„Чујте
небеса, и слушај земљо“ Србијо, јер кроз нову књигу другу "ДУГА НА НЕБУ А СРБИЈОМ ТЕКУ СВЕТЕ РЕКЕ" и кроз књижевно перо
Наде Лукић Дринске, опет и опет васкрсли „Господ говори“ – о старим темама које
су вазда нове, осведоченим текстовима и књижевним стилом... Она је народна
новинарка изникла из свог завичаја и рода по припадности витешкој и ратничкој,
што је ставља у ред старозаветних књижевника писара и пророка... Она је Жена и
Мајка – Ратница, потомак великих, чија крв баш њу заветова Старим и Новим
укрштених мачева, да ненаметљиво срцу сваком страдалном прираста... Она је Мајка
и Пријатељ у најтежим борбама за Истину и Правду српску где све вредно, добро и
достојно Бога нам и порекла отргне и очува од заборава... Њене највеће квалитете
упознах пре 16 година - још лета 2002-ог Господњег у Библиотеци рачанској у том
трогодишњем бесцен труду око уређења близу 3 хиљаде, како Надежда Дринска воли
да каже - „светих и староставних“... А та њена борбеност и покаткад тешко
разумљива упорност и смотреност без престанка траје и трајаће док је жива, као
што траје и њено несебично поетско биће свуда где се и у тој форми опроба...
Она је та која брине за оно срећније нечије сутра и пише да описмени оне који
пристижу и сведочи о вековима прохујалих нам страдања и туга и мука и патњи као
без краја... И о радостима као и о ратовима Она сведочи видећи одуховљеним
видом оно ново корење Живота по Србији... Брине да писменост не замре, као врла
и учена, као начитана, као богонадахнута, као књижевница посебног књижевног стила,
како би писменост очувала и сачувала староставну, као Живу Искру која не сме да
згасне у ово још увек згуснуто и прилично згасло време као у невреме... Она је
ту да оживи и васкрсне оно заборављено и да не дозволи да се исече и негде затури
у заплећку као непостојеће, па ма то била и најмања цртица из једног сусрета...
Тако је сабрала неке приче и сведочанства
у историјском току наших догађаја, а
које се данас прилично доводе под могуће и многи би се таквих прича радо отресли,
јер рухо је неког нашминканијег и свиленијег доба... Уствари Она тако враћа
прохујале ветрове и зауставља речни ток само да још кроз једно битно слово
отрже Време и Истине... Срасла је са реком Дрином и њеним обалама још од
детињства и зато јој мудра глава вазда збори то што и мисли, а да већини није
право... Исправља кривде и злочине и неправде... Раскринкава префињено и
дамски... Ипак сродна је тужнима понајвише и пролива сузе са њима и за њих... А
чије све душе није видала као ранарка и чије све душе није сликала као видарка
најдубљим мислима као рањени ждрал који прелеће поља подрињска и сва остала
српска све до метохијских жицом опасаних и опасних... Летењу душевном склона и
левитацији, повратница из више живота и умирања, ту је да опева и опипа пулс
свих рана надљудских које се протежу од бола до ужаса... И да опева и оприча људе наше и дух завичајне јој
планине Таре и сва побратимства и ту лековитост лађевачку испосничку, наших
планинаца, као и издржљивост сплавара Дринаца... И још увек способна и вична
да у деценији 8-ој записује ђедовске
приче и причања онако свеже и сликовито... Добар је пример борбености и
отреситости, па и храбрости само онима који кроз Живот овај јуришају без
јаука... Вредна књижевна појава данас осветљена са неопростивим закашњењем –
достојна поштовања и дивљења најпре у постојбини својој, а у ери када се ни
реченица врла не уме да валидно оцени, а тек што уме без последица да се украде
о томе ником ништа... Она која најбоље чује кад све заћути са заласком Сунца...
И тада најбоље причљиво предиво уме да сакуља и народ окупља, а расуто да спасе
још једном од осипања и пропадања... Права и ретка као златни борови тарски...
