ЈУТРА...

ТОК ЈЕДНЕ МИСЛИ
НА КАМЕНУ УКЛЕСАН
ЗАМИШЉЕНО СПАВА

ЈУТРА РУДЕ
ТАМО У ПРОШЛОСТИ

ЧИЈЕ ТО ОБРИСЕ ОПИПАВА
СВИКЛИ ПОГЛЕД ОКА
НАД ЋУТЊОМ ЖИВОТА

ЈУТРА БРУЈЕ
БРЗО КРОЗ ЗАБОРАВ

КУДА ЋЕ МИНУТИ МИСАО
СКАМЕЊЕНА НА ЗИДУ ПЛАЧА
РАЗМИШЉА ГЛАВА

ЈУТРА БУДЕ
ДАНЕ ЛЕТОМ ПТИЦА