JAPANSKE ŽENE RATNICE...

 

Jedina karakteristika koja izdvaja žene od muškaraca oblikovala je način na koji se žene tretiraju u većini društava. Ne, ne mislim na sise. Postoji nešto u vezi sa porođajem što žene prebacuje na ulogu imovine u većini poljoprivrednih društava. Možda je to zato što većina poljoprivrednih društava ima ideju o vlasništvu nad zemljom ugrađenom u svoje sisteme. Kao što poljoprivredno zemljište proizvodi hranu, žene proizvode naslednike. I jedno i drugo je važno za opstanak porodice. Japan je jedna kultura koja ima dugu istoriju posmatranja žena kao podređenih. Za vreme Tokugawa šogunata, na primer, žene nisu legalno postojale. Nisu mogli da poseduju imovinu i morale su da budu podređene muškarcima u svakom pogledu (Friedman, 1992).

Uprkos ovom nedostatku pravnog statusa, žene su igrale važne pozadinske uloge u japanskom ratničkom društvu. Nažalost, žene se retko pominju u ranoj istoriji. Ove istorije su prvobitno bile usmene tradicije koje su neke klanove i ratnike (skoro sve muškarce) uključivale u legendu. Ovaj nedostatak istorije ne znači da su Japanke držale svoj kimono i da su bile žrtve silovanja i drugih ratnih zločina. Naprotiv, od japanskih žena iz klase samuraja se očekivalo da se obučavaju u korišćenju oružja i čak su mogle da budu „jito“ (glavešine zemlje), upravnice koje su nadgledale zemlju kada su njihovi muškarci bili odsutni (Amdur, 1996).

Pogledajmo koje su uloge samuraja zapravo imale. Sada se malo zna o tome kako su niže klase (poljoprivrednici, trgovci i zanatlije) živele u poređenju sa samurajima i drugim elitnim klasama. Niži slojevi nisu bili briga hroničara, ali možemo sa sigurnošću reći da su žene ovih klasa bile zabrinute za svoje porodice isto koliko i žene samuraja. Ako ništa drugo, možda je bilo bolje živeti u nižim klasama. Ove žene su se nosile sa izgladnjivanjem i drugim lišavanjem, ali takođe nisu bile podložne istim strogim disciplinama i društvenim očekivanjima kao žene samuraji.

Kao ono što pitaš? Šta je gore od gladovanja?

Odsecanje glave svojoj deci, a zatim prerezivanje sopstvenog grla.

I da, ovo se zapravo dogodilo tokom Meiji restauracije.

OČEKIVANJA ŽENA SAMURAJA

Rana istorija

Japanske borbene priče koje beleže ratove iz perioda Heian, Kamakura i Muromachi prikazuju žene u nekoliko uloga (Amdur, 1996):

Tragična heroina: žena koja se ubije kada joj muž umre.

Odana žena: žena koja je zarobljena, ali zadržava čast svog muža pod ispitivanjem, mučenjem i još mnogo toga.

Čvrsta majka: žena koja trenira svog sina da se osveti za svog oca.

Milosrdna žena: žena koja podstiče samuraja da se prepusti „muškoj“ empatiji, kao što je pošteda porodice neprijatelja.

Zavodnica: žena koja odvraća muškarca od njegove dužnosti.

Ratni plen: žene koje treba zaklati ili dati muškarcima kao nagradu za junaštvo.

Kao što vidite, polovina (ili možda sve?) uloge su im negativne. Milosrdna žena neizbežno prouzrokuje smrt svog muža od ruke onih koje poštedi. Prve tri - tragična heroina, odana žena i čvrsta majka - predstavljaju primer samurajskih ideala. Budite odani do smrti. Čuvajte čast porodice. Ostale ovo troje – milosrdna žena, zavodnica i ratni plen – uloge su koje dobra samurajska žena treba da izbegava.

Sada se malo zavaravam. Priče o borbi prethodile su klasi samuraja, ali ih je klasa koristila kao izvor svojih ideja, između ostalog. Tokom ovih bitaka, posebno perioda Heian i Kamakura, žene u formiranoj klasi samuraja zvale su se bushi. Bushi su bile žene pionirke koje su pomogle u naseljavanju novih zemalja. I da, to je ponekad uključivalo i svađu. Bushi je obučena u korišćenju naginate, oružja nalik helebardi korisnog i za borbu protiv čoveka i konjanika. Naginata se smatrala najboljim oružjem za žene – iako su to oružje koristili i muškarci – zbog prirodnog nedostatka žena u borbama iz blizine. Žene koje nose Naginata postale su kultna slika tokom perioda Zaraćenih Država (Amdur, 1996).

