Невидљиве нити златнога конца, што су упредене са неугасивим пламеном огњене ''освештене љубови'', провлачим кроз омалене иглене уши, па тако ситно везем, дан за даном, пред урамљеним огледалом, злаћане хаљине, да у њих оденем: Сунце, Месец, звезде и комете, како би се кроз сву вечност од небозарне светлости, пресијавале и свима нама под гором, свакодневно песмом исијавале...
Нема коментара:
Постави коментар