А за Истину о којој кроз ову другу књигу сведочи – НИКАД НИЈЕ КАСНО... Много се
нада зато је рођена као Надежда и Нада, па због тога и спорадично „страда“...
Но, Истина и Правда кроз њено књижевно и новинарско перо ипак завлада, надвлада
и коначно превлада... Надо на свему Вам ХВАЛА...
Весна
В. Лаловић
Митровдан,
8. новембар 2018.
Бајина
Башта
Нисам знала , била сам у новембру болесна , нешто слично као сада људи болесни од короне , као да је Бог желео да моја слаба плућа и са тумором на левом плућном крилу поред срца оштећеног да испроба да ли може да издржи и десет дана сам у Бгд.ишла да дишем на један нови апарат као ови садашњи на које дишу болесни од короне ...Било је ужасно , али сам опет издржала , сад само ја разумем како је свим овим људима , ништа их не боли али не могу да дишу...И срећна сам кад преживе , све су то борци , јунаци заједно са медицинским особљем који их грле својим рукама и не боје се смрти...За то Весна опрости што на време нисам видела ово надахнуто писање о мени и о мом делу , лепо си рекла , а мислила сам да никад нећу сазнати шта сам Ти урадила , хвала ти , и битно је да сад знам , не оправдавам себе , али сад опрости , опрости , па иако знам да опроштаја нема !...Надежда -Дринска П.С. ( Надам се да ће ме Бог пустити да за живота наручим прави камени споменик КРАЈПУТАШ , доле поред Дрине и на њему ће бити уклесани сви дрински граничари , под " једним именом и презименом "и са мојом посветом Њима ,а молићу да ме тамо сахране на Дринској обали ...Трећа књига је готова , само да ли ћу успети да је оштампам ...Делимично је посвећена српскојграничној војсци и покушаће да помогну ...
ОдговориИзбришиMožda je nekad dobro nešto i ne znati,naročitou reme koje su nam omeđili "koronom", a kao ljudi slabi smo i više nego slabi, i sa oba,i ja jednim i bez ijednog plućnog krila, biće da je ovo končani čas da evoluiramo odčoveka ka ribi i da počeno da dišemo na škrge, biće da to što smo evoluirali od majmuna u čoveka nije dalo prave rezultate. I možda nam se konačno izdržljivost uveća i orvelovski poveća kao neke tek nove vrste one spremne da dočeka 2050. Kakve sve užase mi ne podnesosmo i tek ćemo i još ćemo. Zar da čudi što je užas užasan samo. Balgo onom ko ume da izdrži i istraje i preživi horore. I među ljudima ima neljudi i treba dobro paziti kome darivamo poverenja uzdraje! Često nas sve boli život i često zbog života ne možemo ni da se mičemo, a kamo li dišemo. Život naravno jako boli kao nepravda i laž što boli. Bojali se ili ne smrt će kuckati vazda na naša vrata, a tamo gde kucka smrt nema više ni osoblja ni gazda ničeg osim pustoši i tišine. Nema Vesna ova šta više da oprosti ali ima šta malo lepo i mnogo užasno da pamti, a nisam rekla da ste vi nešto počinili, bože sačuvaj! Vesna ima malo čudnu i tešku maštu. Neki su učili da opraštaja ima, pa možda treba čekati da se i to čudo vidi u vreme užasa. Vas Bogsve pušta, pa ne brinite daće vam se i to da omeđite groblja. Nije važno gde će nas mrtve pobacati, mogli bi i da nas na lomači spale i pepeo u reku svetu neku nam bace... Važan je život i čovek živ ali kasno smo se života setili i mrtvi smo pre zvanične smrti. Raduje me svaka nova knjiga,vazda tuđa... Blago vama... Nekad treba promeniti teme, stavove, ljude, gledišta, pa i krv rođenu, itd. Ima i lepših tema od vojno-političkih i svakodnevno-populističkih, onih narodnjačkih, itd... Život je mnogo lepša tema, život koji nije usko omeđen ovim temama... Hvala i živeli na mnogaja ljeta!
