МИСАО САМ ЗА ЧОВЕКА...
У
скупљеној мисли
На
затуреном путу
Говорим о
наслеђу
Мислим о
сећању
О једном
времену
О свом
боготражењу
О нађеној
светлости
Правди и
истини
Несрећно
расејана
Неугасива
и незалазна
Изношена
и подерана
Мисао сам
за човека...
СТАТИЧНО ПРОБЛЕМАТИЧНО...
У
схватању статичном
Схватам
проблематично
И онако
важно станем да
Се питам
преко значаја...
Са тих
страна држало се
Време пре
времена, а са
Друге пак
стране остаде
Само
сличност неприметна...
Без
противљења још од
Самог
почетка прихватам
Лако те
нове древне речи
Које нису
из моје свести...
ДУГА ТУГА...
Са горње
стране мисленога лука
Пружа се
непрегледна шарена дуга
Речном
долином вијуга брза пруга
Планином
одјекује песма нас са југа...
Нашем
поразу претходила је црна куга
Кроз векове
однесе ми најбољег друга
Покопаног
сада усред старог сеоског луга
Што је
живот прокоцкао и испио из цуга...
Враћам
све на почетак без иједног дуга
Још
једном јасно да кажем – где и куда
За истинским
откривењем не треба туга
Идем ко
својеврсни смисао без кобног суда...
Нема коментара:
Постави коментар