Сунцем осијане ливаде цветне замиришу... Бескрајна небеса, чиста и плава, чудесно сјајна... Мирише покошена осушена трава... Сунчеви зраци плаветном плавом небеском светлошћу сијају жарко... Радовање словесне душе моје, Саздатељу и Створитељу - поје... Блистава свелитургијска благодат, невидљива и дивна, од које васкрсава и пламти срце моје... Светле искре, Сунце дарива и нове прозрачне идеје, к`о зелена житна поља заталаса... Кристални проницљиви погледи и пријатељски осмеси... По реци просуте сребрне искре плове... Благопријатним ветром ношене златокрилате птице... Сунце незалазно сија...
Нема коментара:
Постави коментар