронт... Показаће му пиштољ који је добила... Он се нуди да је научи пуцању, па се искрадају да их Пјер не опази... Даће му посетницу доктора који прави вештачке удове... Понео је своју пушку и учи је да погађа прецизно мету... Након тога она је у цркви на молитви, а њега посећује земљак и пријатељ Свенск,  а кад остане сам сетиће се вољене жене Агнете која је затруднела са њим,  а он од ње побегао у рат... Одмотава слику и плаче...

У Јапану Ајоши и Сато разговарају... Она се боде штапићем за јело у руку... Крв и сузе... Он је зависник од опијума и на поклон јој даје боје за сликање... Све што покуша да ослика она поцепа и погужва... Обоје се срећу у храму и ту ће му рећи да њеног вољеног Урашија већ 2 године није срела (он је из слоја недодирљивих зато су је раставили од њега)... Пију саке (пиринчано вино) и ту открива да је требала да се уда за њега, да је носила његово дете, које су још абортирали... Ту је Сато прихвата у наручје и уљуљкује као мало расплакано дете... Хајашију долази нови гост – свештеник побегао са брда из будистичког храма који већ 3 дана лута гладан... Одмах су у храму и моле се... Ту свештеник среће уплакану Ајоши... Хајаши припрема ручак за почасног госта – будистичког свештеника... Ајоши и Сато у граду купују намирнице... Хајаши од госта захтева да мантију замени радним оделом (но проблем је ошишана глава знак слоја коме припада)... Свештеник ће испричати како су војници секирама порушили Будин кип и како су све попалили... Неки монаси су остали и умрли,  а други се разбежали и побегли... Ајоши прича са свештеником, након чега ће са Хајашијем у врту поставити кип и светилиште под врбу... И Сато ће упознати придошлицу... Ајоши након вечере у храму затиче уплаканог свештеника... У њему је борба да одоли жени... Од сутра свешетник има нову грађевинску улогу – изградиће чајџиницу...

У Паризу Јорген и Свенск одлазе на прве забаве код Данијела расипника и богаташа где се окупља размажена елита несклона фронту и идеалима ослобођења... Они су ту да добор једу док около гладни и смрзли тумарају улицама пустим и стравичним од сваког ужаса пекући на ватри пацове... Јогрен је ту да би богатунима продао неке украдене ствари... Наталију су одабрали за војску и дали јој униформу... Дошавши да обиђе Едмонда сзанаје потресно за његову смрт... Запечаћен је са осталима у сандук који није могуће отворити... И више га неће видети... Изневерена је и молитве су подбациле... Доћи ће код Јоргена тражећи брата Пјера који ужива по борделима и кафанама... Она је тужна и очајна,  а Пјер је саможиви створ коме је профит на месту један... Насамо открива Јоргену да одлази на ратиште и она је та од 10 срећних жена које изабраше од њих 100... Излазе на ваздух улице да то прославе седећи на уличној клупи... Увече сам Јорген опет размотава слику из Јапана... Сваки пут у његовим очима она изгледа другачије... Опет се сетио Агнете, бес га обузима и умало да поцепа слику... Ипак одустаје... Наталија сече косу и код ње упада Јорген... Пјер и Свенск су у кафани са лаким женама... Доћи ће и Јорген и њему ће дати једну жену и сви ће завршити код Пјера на забави... Изјутра Пјера ће та лака жена опљачкати покупивши му сву готовину из џепа... Јорген је крив па ће му послодавац одузети све од плате, а прети му и отказом...

У Јапану већ 5 дана свештеник гради чајџиницу, а мисли му је запосела Ајоши... А о њему ће причати она и Сато, који жели да види њене слике... Она га напушта и сама одлази у шетњу... Седа на клупу испод врбе како би сликала... Прави скице... Свештеник пролази и она му се придружује у послу око храњења рибица у језеру... Рећи ће му да слика, па и он жели да види у павиљону њене слике... Сутрадан Хајаши и свешетник раде,  а у двориште стиже човек који доноси писмо у коме се званично наређује да се храм затвори трајно... Ајоши покрај језера убацује каменчиће у воду и тамо је налази на клупи Сато... Он жели њену слику из храма да прода једном Американцу... Ту ће му испричати како ју је отац одвео ноћу из куће некој погрбљеној старици да почисти дете из њене утробе... У кухињи сво четворо заједно обедују – предновогодишња је забава,  а Сато враголасто предлаже да сви оду у Италију... Пију пиринчано вино, а само свештеник и Сато полемишу око религијских запитаности, док испијају француско вино... Свештеник свира у флауту, а Ајоши и Сато плешу, па онда Хајаши и Ајоши плешу... Због лепоте те присности трпи бол у табанима...

