ПРОМЕНИ ТОК...

Кретали смо се ваздушним путевима,

предузимљиво и безосећајно 

и летели без одметничке посаде, 

храбро скривајући блискост незнатног жубора,
што се по рубовима нашег срца разоткрива 

у присности и овог јутра...

Морали смо одолети снази челичне жудње, 

Ти и Ја, као две зараћене стране 

и дај да окончамо ову мучну ћутљивост 

вечери у назнакама будућим...

Чујеш ли пролазе авиони 

и над нама отвара се осовина 

другачијег света у коме је 

лепа месечина, док лагано 

ветримо голу кожу, очешљани, 

покисли, поносни и горди...

Око нас обрћу се речи, 

где више није допуштено 

признати да смо за неправду 

вазда рођени и њоме вођени...

Пребрзо смо се прилагодили 

безличности овог галактичког 

пространства, без жаљења, 

милосно растужени и заплетени 

у осматрање звезданог јата...

Усуди се и утисни прахом 

без повлачења и наше лагане душе 

у тај олујни пешчани ковитлац 

ове помрчине и промени ток 

догађаја наших...