После поприлично магловитог јутра, освануо је диван осунчан бело плави дан... Кренула сам у село... Снег се топи, но у брду га још има... Опет виђам лепе слике украј пута... Пошто идем истим путем, почнем у себи да се питам - да ли ћу и данас видети опет нешто лепо?...
Таман што сам то место прошла, само мало вишље, под обалом, испод корења и жила старог дрвета, веверица једна скочи... Мора да је ту негде њено гнездо... Пењем се полако ка брду... Кривудав пут... Стижем на исто оно место где сам у повратку прошлог пута, видела гаврана... Сада виђам нешто величанственије...
У сред села ту крај кућа, крај једног пласта сена, дошле и стале три прекрасне срне... Дошле да се прехране мало... Звук мог аутомобила их преплаши и оне отрчаше полагано... Призор је трајао пар секунди... Све беше тако нестварно стварно... Остадосмо да гледамо за њиховим малим репићима... Да сам ишла пешке, успела бих да их усликам...
Птице небом опет лете и круже... Виђам врану једну... Затим још две црне птице што лете у пару... Опет нисам могла оценити које су сорте... Фијукање ветра слушам... Још један пар птица пролеће... Нешто касније чујем звук птичјег крила, онај звук кад птица учини замах и лепет...
Сунце греје... Небо плаво да плавље и лепше не може ни да буде... Бубица лежи на стени и само ме гледа својим малим окицама.... Мало тиграсто маче, мени најдраже и најслађе, неколико минута вреба укочено свој мали плен... Нешто је зграбило из лишћа и слатко поњупало... Шта беше нисам добро видела...
Јагањце бака одлучила од оваца... Има их 8... Још једно ће ускоро да се ојагњи... Овце пуштам из штале... Кренуле су на место где им бака наспе соли и јарме да мало лижу...
Птице и даље лете и гракну у зраку... Сунце остаде да отапа снег, да греје и све живо мами да изађе вани...
Нема коментара:
Постави коментар