ВЕЋ ВИЂЕНА СЕОСКА ИДИЛА...

НА ПОЧЕТКУ МАРТА...

ПРВО-МАРТОВСКА ЗАБЕЛЕШКА...

После поприлично магловитог јутра, освануо је диван осунчан бело плави дан... Кренула сам у село... Снег се топи, но у брду га још има... Опет виђам лепе слике  украј пута... Пошто идем истим путем, почнем у себи да се питам - да ли ћу и данас видети опет нешто лепо?... 

Таман што сам то место прошла, само мало вишље, под обалом, испод корења и жила старог дрвета, веверица једна скочи... Мора да је ту негде њено гнездо... Пењем се полако ка брду... Кривудав пут... Стижем на исто оно место где сам у повратку прошлог пута, видела гаврана... Сада виђам нешто величанственије... 

У сред села ту крај кућа, крај једног пласта сена, дошле и стале три прекрасне срне... Дошле да се прехране мало... Звук мог аутомобила их преплаши и оне отрчаше полагано... Призор је трајао пар секунди... Све беше тако нестварно стварно... Остадосмо да гледамо за њиховим малим репићима... Да сам ишла пешке, успела бих да их усликам... 

Птице небом опет лете и круже... Виђам врану једну... Затим још две црне птице што лете у пару... Опет нисам могла оценити које су сорте... Фијукање ветра слушам... Још један пар птица пролеће... Нешто касније чујем звук птичјег крила, онај звук кад птица учини замах и лепет... 

Сунце греје... Небо плаво да плавље и лепше не може ни да буде... Бубица лежи на стени и само ме гледа својим малим окицама.... Мало тиграсто маче, мени најдраже и најслађе, неколико минута вреба укочено свој мали плен... Нешто је зграбило из лишћа и слатко поњупало... Шта беше нисам добро видела... 

Јагањце бака одлучила од оваца... Има их 8... Још једно ће ускоро да се ојагњи... Овце пуштам из штале... Кренуле су на место где им бака наспе соли и јарме да мало лижу... 

Птице и даље лете и гракну у зраку... Сунце остаде да отапа снег, да греје и све живо мами да изађе вани...

    

МАГЛОВИТ ПОЧЕТАК...

Ускоро ће пролеће... За 19 дана... Зима беше дуготрајна и тешка... Данас започиње нови месец - март - трећи по реду... Некада овај месец, сматран је почетним... Беше то месец и дани у које је Бог стварао... Беше то време када је све из небића позвано да постане и да се створи-претвори у биће... Тада је из земље изникло сво биље... Семенке су проклијале, а из проклијалих семенки изникло је различито растиње... 

Тако је исто с` почетком пролећа... Ветар се смирује... Море узбуркано се стишава... Небо постаје прозрачније, блиставије и светло плаво... Полако нестају тешке и густе зимске магле... Ослобађамо се тешких капута и још теже облачности... 

У месецу марту десили су се сви важни историјски догађаји... Само се присетимо... Најпре је човек саздан као слика и прилика Божија, као душа жива... Овога месеца народ Израиља ослободио се свог вишевековног египатског ропства... У овај месец стари Израиљ прославио је своју Пасху... У овај месец пређоше и преко Црвеног мора... у овај месец закорачише на међе Обећане Земље...

Овог месеца славимо и најрадоснију благу вест Благовести, гледано по старом календару то пада 25-ог марта... Овог месеца Христос на Крсту би распет... Овог месеца Христос и воскресе... Верује се да ће овог месеца бити и свеопште васкрсење и други страшни и славни долазак Христов... 

Многи кажу да овај месец сме слободно да се назове ''савршеним'', јер у њему све што саздано и створено би, беше добро... Јевреји овај месец називају Нисан. Римљани су га звали Примус (Први),  а касније по ратоборном богу Марсу добија данашњи назив март... Овај месец има 31 дан...

Овог месеца код нас се може чути кад провеје која снежна пахуља да је то баба Марта или да су то баба Мартине уке... Добро дошао нови месече...