субота, 24. март 2018.

ЂОРДАНО БРУНО - НЕСПАЉЕНИ ХЕРОЈСКИ БЕС СВЕМИРА...




Ђордано Бруно (1548-1600) из Ноле у Италији. Овај Ноланац оставио је по страни Откровење и духовну проблематику, одбацио је логику и окренуо се природи... Зато је спаљен на ломачи 23 фебруара 1600 године наше ере у 52-ој години живота у Риму као јеретик, од стране инквизиције, због свих својих филозофских начела, којих се није хтео одрећи. Данас, након 4 века од тог срамног спаљивања, за њега се може рећи и тврдити да је један од највећих италијнских филозофа...

Писао је дела на латинском и италијанском језику, а најпознатија његова дела јесу: "О узроку, принципу и једноме", "О бескрајном, свемиру и световима", "Прогнање животиње која тријумфује", "О херојском бесу", "Вечера на пепељаву среду"... 

Једно време био је монах у реду доминиканском, да би потом исти ред напустио услед неслагања са учењем цркве... Много је путовао и тако предавао филозофију на различитим универзитетима: Женева, Париз, Лондон... 

Учио је о минимуму, о монадама, о јединици... Био је пантеиста (пантеизам је учење по коме су Бог и свет једно те исто), индивидуалиста (индивидуализам је учење по коме се стварност састоји од самих јединки), оптимиста (оптимизам јесте наклоност да се у свачему очекује добар свршетак и учење по коме је све што постоји добро и да је у свету више добра него зла и да је ово најбољи могући свет), присталица перфекционизма (пефекционизам етички правац који сматра усавршавање човеково за циљ моралног деловања)...

По Ђордану Бруну, Свемир је бескрајан и састављен је из безброј сунчаних система који се стварају и пропадају. Сила која испуњава свет и у њему све покреће јесте Бог, стога све има душу и испуњено је симпатијом или антипатијом. А последњи елементи ствари јесу: минима, монаде и одуховљени делићи материје. Циљ човековог живота јесте сазнање вечнога бића...

Ипак за Ђордана ће казати неки како он уствари и није оригиналан као мислилац, већ да је од оних који су туђу мисаону заоставштину (Кузанац, Телезије, Коперник) прихватио са песничком занесеношћу и да је то ширио даље... На њега најсиловитије утиче Коперникова астрономија...

Ако је тако, онда да упознамо бар мало и ове 3 горе поменуте важне личности... 

Кузанац (Кузански Никола) живео је 1401-1464, родом из Куеса на Мозели у Немачкој. Био је бискуп, теолог, математичар и филозоф прелазног доба на размеђи између сколастике и новије филозофије. Написао је дела: "Учено, свесно незнање", "Одбрана ученог незнања"... По његовом учењу постоје 4 врсте или 4 извора сазнања,  а то су: опажање (које даје нејасне слике), разум (који се бави простором, временом, бројем, даје имена стварима и поставља супротности), ум (који противности доводи до вишега појма) и мистична интуиција (која је изнад сваког знања и која све противности обухвата у бесконачном јединству, у божанском бићу). По њему Бог се у потпуности не може схватити и сазнање о томе је "учено незнање" - незнање које ипак зна, које је свесно да се бескрајност не да схватити. И као што из јединице постају сви бројеви тако од Бога постају све ствари. Он је пре Коперника рекао да је земља округла и да се окреће и да је свет бескрајан у простору и времену. Био је заговорник и проповедник верске толеранције... Његово схватање света је пантеистичко, где су Бог и свет једно те исто и где је све у Богу и Бог у свему. Тако је и човек у Богу, огледало света и свет у маломе, микрокосмос... Свет јесте савршен као целина, јер је слика (икона) Божја и то је његов филозофски оптимизам...

Бернардино Телезио (1508-1588) припада раздобљу филозофије природе у Италији, у прелазно доба 16-ог века коју су заступали многи знаменити филозофи: Карданус, Ђордано Бруно, Тома Кампанела... Телезио насупрот Аристотеловој филозофији природе истиче и наглашава значај искуства... Прелазно доба у филозофији јесте оно од средине 15 до почетка 17 века и обухвата прелаз од филозофије средњег доба до филозофије новога доба... 

Никола Коперник (1473-1543) из Торна у Пољској. Био је лекар, професор, свештеник и астроном, доктор црквеног права... Поред Пољске живи још и у Немачкој и Италији. Творац је хелиоцентричког система света по коме је Сунце центар и средиште света. Написао је дело "О окретању небеских тела"... Он је и оснивач нове природне науке, који се насупрот добро брањеном иако погрешном и нетачном Птолемејевом геоцентричком систему усудио да постави нови хелиоцентрички астрономски систем, по коме није земља непомична и у центру света, око које се врте и окрећу све остале звезде, већ да је то Сунце... Коперникову астрономију математички ће доказати проналаском закона кретања планета Немац Јохан Кеплер (1571-1630)...  Говорио је да су филозофи несхватљиви гомили... Он је променио Универзум из корена... А зар нису и сви овде поменути...  

