NAJNOVIJE VESTI…

Nobelova nagrada za književnost 2023 dodeljuje se norveškom piscu po imenu Jon Fosse „za njegove inovativne drame i prozu koji daju glas neizrecivom“.

Jon Fosse je rođen 1959 u Haugesund-u na norveškoj zapadnoj obali. Njegovo ogromno delo napisano na norveškom ninorsku i koje obuhvata različite žanrove sastoji se od mnoštva drama, romana, zbirki poezije, eseja, knjiga za decu i prevoda. Iako je danas jedan od najizvođenijih dramskih pisaca u svetu, on je takođe postao sve prepoznatljiviji po svojoj prozi. Njegov debitantski roman “Raudt, svart” (“Crveno, crno” iz 1983), koliko buntovan toliko i emocionalno sirov, otvorio je temu samoubistva i, na mnogo načina, dao ton njegovom kasnijem stvaralaštvu.

Foseov evropski proboj kao dramaturga došao je sa pariskom predstavom Kloda Režija iz 1999 godine „Nokon kjem til a komme“ (1996; „Neko će doći“, 2002). Čak i u ovom ranom delu, sa temama strašnog iščekivanja i osakaćene ljubomore, Foseova posebnost je potpuno očigledna. U svojoj radikalnoj redukciji jezika i dramske radnje, najmoćnije ljudske emocije strepnje i nemoći izražava najjednostavnijim svakodnevnim terminima. Upravo kroz ovu sposobnost da se izazove čovekov gubitak orijentacije, i kako to paradoksalno može da obezbedi pristup dubljem iskustvu bliskom božanstvu, on se počeo smatrati velikim inovatorom u savremenom pozorištu.

Zajedno sa svojim velikim prethodnikom u norveškoj ninorškoj književnosti Tarjei-jem Vesaas-om, Fose kombinuje snažne lokalne veze, i jezičke i geografske, sa modernističkim umetničkim tehnikama. U svoje izborne afinitete (Wahlverwandschaften) uključuje imena kao što su Semjuel Beket, Tomas Bernhard i Georg Trakl. Dok Fose deli negativna gledišta svojih prethodnika, ne može se reći da njegova posebna gnostička vizija rezultira nihilističkim prezirom sveta. Zaista, postoji velika toplina i humor u njegovom radu, i naivna ranjivost prema njegovim oštrim slikama ljudskog iskustva.

U svom drugom romanu “Stengd gitar” (1985), Fose nam predstavlja mučnu varijaciju jedne od svojih glavnih tema, kritičnog trenutka nerazlučivosti. Mlada majka napušta svoj stan da baci smeće šutiranjem, ali se zaključava, dok je beba još uvek unutra. Zbog potrebe da ode i potraži pomoć, ona to nije u mogućnosti jer ne može da napusti svoje dete. Dok se ona nalazi, kafkijanski rečeno, “pred zakonom”, razlika je jasna: Fosse predstavlja svakodnevne situacije koje su odmah prepoznatljive iz naših života. Kao i kod njegove prve knjige, roman je snažno omeđen stilom koji je postao poznat kao “Fosse-ov minimalizam”.

U „Sterk vind“ (“Jak vetar” 2021), koji se naziva „dramska pesma“, Foseova sve veća upotreba slika i simbolizma u njegovim dramama postaje sve očiglednija. Još od objavljivanja njegove prve zbirke poezije „Engel med vatn i augene“, 1986 godine, lirski jezik je uvek služio kao veliki resurs u njegovom pisanju. Nedavno izdanje njegove sabrane poezije, „Dikt i samling“ (2021), svedoči o važnoj ulozi koju je poezija imala za njega tokom godina u obezbeđivanju osnove za njegovu elementarnu dikciju i osećaj za granice jezika.

Anders Olsson

predsednik “Nobelovog komiteta”

Švedska akademija

Izvor: ”The Nobel Prize”

(prevod sa engleskog)