У СРЦУ ОД ПОРЦУЛАНА...

Шта може да се зачне  у срцу од порцулана?... Можда грубе белешке које лажљиве и крадљиве, нечије и ничије мисли сада производе... Можда...

Први јун... Дође као никад пре, некако брзо и тај шести месец по реду... Месец који ће се памтити по ливадама цветним и трави што мирише на лековитост... Месец у коме кажемо - збогом Пролеће!... За само 20 дана, гле чуда - па стигло нам и Лето...

Прашњавим точковима до јуче, прегажена по која буба и 1024 километра... Можда који километар више, али никако мање од тога... Од данас јурим да згазим и тај две хиљадити километар... А после и трећу хиљаду...

Време облачно... Опет се киша спрема, као ''зао усуд'' што понекад смета и омета... Киша већ сипи... Сипила је мирно и на махове преко читаве ноћи, баш ту на граници где су се поздравили 31 мај и 1 јун...

И увек је некако тако... И пре него ме запљусну таласи страшни, ја се већ унапред преиспуним страхом...       

Очекивано неочекивано, ипак се разведрило и Сунце кроз облаке грануло, како би на дну душе опет свануло...

Иза брда опет облаци кишни надиру... Тако је то... Сунце киша – киша Сунце... Све у круг - исто...