Следствено Бруновој филозофији, простор је бескрајан и у њему има много звезда које покрећу њихови духови и на којима такође има живота као и на земљи... Тако постоји бескрајно много сунчаних система и различитих светова... Постоји бескрајно много ступњева савршенства међу живим бићима, који су не само испод већ и изнад човека... Бруно тврди да је све живо и да су сва тела сложени организми састављени из најмањих вечитих елемената и да су једнаки и он их назива "минима" или "монаде" (јединица)...

Монада јесте метафизички атом, последњи, нематеријални елемент стварности, недељив, неподложан утицају споља, сам од себе променљив, обдарен опажањем и тежњом... 

Свака монада је истовремено и материја  и облик (материјално и духовно биће). Постоји бескрајно мноштво ступњева савршенства међу монадама, а највиша међу монадама или "Монада монада" јесте Бог. Свака монада тако представља огледало читавог света. Свет је бескрајан у времену и његов развој нема краја, јер метерија је бескрајна могућност бескрајно много различитих облика. Универзум или читав свет јесте један живи организам чија душа све прожима...

И на концу конца, свет и Бог су једно те исто и Бог је у свему и све је у суштини једно и све је из Бога и све је у Богу. Бог је први узрочник, први принцип и апсолутно прајединство из кога све проистиче и у коме све постоји и у коме све супротности нестају ишчезавањем. Свет као целина је савршена хармонија у којој појединачне несавршености нестају. Тако права религија произилази из праве филозофије која је одушевљење за божанску лепоту света бескрајног и  тежња ка бескрајном божанском праизвору...

Када је Ђордано Бруно прочитао Коперниково дело (списе) напустио је доминикански ред... А потом на њега креће хајка инквизитора... "Одбацио је Коперников закључак да је граница свемира у звездама стајачицама (фиксне звезде) и радикализовао његова друга размишљања која се тичу теорије о бесконачности универзума и мноштву светова"... Бруно се изгледа одлучио не за емпиријске налазе, већ за спекулације (како неки воле да тврде) и заузео је оштар став супртности према свом сународнику Галилеу Галилеју (1564-1642) рекавши  "да је универзум један организам, а Земља његов део који се по унутрашњем принципу окреће"... Галилео конструктор телескопа, који у почетку ватрени присталица Коперниковог гледишта, а онда пред инквизиторима оповргава хелиоцентрични систем света, павши сломљен на колена и тако се одриче својих начела и допушта да од тада буде строго контролисан, ограничен и нагледан, што га је сломило још више као истраживачко-научничко биће... Тек после 350 лета рехабилитован је... 

Када је инквизиција повела спор са Галилеом он је имао управо онолико година колико и Сократ у тренутку погубљења (69; по неким прорачунима Сократ је имао 71 годину)... Због старости и пошто је имао пријатеље у кругу блиски папи, добио је доживотни кућни притвор у вили крај Фиренце. Пресуђено му је да живи потпуно сам и забрањено му је да одржава предавања, али и да пише о кретању Земље... Био је слабог здравствено стања, па је и ослепео, а онда су му ублажили казну и допуштено је да га посете најближи и најоданији ученици. Инквизитори остају неефикасни и у овом случају, а дела му се штампају и преводе на многе језике Европе...     

Бруно је критиковао безазорно погрешан Птолемејев геоцентрични систем (и који је веровао да је земља само округла плоча), да би био ухапшен 1592, саслушан пред инквизиторима, мучен и 23 (негде се наводи и 17) фебруара 1600  на Цветном тргу у сред Рима спаљен на јеретичкој ломачи, док је уствари само објашњавао колико је земља део целине... Спаљен је највећи обожавалац природе и бранитељ Коперникове астрономије... Спаљен је онај који је открио галаксије...

Сав овај препород или ренесансу коју смо захваљујући свима њима и још многима добили - плаћена је оним најскупљим: многим погубљеним људским животима... Тако је спаљен Сервет (открио мали крвоток) 1553 као јеретик, само зато што је оповргавао црквену догму о Светом Тројству... И кад већ толико пута спомињем инквизицију важно је напоменути да она постоји од 7-8 века у Риму...  

Да завршим Коперниковим речима: "Ако можда буде неких празних фразера, који ништа не разумеју у математици, и који после неколико у тој намери изврнутих места мога списа изрекну свој суд и моје дело покуде и нападну, ја се на њих нећу обазирати и гледаћу на њихове претензије с презирањем које и заслужују"... После 70 година од његове смрти дело му је стављено под забрану 1616 од стране цркве и проглашено за забрањено... Ту одлуку о забрани скинуће тек у 19-ом веку, када се увидело да то не може зауставити револуционарни прогрес науке...

И тако филозофија јесте  лекар који обавља први преглед и разговор, а наука је хирург...     

     

  

Нема коментара:

Постави коментар