СВЕ МОЈЕ АУДИО КАСЕТЕ...

Добродошли у моје мало царство музичких касета... Оних сачуваних остало је само 64 комада... Од тога један албум је дупла касета... Једном сам писала о ЛП плочама, но данас дође време да кажем (мада је боље да сликом покажем) - шта сам све слушала... Све ове касете чувам у једној јединој фиоци - радног писаћег стола... Завирите и ви у ваше фиоке - ко зна шта све тамо можете открити... И као што видите - мој музички укус је просто ''невероватан'', ''шаролик'' и ''разнолик''... 

ШТА СТЕ ПРОЧИТАЛИ СА 10 ГОДИНА...

Некада давно... пре 27 година изашла је у издању, тада чувене београдске издавачке куће ''БИГЗ''... џепна књига под насловом ''Балкански шпијун и друге драме'' (''Маратонци трче почасни круг'', ''Радован Трећи'', ''Сабирни центар'')... Сећам се, тада се неким поводом нађох у нашој градској књижари (које више нема) са мојој мамом... Нешто смо куповале – књиге и школски прибор... Но, ја дете од својих 10 година, запазих ову необичну књигу... Дуго, дуго сам убеђивала маму да ми је купи... И као што слика показује... Мама пристаде и купи ми књигу... Тако сам те 1985-е ишчитала све ове 4 драме - тада, а можда још више данас и сада - легендарне... И касније сам се враћала и опет их ишчитавала... Ево, баш данас дође време да се по ко зна који пут сетим ове мени драге књиге... Пожутели листови... Књига стара 27 година... Изашла је у тиражу од 20 хиљада примерака... Има то неке своје вредности... Препоручујем, да у ове летње спарне дане набавите ову књигу... Сигурно још негде постоји... И читајте, драги пријатељи!... Само читајте, у здрављу и весељу!... Пријатељски поздрав - ''а тодос'' - СВИМА...     

ИСТИНА САМ...

Истина сам она иста...

Истина сам ко вода изворска - бистра и чиста...

Истина сам неухватљива, здрава и жива...

Истина сам и кад не умем добро да мислим...

Истина сам опет она исконски - чиста, бистра и иста...

Истина сам златна ко Сунце сјајна...

Истина сам ко удар грома у даљини – громогласна и јасна...

Истина сам непоновљива ко сабља оштра и бритка...

Истина сам да посечем лаж и зло у себи...

Истина сам да победи вечно добро и правда...

Истина сам да светлост у каменим срцима надвлада и завлада...

Истина сам неуморно упорна и тврдоглава...

Истина сам и кад маштам, сањарим и сањам...

Истина сам и кад много причам, а још више кад ћутим...

Истина сам вечна и бесконачна...

Истина сам истински иста...

Истина сам истини за вољу увек иста...

Истина сам никад довољно замишљена...

Истина сам сама ко песма лоше испевана...

Истина сам неустрашива ко ветар хладна...

Истина сам храбра ко летња киша блага...

Истина сам опет можда поносно иста...

Истина сам – а нико ко ја не зна да - истина нисам...

Ја сам покисла велика шарена лажа и паралажа...

ЉУБАВ БОЖИЈА У СРЦУ...

Из невоље рођено трпљење

Из трпљења рођено искуство

Из искуства рођена Нада

Из Наде рођена Љубав Божија у срцу...

ТРИ ПОСНА ПРЕДЛОГА...

ПОСНА ПОСЛАСТИЦА СА МАЛИНАМА - У ватросталну чинију по дну поређати искомадану посну  плазму... Скувати пудинг од јагоде на хељдином млеку и засладити са 4 кашике шећера... Одмах врућ пудинг прелити преко искомадане плазме... По врху поређати малине или неко друго сезонско воће... По врху ставити посни биљни шлаг... Охладити у фрижидеру колач... Пријатно...

