У постављању питања тражила сам смисао, све у нади да ће мој ум тако да сазрева и да ће искре новопробуђене мудрости да се напајају са Изворишта још дуго дуго... У складу са свим тим, настале су и ове речи моје, пробуђене управо у тежњи за новом мудрошћу... Па тако ја као творац ових мисли, стојим на трагу и прагу Истине...
Моја гледишта више нису митска, ни неартикулисана, а тако ни одвећ емотивна, јер вера уколико је има, не би смела да утерује страх у кости... Но, кад смо већ код вере (те незахвалне вечите теме), да кажем да схватам да не знам много штошта (и да сам јако свесна тога), ал једном тежих да сазнам... И није лоше стати мало "с оне стране физике"...
Сунце, Вода (Река), Ваздух и Земља... Те непресушне стваралачке клице ваљаног мишљења, несхватљиво и несазнајно рађају нову мисао у Човеку...
Нема коментара:
Постави коментар