Kao pioniri, od bushi-ja se očekivalo da brane svoje porodice, grade domove, farme i skoro sve drugo što su američke pionirke radile tokom ekspanzije Sjedinjenih Država. Ova pozadina čvrste i lojalne porodici postala je osnova onoga što se od samurajske žene očekivalo.

Period zaraćenih država

Samurajska klasa je čvrsto uspostavljena tokom ovog perioda istorije. Zbog stalnog ratovanja između gradskih država, žene samuraji su imale mnoge brutalne izazove. Žene su često bile konačna odbrana grada ili zamka. One bi takođe vodile druge žene u bitku. U jednom izveštaju, žena gospodara samuraja, nakon što je videla kako su se žene i deca ubijali, naoružala se, povela 83 preživela vojnika i izazvala neprijateljskog generala. General se povukao od nje, tvrdeći da žene nisu sposobne da budu ratnici. Uspeo je da pobegne kada su njegovi vojnici napali ženski odred. Ona je presekla svoj put kroz nered i nazad do zamka (Amdur, 1996). Ove priče su učinile žene koje drže naginata oružje novim delom samurajskog etosa.

Međutim, glavno oružje koje su žene koristile pokazalo je upravo ono što se od nje očekivalo. Kaiken (...) ili bodež su nosile bushi žene u svakom trenutku. Od nje se nije očekivalo da se bori sa bodežom. Na kraju krajeva, često bi se suočila sa nekoliko muškaraca naoružanih kopljima i katanom. Ako bude uhvaćena, sigurno će se suočiti sa silovanjem i biti iskorišćena da obeščasti svoju porodicu i muža. Umesto toga, kaiken je korišćen za jigai. Jigai je bila ženska verzija seppuku-a, samo što je umesto da prospe svoja creva po zemlji, presekla bi vratnu venu. Time je izbegnuta „ružna“ smrt koja bi bila uvreda za dostojanstvo žene samuraja (Amdur, 1996).

Edo period

Tokom ovog perioda, očekivalo se da će bushi načiniti porodicu i svoga muža ceo život. Zatim njeni muški sinovi i njena svekrva. Već sam pisao o ovim očekivanjima ako želite da saznate više.

Iznad svega, od svih žena samuraja se očekivalo da budu jake, poslušne i izdržljive.

Tomoe Gozen, legendarna žena samuraj

Jedna bushi posebno je upisana u japanske borbene hronike. Tomoe Gozen se pojavljuje sa drugim ženama u „Heike monogatari“, hronici Genpai rata. Tomoe bila je legenda zbog svoje veštine konjanika ratnika, streličarstva i svoje lepote. Postoje različiti suprotstavljeni izveštaji o njenoj liniji i konačnoj sudbini, ali pažnja koju je privukla pokazuje koliko je bila impresivna u patrijarhalnom društvu. Noh predstava čak sugeriše da se Tomoe možda povukla i postala noh zabavljačica (Braun, 1998).

U svakom slučaju, Tomoe se pojavljuje tokom bitke kod Yokotogawara. Tamo ona ubija sedam  samuraja. Dve godine kasnije, imenovana je za komandanta Kiso no Yoshinaka i dovodi 1000 konjanika do ključne pobede. Godine 1184 ona je preživela debakl za koji hronika kaže da je njenu snagu smanjila sa 300 ratnika na samo pet. Ubrzo nakon toga, Tomoe se pojavljuje u jednoj poslednjoj bici. U jednom izveštaju, Tomoe-u se poriče smrt ratnika. Njen gospodar joj, u stvari, naređuje da se skloni sa bojnog polja uprkos njenoj želji da umre pored njega u poslednjoj borbi. Kao što žena-samuraj treba, ona sluša njegova naređenja da se povuče, izveštava o rezultatu bitke njegovoj ženi i detetu i moli se za svog palog gospodara. Posle ove poslednje bitke, Tomoe-ov život postaje spekulacija. Kažu da se udala za Wadu Yoshimori-ja koji je proizveo legendarnog ratnika Asahino Saburo Joshihide. Legenda takođe kaže da je svoju ogromnu snagu nasledio od majke (Braun, 1998).