ЂУС - Скувати 1 кг очишћене шаргарепе... Кувану шаргарепу добро изблендирати - измиксати... Узети 6 поморанџи... Очистити их од коре и семенки и такође добро изблендирати... Изблендирати и кору од 1 наранџе (кору добро опрати пре тога)... Саставити обе каше... У лонац ставити 7 литара воде, 1 кг шећера и 4 лимунтуса... Кроз мало ређу решетку процедити кашу... Све прокувати 10 минута... Добро охладити и хладно сипати у пластичне флаше од киселе воде... Чувати у фрижидеру... Идеално освежење у дане летње и још без конзерванса... У здрављу - живели...

ПОСНЕ ЛАЗАЊЕ - Обарити макароне... Скуване макароне добро замесити са кечапом... У то додати мало оригана и доста ренданог биљног посног сира... Сасути у подуљену ватросталну чинију и запећи око пола сата у рерни на 200 степени... Пријатно...

НОВИ ПОЛЕТ У ЛЕТО...

Златним невидљивим нитима, Сунце јунско, последњег пролећног дана, невидљиво исцртава својим зрацима, по камену граниту, натпис јарко црвеним пурпурним словима... Тако исписује и урезује поздрав лету, које сутра - стиже, пристиже, долази, почиње, по каленадру настаје, у 1 сат и 9 минута... Добродошло дуго топло лето... У радости и здрављу нам почео нови полет у лето... У радости и здрављу се и завршило... У радости и здрављу и јесен да чекамо и дочекамо... И тако све по реду...   

ЛАТИЦЕ БЕЛОГ БОЖУРА...

Свети Мучениче Кнеже Лазаре и Сви Свети Мученици Српски, храбри војници и неустрашиве војсковође, погинули и изгинули од Косова равна па све до ових наших смутних дана, заискрите искром вечне Божије љубави, о Видовдану и у нашим трусним срцима... Цар Лазарева српска круно златна, васкрснула к`о искра вечне Божије љубави о Видовдану... Васкрснула у освит белог Водовог-данка, к`о отворене латице белог божура... Крстом златним благосиљај и благослови... Копљима јуначким, славним и освештаним још од Косова Поља равна, Правдом и Истином, витешки нас у све дане сачувај и заштити... Српска славо, српски златни Кнеже Свети Мучениче Лазаре, пехар вина руменог и црвеног, милостиво и благо у здрављу, к`о благословену здравицу на земљу нашу српску са небеске трпезе, к`о кап радости проли и прокажи... Благослов у част Видов-данка да вазда испијамо, да веру без стида и срама прокажемо у освит најсветлијег и најчистијег дана, а све у славу Тројичнога Бога Великога... Да Бог здравља и среће вазда даје и дарива, а да подмуклу и лажљиву вражију сатре замку... Да размрска подлост и сваку подмуклост лажних пријатеља... Да нам Бог даде јарко Сунце и хлеба белог умешеног од пшенице белице... Да нас ожеднеле поји и напоји бистром лађаном освештаном водицом... Да нам јуначка занемоћала покаткад срца од радости Светог Причешћа изнова заиграју и к`о нова опет закуцају... Да смо прекрасне иконе к`о све Свете косовске витешке и мученичке делије... Да смо драге душе, а никад губаве, што их се лажна браћа с` поносом гнушају и одричу... Да смо само добром срећом Божијом пробуђене и изнова рођене... Да смо свилене беле мараме чисте, извезене златном жицом вечне Божије љубави... Да смо прекрасни и красни косовски див јунаци... Да смо искре вечне Божије љубави... Искре неугасле... Амин... 

ЗЛАЋАНЕ ХАЉИНЕ...

Невидљиве нити златнога конца, што су упредене са неугасивим пламеном огњене ''освештене љубови'', провлачим кроз омалене иглене уши, па тако ситно везем, дан за даном, пред урамљеним огледалом, злаћане хаљине, да у њих оденем: Сунце, Месец, звезде и комете, како би се кроз сву вечност од небозарне светлости, пресијавале и свима нама под гором, свакодневно песмом исијавале...

СРЕБРНЕ ИСКРЕ...

