ЛАТИЦЕ БЕЛОГ БОЖУРА...

Свети Мучениче Кнеже Лазаре и Сви Свети Мученици Српски, храбри војници и неустрашиве војсковође, погинули и изгинули од Косова равна па све до ових наших смутних дана, заискрите искром вечне Божије љубави, о Видовдану и у нашим трусним срцима... Цар Лазарева српска круно златна, васкрснула к`о искра вечне Божије љубави о Видовдану... Васкрснула у освит белог Водовог-данка, к`о отворене латице белог божура... Крстом златним благосиљај и благослови... Копљима јуначким, славним и освештаним још од Косова Поља равна, Правдом и Истином, витешки нас у све дане сачувај и заштити... Српска славо, српски златни Кнеже Свети Мучениче Лазаре, пехар вина руменог и црвеног, милостиво и благо у здрављу, к`о благословену здравицу на земљу нашу српску са небеске трпезе, к`о кап радости проли и прокажи... Благослов у част Видов-данка да вазда испијамо, да веру без стида и срама прокажемо у освит најсветлијег и најчистијег дана, а све у славу Тројичнога Бога Великога... Да Бог здравља и среће вазда даје и дарива, а да подмуклу и лажљиву вражију сатре замку... Да размрска подлост и сваку подмуклост лажних пријатеља... Да нам Бог даде јарко Сунце и хлеба белог умешеног од пшенице белице... Да нас ожеднеле поји и напоји бистром лађаном освештаном водицом... Да нам јуначка занемоћала покаткад срца од радости Светог Причешћа изнова заиграју и к`о нова опет закуцају... Да смо прекрасне иконе к`о све Свете косовске витешке и мученичке делије... Да смо драге душе, а никад губаве, што их се лажна браћа с` поносом гнушају и одричу... Да смо само добром срећом Божијом пробуђене и изнова рођене... Да смо свилене беле мараме чисте, извезене златном жицом вечне Божије љубави... Да смо прекрасни и красни косовски див јунаци... Да смо искре вечне Божије љубави... Искре неугасле... Амин...