У Паризу Јорген би да одврати Наталију од ратишта, а Пјер се баца у уноснији посао са голубовима писмоношама... Јорген ће изградити голубарник и тада ће открити Пјеру шта Наталија жели... За Пјера она је служавкина ћерка, нижи род и слој, па неко ко тако и заслужује... Није саосећајан према никоме и рођеног брата ниједном није обишао у болници... Свенск доноси вест да је Наталија на сахрани свога брата... Увече сво четворо заједно вечерају код Пјера и једино од сестре тражи да у војсци промени презиме и да га не срамоти, јер они воде порекло од Наполеона... И вечера је у част тог одласка и Пјер као да жели да је се брзо отараси и реши... Јорген јој даје уз пушку и муницију и показује јој слику... Она одлази, а он пише поруку, веже је голубу за реп и пушта га...

У Јапану Сато одводи Ајоши код кројача да јој сашије хаљину у западњачком стилу и биће то поклон од њега,  а дар ће Хајаши дочекати као претеривање и нешто увредљиво, па ипак најбоље је носити кимоно... И док њих двојица причају о Ајоши, она одлази свештенику и позива га да заједно пођу у град... Он је пресрећа, а из града кочијом за мало више од сат времена стижу у престоницу Токијо... У чајџиници пију зелени чај, грицкају пиринчане колачиће и пију саке пијани од жудње и страсти и ту ће је пољубити у образ, па у уста... Рећи ће да му је надимак Енри што значи неспокојан свештеник и сада када су прекорачили границу допуштеног, како ли ће се зауставити... Хајаши је на састанку код вођа... У земљи је успостављен телеграф, а ускоро и прве железничке пруге и први возови који ће превозити људе... Хајаши ће бранити будизам од беспотребних напада, но вође кажу да се храм мора затворити и да се он држи своје уметничке и грнчарске области и да то очува... Хајаши је осрамоћен...

У Паризу Јорген је одоцнио,  а Наталије је већ на фронту... Ушао је да разгледа њен бивши стан,  а затим исти узео под кирију... После са Пјером пије вино и прича о Наталији... Пошто обиђе голубове, развиће и одмотати слику – непрестано утеху... Стићи ће и прво писмо са фронта од ње и радостан прочитаће га Свенску... Нико не зна да је тамо она гладна и да је већ убила првог пруског војника... Пише јој писмо и у њему шаље нешто новца, зна да је Пјер хладан и да неће ништа учинити за њу... Односи пуну торбу код Данијела да прода,  а када скупи новац све ће напустити... Продаће и слику и са мноштом новца нестати...

У Јапану Хајаши је крај језреа, док  Ајоши мисли о вољеном Урашију, а свештеник о њој - која га је изазвала и завела још у кочији дотакавши му ногу... Њих двоје после насамо шетају и он би да види њене слике... Ту ће га овлаш дотаћи уснама, а он ће помиловати њену руку... Захвалиће му се на стиховима које је оставио исписане за њу у павиљону... Сато их окупља око стола да саопшти важне вести... Сви би да виде њену слику,  а Сато начиње бренди да прослави за прву њену продату слику (ону из храма)... Сато ће приметити како се она и свештеник погледују и све што се између њих пробудило...

У Паризу Јорген долази код др Витбреда Енглеза, који више не ради како сазнаје, јер је оптужен за пруског шпијуна и сада је у затвору... Његова жена му нуди таблете опијума одличне да смире сву патњу и бол... Јорген креће ка затвору да види доктора, али неће успети да убеди немилосрдне стражаре... Свенс га затиче непомичног у кревету... Прочитаће два Наталијина писма: оно упућено и адресирано на Пјера и оно које је послала и насловила њему... Сада му пише да је свуда патња, мука, јаук, ужас, смрт и права ноћна мора... У рату нема снова и поручује му да не долази на фронт... И голубвима чита њено писмо и пушта птице са новом поруком... Пустиће 30 голубова писмоноша да доставе службене и приватне пошиљке у време ратне блокаде... Сазнаје да је Мец опкољен тамо где је баш она... Чита још нека писма и сазнаје још нека дешавања... Недостаје му слика,  а ако врати слику вратиће се и она жива... Одлази код Данијела кога не затиче кући и радо би провалио да украде слику... Жели да је поврати, откупи и све ће за њу дати што има... У болници обилази и распитује се који су то рањеници пристигли из Меца...