Сунцем осијане ливаде цветне замиришу... Бескрајна небеса, чиста и плава, чудесно сјајна... Мирише покошена осушена трава... Сунчеви зраци плаветном плавом небеском светлошћу сијају жарко... Радовање словесне душе моје, Саздатељу и Створитељу - поје... Блистава свелитургијска благодат, невидљива и дивна, од које васкрсава и пламти срце моје... Светле искре, Сунце дарива и нове прозрачне идеје, к`о зелена житна поља заталаса... Кристални проницљиви погледи и пријатељски осмеси... По реци просуте сребрне искре плове... Благопријатним ветром ношене златокрилате птице... Сунце незалазно сија...

ТРЕЋА БЛАГОСЛОВЕНА РАДОСТ...

Прво да се присетим како су се дешавале прве две радости, пре него кажем да сам јутрос чула и за трећу благословену радост... Био је уторак, 13 фебруар 2007-е и то у 5 сати изјутра када сам чула ту радосну вест... Због такве вести нисам никако могла да се буним што ме је звоно телефона уплашило у то доба пред рађање зимске зоре... Тада сам написала у своју свеску бележака – Слава Светој Тројици... Слава Богу у векове... Амин...

За другу благословену радост сазнала сам у суботу 29-ог августа 2009-е године... Опет ми јављено преко телефона у то топло летње доба... Одмах сам у свеску написала – Слава Богу на радости овој и још једном кекином бисеру, још једној кекиној радости... Слава и хвала Богу за све... Пресвета Тројице чувај и штити моје радости у све векове... Амин...

За трећу радост сазнала сам јутрос, у суботу 2-ог јуна 2012-е године баш пред празник Свете Тројице, на осунчаном пролећном дану... Шта сам могла него записати и по трећи пут, за трећу срећу – Пресвета Трјице благослови их здрављем и сваким добром... Амин...

МОЛИТВА НА ТРОЈИЦЕ...

Пресвета Тројице, Светом Светлошћу данас, наша срца и разум наш, надразумним просветљењем из греховног сна васкрсни, а уста наша научи да те данас, увек  и у све векове величају, хвале и свим срцем славе...

Пресвета Тројице, благодатним огњем светлости Твоје, дела наша облагороди и сваком духовном добротом умножи, али не само у овај Светли Дан Педесетнице, већ и у све дане наше овоземаљске...

Гле, како данас истинско небеско утешење, милостиво испира попут благе невидљиве кише, овај језик наш опогањен свесно и несвесно свим тим изговореним непромишљеним речима...

Пресвета Тројице Теби и само Теби, молитву данас ову приносим као кап жртве мале и пред Тобом данас на коленима клечим, а све да се Теби поклоним, Тебе да умолим и Тебе песмом молитвеном у све дане моје да хвалим...

Пресвета Тројице, опрости и свима помози...

Амин... 

У СРЦУ ОД ПОРЦУЛАНА...

Шта може да се зачне  у срцу од порцулана?... Можда грубе белешке које лажљиве и крадљиве, нечије и ничије мисли сада производе... Можда...

Први јун... Дође као никад пре, некако брзо и тај шести месец по реду... Месец који ће се памтити по ливадама цветним и трави што мирише на лековитост... Месец у коме кажемо - збогом Пролеће!... За само 20 дана, гле чуда - па стигло нам и Лето...

Прашњавим точковима до јуче, прегажена по која буба и 1024 километра... Можда који километар више, али никако мање од тога... Од данас јурим да згазим и тај две хиљадити километар... А после и трећу хиљаду...

Време облачно... Опет се киша спрема, као ''зао усуд'' што понекад смета и омета... Киша већ сипи... Сипила је мирно и на махове преко читаве ноћи, баш ту на граници где су се поздравили 31 мај и 1 јун...

И увек је некако тако... И пре него ме запљусну таласи страшни, ја се већ унапред преиспуним страхом...       

Очекивано неочекивано, ипак се разведрило и Сунце кроз облаке грануло, како би на дну душе опет свануло...

Иза брда опет облаци кишни надиру... Тако је то... Сунце киша – киша Сунце... Све у круг - исто...