Ништа сам посустало
у бескорисности овој
ЈА реч што залута
у пољупцу уста твојих
и чему да ТИ користи
ово моје стиховно трње
што не буди љубави све
своје долично ућуткане
и чему ова маштарија
кад сам ЈА она која
не љуби душу твоју
и делимично спознах -
ЈА сам опет и опет
она из које не точи
веселост некатнутог срца...
Нема коментара:
Постави коментар