У Јапану свешетник у павиљону на Ајошиној слици пара препознаје пожуду, одлази да се помоли и љубоморан је на мушкарца са слике... Долази жена у храм и тражи сахрану за мужа кога је дотерала дотле са децом... Свештеник их прима и сутра ће обавити сахрану... О њему причају Сато и Ајоши... Сато нуди Ајоши да оде са њим и коначно напусти ово заточеништво... Чајџиница је готова и свештеник би могао да оде такође... Изјутра у чајџиници насамо срећу се свештеник и Ајоши,  а Хајаши ће приметити ту њихову блискост коначно (беспотребно је мислио да је Сато изабраник њеног срца)... Свештеник ће зазвонити звонима за сахрану и уплашени Хајаши узима учешћа... Много је страха и нешто се мора догодити... Опасност лебди у зраку...

У Паризу Јорген одлази код Данијела,  а пошто је забава у току мора доћи неки други пут... Насамо Данијел му открива да је слику продао, али да ће ускоро посредовати преко купца како би је Јорген откупио... У повратку свраћа код доктора, а од жене сазнаје да је убијен и мртав... Данас је Наталији рођендан открива му Пјер и уз то да зна да га неко поткрада и прети му пријавом... Јорген је опет код Данијела у договорени дан и од купца слике др Доде успева да поврати слику, а за узврат открива којим каналима Пјеру пристиже роба и заједно уз кочије посматраће истовар исте...

У Јапану свештеник опет звони,  а Хајаши премире од страха... Сато и Хајаши причају о поступцима свештеника и по Сатоовим речима време му је да он и оде... После обреда свештенику остаје да спали тело и припреми ломачу... Потајно гледа у слику коју је украо из павиљона од Ајоши и цепа је на два дела задржавши само део где је она на слици... Ајоши га проналази у храму...

У Паризу Јорген размишља о Наталији и тражи је улицама... Јавиће се као добровољац и ускочиће у балон и пренети пошту... Пјер спази балон на небу и тај подвиг описа као глуп... У балону Јорген посматар слику и топлина те љубави и лепоте загрева га горе у хладној ваздушној струји... Наталија је негде у шуми преживела и гледа у пруског војника кроз нишан, а гледа и у балон... Помоли се за човека који њиме управља и пожели му да добро стигне... Војник нанишани човека у балону, но Наталија га скиде убојитим метком и тако спасе онога са којим ће после неколико година у браку стајати почесто пред том сликом...

У Јапану на крају романа Сато ће рећи да сутра одлази бродом који испловљава за Шангај... За столом им се придружују свештеник и Хајаши... Њој је рођендан,  а славе и завршетак радова на чајџиници... Сато јој даје поклон предивну плаву хаљину, коју је одмах обукла... Сви су задивљени тим призором... Обилазе чајџиницу,  а Хајаши је све време држи за руку... Свештеник сутра може да оде и повлачи се у храм... Преостало троје игра карте... Ајаши одлази свештенику и жели да му пружи шансу да остане још... Он седла коња и јури ка граду у жељи да се напије за њом... Она је ветар који зуји његовим мислима... У граду затиче пожар – војска је запалила будистички храм и у њему 100 свештеника... Он покушава да нешто учини, враћа се сав испечен и прича о ужасу који је сагледао... Све је изгорело до темеља, тако да он сутрадан креће назад на опустелу планину на путу посматрајући део њене слике схвативши да је спознао љубав у том њеном лику... Сато се пакује  и одлази... Хајаши и њој даје слободу и тера је да оде од ове опасности... Она одлази, па ипак смишља како да помогне и Хајашију да и он оде одатле... Кренула је бродом за Сан Франциско и већ на броду прави прве скице... Сама путује и једној сапутници из Јапана показује своје уметничке радове...

КРАЈ