Nije važno da li je Asahinova loza istorijska ili ne. Važno je koliko je Tomoe bila važna. Postala je jedna od najboljih primera onoga što je žena-samuraj trebalo da bude. Uskraćena joj je smrt ratnika, ali hronika jasno pokazuje da nije bila obeščašćena pošto je sledila konačnu naredbu svog gospodara. Iako je ona možda izuzetak, važno je uzeti u obzir činjenicu da je postala legenda u muško orijentisanom društvu. Postala je vodeći komandant Yoshinaka vojske i verovala je da će preneti poslednju poruku njegovoj ženi. Hronika ilustruje očekivanje žena samuraja da izdrže - čak i da izdrže ono što bi Tomoe smatrala sramotom povlačenja od smrti ratnika.

Podvizi samurajskih žena poput Tomoe postale su popularne teme za kabuki pozorište. Dok uloge igraju muškarci - zvani onnagata - žene ratnice postale su popularna tema. Jedna predstava, nazvana Kagamiyama ili Ogledalo planine, premijerno je prikazana 1782 godine i privukla je direktno žene iz klase samuraja. Predstava o životu u gospodarskom domu i ponašanju žena mora da je bila bliska stvarnosti zbog popularnosti predstave. Zasnovan je na istinitim incidentima sluškinje iz klase samuraja koja se osvetila za poniženje svoje ljubavnice 1724. Dakle, oko 550 godina nakon Tomoe, žene iz klase samuraja su i dalje bile uključene u borbe i osvetu (Klens-Bigman, 2010).

Armija žena – Joshigun

Tokom Meiji restauracije, žene samuraji su videle kraj svog časa. Meiji restauracija beše pokret za vraćanje japanskog cara na vlast i ukidanje Tokugawa šogunata. Poslednje bitke šogunata često su sukobljavale samuraje koji nose mač protiv carskih pušaka američke i britanske proizvodnje.

Jedan klan, Aizu, imao je najdublju odanost vladavini Tokugawe. Ova lojalnost je dovela do jedne od završnih akcija ženskih samuraja.

Godine 1868, carske snage su opsedale poslednje Aizu uporište Aizu-Wakamatsu: zamak ždralova. Pritisak superiorne vatrene moći imperijalnih snaga doveo je do nekoliko opcija. Povucite se u zamak, izvršite samoubistvo, bežite na selo ili jurite u poslednju borbu. Neke od žena ratnica koje su izgubile muževe i sinove u prethodnim borbama odlučile su se za samoubistvo. Neke su se čak ubile da bi sačuvale obroke zamka za one koji su spremniji za borbu. Prema izveštajima, 230 ljudi se ubilo (Wright, 2001).

Članovi Joshigun-a imali su druge planove. Odlučili su da se bore i umru. Čak znamo i neka njihova imena. Supruga sudije, Kawahara Asako, pogubila je članove svoje porodice pre nego što se pridružila poslednjoj bici još uvek prekrivena krvlju svoje porodice. Odsekla je glavu svekrvi i ćerki da bi izbegla njihovo hvatanje (Wright, 2001).

Šta je Kawahara Asako osećala dok je obezglavljivala svoju ćerku? Olakšanje što njena ćerka neće morati da trpi silovanje i mučenje? Osećaj dužnosti kao samuraj? Svakako tugu.

Zajedno, 20 do 30 žena okupilo se sa preostalim samurajima Aizu. Komandant Aizu-a im je uskratio dozvolu da se pridruže borbi pre nego što je popustio pred insistiranjem Nakano Takeko (vođe grupe ženske delegacije) i pretnji da će se ubiti na licu mesta kako bi osramotila komandanta. Sledećeg jutra, preostale pristalice Tokugawe su napale u pokušaju da probiju imperijalne snage kako bi došli do zamka Crane (Wright, 2001).

Članovi Joshiguna odlučile su da ne budu odvedene žive. Kada su carske trupe saznale da su žene, mnoge su umrle pokušavajući da uzmu ove žene kao zarobljenike. Međutim, napad je donekle uspeo. Neke od trupa su uspele da preseku carske snage i ojačaju zamak Crane. Većina branilaca zamka bile su žene. Mnoge od ovih žena imale su zadatak da pokriju topovske kugle mokrim strunjačama i vrećama od pirinča kako bi smanjile štetu od nastale eksplozije (Wright, 2001).

