УСАМЉЕНИ АСКЕТА

Прекинимо драгоценост бисера

и пронађимо одушевљење

без изучавања поука

препознајмо место живота

без послушања

у јереси крштени

својевољно гладни познања

отрованих рана

и славља

дотакнути дивном мелодијом

у време великог ревновања

ко усамљени аскета

мртав у свету

одложимо покојање

за сутра

ту неразумљиву нелагодност духа

поднесимо непријатност страсти

у простоти бесконачног неспокоја

раслабљени од лењости

у неизрецивој сујети дрхтаја

сећањем да смо прах и блато

у весељу непостојани

у мудростима овим незнатни

својевољни да се омрзнемо тако

без мириса и слуха

непокорни

што порушисмо неумереност

у трпљењу млитавих идеја

лишени обиља

пред језиком злога

док расуђивања наша ричу

ко изгладнели лавови у дивљини

корисно смо горди

и незасити

јет то љубави уобразиља

страсти нам још распламсава

да Дух Свети не пребива

више икад у нама...