ОдговориИзбришиХвала на одговору , и ово је доказ да смо нас две ван наметнуте болести која је људској врсти спремала крај живота и видећеш моја је књига баш крај ових тема и пуна је НАДЕ и Осећаја новог живота у који ме и сада пусти , изнова мој духовни ОТАЦ ПАВЛЕ НАЈДУХОВНИЈИ , он ме научи да живим увек изнова и да ипак живот сваки , не знам који по реду ценим и изгурам са свим што ми донесе а тек овај ће да донесе лепоту живљења и тек ће бити животних тема , а да би све то ишло имала сам мисију да ето пишем о ликовима који су моји корени и нас Серба , како год се пре звали , не идох даље у прошлост јер живота не би било без Њих , а они се ЗАПАТИШЕ поред Дрине ко Индијци поред Ганга и научих да треба да их уклешем у камен који ће да их чува у себи дуговечније од пергамента ( папира ) ,и осетих да тако једноставно буду запамћени и имала сам срећу да се родим поред Свете Дрине ...А ја настављам да живим нове животе ...Уосталом с игурна сам да само једном добих ту промисао и тако нек остане...Знам да ће се и Теби свидети ова трећа књига ( Трилогија ) ...А онда ћемо писати и
ОдговориИзбришио животима и новим љубавима...Нека да Бог ти живот , здравље и СРЕЋУ !
ОдговориИзбришиHvala Vama, a čim sam odgovorila znači da sam još uvek Čovek... iako imamo posve različite stavove i poglede o nekim nametnutostima mislimo isto. Davno su oni nama prirpemili naš kraj i pre nego smo začeti, a kamo li rođeni. Možda vama ima nade,jer ste i sami Nada, no ja ne vidim tako i po meni nema više ničega osim smrti i crnila i sivila, dakle ništavila. Duhovnost o kojoj vi pričate meni je kost u grlu i strana mi je osećam se kao Kamijev Stranac ili Pobunjeni čovek. Nema najduhovnijih više ovde, niti ih je ikad bilo to su mitovi, koji raširi masa. Ne treba drugi da nas uče, učimo se sami, na svoj način. Ne znam više šta ću videti, a plašim se ništa vredno ni lepo, a dovoljno sam do danas videla užasa. Nema lepote življenja ima tek muke i tegobe. Najživotnija tema izgleda postaje nam pisati o smrti i njenim užasima. Neke korene treba počupati posebno ako se korova nakupi u srži korena više kukolja nego pšenice. Meni je nesreća što me rodiše ukraj ove bedne Drine ikao sreće da me udaviše, žalim i jedan dan što sam postjala ovde, a kamo li ovakvo silno vreme ta voda me samo užasom napojila,nepravdom itd. I nisu mi bili ni maćeha, već jedna teška gnusoba. Ne može se živiti više od jednog debnog života, a još manje ako nam život upropaste još kao detetu i ogade. Lepo je ko veruje u promisao, ali ja težim smsilu ali ne više i promislu. Ne znam da li će mi se više išta svideti, mnogo sam se promenila, pročitala neke posve druugačije kjige, mnogo knjiga,šleper, a znate da ni vašu drugu knjigu nikad još nisam pročitala, ne mogu jako se potresem na neke detalje. A prvu jesam i ne žalim. A tek treću neću moći. Nema ljubavi i što bi moralo po nužnosti da je bude, ima večito bola i nepravde, užasa samo. Nema potrebe više pistai, jer se piše na nekom drugom mestu. Hvala na zdravlju i vama takođe. Bog više niti daje niti uzima lepo nam je lice taj Bog pokazao svaka mu čast! Meni je dao najgore i zaista treba da mu ljubim stope!Ne treba mi sada ni života ni sreće,jer mi nije dato kad je bilo logično i pravično!
ОдговориИзбриши