Kiše padaju podjednako besno i strasno i leti, kao i o tužnoj jeseni
Nema olakšavajuće okolnosti na tragu promašenih tuđih života
Okonča se i zgasne i najveća lepota, kao i čovekova dobrota
Nema potrebe da te zdrma struja ili udari grom ispod duda
I nije važno ako te nešto povredi, a ti stisni uši i progutaj
I nije važno ako te život izlomi, izbezumi, uplaši i porazi, pogazi
Na dnu rečnog mulja nije moguće uspraviti slomljena jedra
Slobodno pusti suzu, neka ti oplače najdivnije sjajne oči
I sve kad izgubiš porazno i lažno
Misliš li da ima još borbe vredo išta
Ponosno koračaj, bez i jedne reči negodovanja
To su oglodane kosti naših života
Ne smatraj da si zaludno pogrbio zgurena leđa i pleća
I da si zakolutao očima preglasnim krikom ćutanja
Neka sve čitaju sa svojih, mesto sa tvoga lica
Neke trke nisu vredne, ama ni jednog skoka, veruj
Svi plutaju na površini ionako banalnih izguljenih života
Vešti su da prikažu i nepostojeću svoju sreću veću
Život je mnogo osorniji i to sve više što si ti uporniji
Нема коментара:
Постави коментар