Žene su učinile sve što su mogle da izdrže sa sve manjim zalihama. Postoji priča o šezdesetogodišnjoj majci koja se iskrala iz zamka da pronađe hranu za ranjenike. Napao ju je vojnik kojeg je odmah nasmrt izbola svojim kaiken-om. Uprkos ovakvim naporima i napadima da razbiju opsadu smanjenih spoljnih snaga, Crane zamak se predao nakon mesec dana. Najmanje 4 Aizu ratnice su preživele. Yamakawa Sakuko, videla je svoju majku ubijenu tokom borbi. Tada je imala 9 godina. Tri godine kasnije, ona se našla od strane svojih bivših neprijatelja da ode u Sjedinjene Države i postane prva Japanka koja je dobila sertifikat za medicinske sestre (Wright, 2001). Ćerka jedne od poslednjih žena samuraja postala je isceliteljka.

Žene ratnice danas

Istorija žena samuraja ostavila je miran trag na japanske žene. Tiho, jer nije ni blizu tako poznato kao podvizi njihovih muških kolega. Međutim, žene poput Tomoe su ilustrovale šta znači biti samuraj - jaka, izdržljiva, ali posvećena porodici. Iako danas smatramo da su mnogi ideali možda toksični i mizoginistički, ideje izdržljivosti i unutrašnje snage važne su za oba pola u modernom društvu. Živimo u vremenu brzih promena i neizvesnosti. Samurajski ideali potiču iz sličnog doba promena i neizvesnosti. Ovi ideali su ostavili utisak na japansku kulturu koji se još uvek može videti u korporativnom svetu. Imamo slične ideale izdržljivosti i napornog rada ovde u Sjedinjenim Državama zbog svog pionirskog perioda. Žene su, posebno, oličavale ove ideale zbog tereta rađanja i podizanja dece.

Kao momak, reći ću da je nepravedno koliko biologija može biti opterećenje za žene. Većina rodnih uloga se okreće oko sposobnosti žena da rađaju. Čak i danas, sposobnost rađanja dece oblikuje način na koji društvo tretira žene. Samurajska kultura je zanimljiva po tome kako su muškarci i žene delili mnoga ista očekivanja. Konačno očekivanje časne smrti možda je bilo jednako bolno. Za muškarce, to je bilo očekivanje da stoički prospete sopstvenu utrobu. Za žene to je bilo očekivanje da ubijete svoju decu, a zatim sebe kako  bi izbegli zarobljavanje.

Zapravo, nema veze. Izgleda da žene i dalje imaju najveći teret čak i u ovome.

Završne misli o samurajima i samoubistvu

U redu, znam da je ovo zaista dugačak članak. Dakle, ovaj odeljak ću zadržati kratkim. Čini se da se samurajska kultura često vrti oko samoubistva. Moramo imati na umu da su priče koje imamo samo mali prozor. Ogromna većina samuraja je malo verovatno da će se ubiti. Međutim, očekivanja su i dalje postojala ako bi to trebalo da se uradi. Pored japanske kulture, proučavam i ranohrišćansku istoriju. Shvatite, ja dolazim iz druge kulture (očigledno). Dakle, moje mišljenje je rezultat mog vaspitanja. Uz to, smatram da su mučeništvo i samoubistvo samuraja podjednako beskorisni. Mrtva osoba nikome ne može pomoći. Ideja o časti je glupa. Sve što treba da uradite jeste da pređete priličnu razdaljinu i niko neće znati ko ste (ili u slučaju samuraja, otputovati u Koreju ili severni Japan) i mnogo manje brinuti. Bolje je ostati živ da bi učio druge nego umrijeti. Možda će vaše ime živeti, ali uticaj koji živi čovek ima na istoriju je još veći kroz njegov/njen uticaj na ljude. Čak i ako je ime te osobe zaboravljeno. Stotine bezimenih samurajskih žena koje su živele i umrle svedoče o moći ove vrste nasleđa.

Izvor: https://www.japanpowered.com/japan-culture/japans-warrior-women

(prevod sa engleskog)